Portal pametne poljoprivrede

Da nije prekipelo proizvođači mleka ne bi tražili da država hitno uvede vanredno stanje u ovom sektoru. Problemi su im se prethodnih godina gomilali, baš oni su prvi stradali lane, na početku pandemijske krize a čašu su prevršile enormno visoke cene hrane za stoku – neke su žitarice poskupele i sto odsto.

Farme su na kolenima, a farmeri poručuju da je poslednji čas za spas i da će Srbija, ako se žarište odmah ne ugasi, postati ozbiljan uvoznik mleka.

U teškoj situaciji su svi proizvođači, i oni najbolji i najveći. Među njima i Josip i Marinko Mačković iz sela Ljutova kod Subotice. Njihova farma među najvećim je u Srbiji, dnevno isporučuje preko tri tone mleka, odnosno preko milion na godišnjem nivou. Ima oko 500 goveda, od čega je oko trećine na muži, a osnovu rasnog sastava čini crni holštajn kao i krave simentalske rase. Novina na farmi Mačković, ujedno i potvrda da je ovo gazdinstvo na nivou najboljih svetskih farmi, je robotska muža krava.

Sve to, u nesigurnim i nepredvidivim uslovima domaćeg mlečnog govedarstva nije bilo lako postići jer, morale su se prebroditi teškoće i problemi, a i značajno ulagati da reka mleka ne bi presušila. Ali, vele Mačkovići, ovakve dane ne pamte.

-Nažalost, ako se ne dogovorimo, ako nas ne poslušaju mlekare i država, sledi nam čista propast. Još možda neki dan i da preživimo, a već iduće godine Srbija će biti ozbiljan uvoznik mleka, ukoliko se hitno nešto ozbiljno ne uradi. Bojim se da smo već danas u bankrotu ali još nismo sami sebe o tome obavestili, ističe u razgovoru za Agrosmart Josip Mačković.

Litar proizvedu za 56,5 dinara a od mlekare dobiju 36 i premiju koja kasni

Proizvođačka cena je 56,5 dinara, toliko nas trenutno košta proizveden litar mleka, dodaje.

– A mi dobijemo 35 ili 36 dinara. I tako je već sedam osam godina. Negde pre nego što je Salford prodao Imlek, imali smo zadovoljavajuću cenu. Istina, na ovu osnovnu dobijemo premiju od sedam dinara po litri ali ona kasni. Sve i da stiže na vreme, to je 43, a proizvođačka cena je 56,5 dinara. Dakle, proizvodimo čist gubitak, kaže naš sagovornik.

Mačković nam u razgovoru potvrđuje da je na sastanku proizvođača mleka pre par dana u Novom Sadu odlučeno da se od Vlade zatraži hitno uvođenje vanrednog stanja u mlekarskom sektoru. U tim bi uslovima, objašnjava, država mogla da interveniše dodatnim merama. Kako kaže, to može da uradi na više načina: da insistira da prerađivači isplaćuju na vreme obeveze prema proizvođačima, da interveniše na tržištu, da nadoknadi stočarima razliku u ceni…

Stočarima nije bolje nego ratarima, pravo prečeg ne dobijaju nego plate

Na našu konstataciju da je ovaj bunt stočara izazvao i negativne reakcije u ratarskoj branši jer poljoprivrednici koji su u biljnoj proizvodnji smatraju da su u podređenom položaju s obzirom na sramotno niska državna davanja po hektaru, Josip kaže da je slika pravog stanja u stočarstvu iskrivljena.

-I stočar sam i ratar i mislim da mogu realno da sagledam stvari. Brat je više okrenut ratarstvu, ja stočarstvu ali zapravo sve radimo zajedno, poznata mi je i jedna i druga stvar. Pa evo, za poslednjih 15-20 godina vidi se ko je gde stigao, nema tu puno priče. U ovako dobroj situaciji u kojoj su ratari sad, stočari nikad nisu bili. Nama kašika nije znala pasti u med kao ratarima koji sad imaju izvrsne cene za svoju robu. To se kod nas nije desilo otkad radim, a pamtim 40 godina, kaže Josip.

Ukazuje na semantičku razliku kada se govori o tome da stočari dobijaju državnu zemlju po pravu prečeg. Pa taj zakup se plati, ne dobiju se njive za džabe, veli on. Stočari samo plate malo manje.

Samo se budala hvali izvozom žitarica a ne finalnih proizvoda

-Voleo bih da se dogovorimo od one flaše mleka u prodavnici podelimo šta je čije, pa kad je loše da je tako svima, kada je dobro da je tako svima, da sve delimo. Moramo biti svesni toga da smo na tržištu, prepušteni smo toj stihiji. Ima tu momenata kada sve države štite svoje proizvođače – veli Josip. – Budimo realni, mlekarama je teško ali one ne rade sa gubitkom kao mi. Trgovački lanci ne rade sa gubitkom. I nama su svi inputi poskupeli, kao i mlekarama.

A ima i jedan osnovni problem, kaže on: ako smo mi agrarna zemlja, ako su nam veće poljoprivredne površine od Holandije na primer, onda se pitam šta mi u stvari radimo. Kako smo organizovani i gde smo u toj priči. Ako nemamo ozbiljan izvoz hrane, ako se baziramo na izvozu žitarica, onda smo mi jadni. Jer, Holanđani postižu prihod od 7.000 evra po hektaru, a mi 2.500 evra, možda 3.000 u ovoj godini visokih cena. Međutim, sad će suša i to će biti drugačije. Hvalimo se izvozom žitarica – pa to se samo budala hvali izvozom žitarica a ne finalnih proizvoda.

Ne odustaju od kvalitetne proizvodnje i pomoći stručnjaka

Na gazdinstvu Mačkovića proizvodnja mleka je pala. Imali su ranije 3.600-3.700 litara dnevno, a od toga je bilo  3.500 prodatih.

Svejedno, kako bavljenje govedarstvom u ovom domaćinstvu predstavlja deo porodične tradicije i kako  pored članova porodice u obavljanju poslova na farmi učestvuje i desetak radnika, i u teškim proizvođačkim uslovima nastoje da posao rade kao i dosad, odgovorno i najbolje što se može.

Da bi mleko bilo što kvalitetnije i ukusnije, pravilna ishrana krava je veoma bitna. Kako bi dobili što bolje komponente obroka, ratarstvo na ovoj farmi je vrlo bitan segment. Mačkovići gaje pšenicu, ječam, kukuruz, lucerku, ovas, uljanu repicu i iz sopstvene proizvodnje obezbeđuju većinu obroka za goveda.  Dokupljuju se mineralno-vitaminski dodaci.

Vrhunski rezultati u proizvodnji mleka zahtevaju i vrhunsku genetiku, odnosno izbor semena priplodnih bikova. Saradnik farme Mačković, direktor Centra za veštačko osemenjavanje „Toplek“ dr Igor Prka, ističe da je selekcija najbolje sredstvo za poboljšanje stada i da genetika koja se dobija preko bikova obezbeđuje sve što je potrebno ovakvom vrhunskom zapatu. Visoka proizvodnja mleka sa visokim procentom mlečne masti i proteina, reproduktivna efikasnost, rezistencija na bolesti, dugovečnost, kao i odlične osobine eksterijera su zadaci koji se ispunjavaju zahvaljujući uspešnoj saradnji stručnjaka Centra za veštačko osemenjavanje sa vlasnikom ove farme.

S. Gluščević