banner-image
banner-image

Uzgoj borovnice: Odluka koja je promenila živote tri druga

Pre 4 godine tri druga odabrala su da zamene beogradski asfalt seoskim putem, da zasuču rukave i oforme zasad borovnice. Tu, na obroncima planine Rudnik, očarani prirodom, doneli su odluku da će ići težim putem i da nikada neće svoj zasad prskati hemijom, u vidu preparata za zaštitu. Iz prve ruke nam otkrivaju kolika su ulaganja, a koliki prihodi, koji su izazovi u proizvodnji, ali i zašto su odabrali baš taj životni put.

U novembru 2017. godine Borislav Belanović, Slavko Petrović i Mikica Knežević su doneli životnu odluku. Želeli su bar na neko vreme da se sklone iz Beograda, da imaju svoje utočište od koga će moći i da zarade, a na raspolaganju im je bila njiva na Rudniku, sa nestvarnom prirodom u okruženju. Dugo su planirali da uđu zajedno u partnersku investiciju, analizirali su zemljište i odluka je pala na zasad borovnice.

– Zasad je sada star 4 godine, a nalazi se u podnožju planine Rudnik, u selu Majdan, na 435 metara nadmorske visine. Borovnicu smo zasadili na 2 hektara i imamo oko 3,000 žbunova – priča nam Borislav.

Investicija nije bila mala i jedan čovek to ne bi mogao da finansira, osim da uzme kredit od banke ili da radi u inostranstvu i tamo prima dobru platu. Ali, kada se drugovi slože – sve se može.

– Za sam početak je bilo potrebno između 20-30.000 evra. Nakon toga, naravno, imate još ulaganja, ali mi smo znali da je ovo naša životna odluka i dobar plan smo napravili – priča nam Borislav.

Prema njegovim rečima, za borovnicu su se odlučili i zato što država bar nešto vrati, ali novac za početno ulaganje morate da imate.

– Dobili smo subvenciju za sadnice i dobijamo subvenciju po hektaru. Za razliku od drugih grana poljoprivrede, ovde se  subvencije dobijaju na vreme. Za sadnice je bio jednokratan povraćaj i to nam je pomoglo. Subvencije po hektaru su zanemarljive i kod troškova proizvodnje morate da se oslonite na sopstvena sredstva – kaže Borislav.

Planiranje je pola posla

– Ako želite da gajite borovnice, najpre morate da znate da li je zemljište pogodno za njen uzgoj. Zatim, da li proverite da imate dovoljnu količinu i dobar kvalitet vode za navodnjavanje, što podrazumeva kopanje bunara, ako je potrebno. Treća stvar, obavezno je da imate nekog ko živi blizu voćnjaka i može da kontroliše zasad svaki dan – otkriva nam Borislav.

On ističe da je nakon toga veoma važno odabrati kvalitetne sadnice, a zatim slušati savete stručnjaka, po mogućstvu profesora sa Poljoprivrednog fakulteta. Cilj je da se  broj grešaka svede na minimum, jer upravo to utiče na kvalitet ploda i visinu prinosa.

– Prve godine se skidaju cvetovi, da ne bi bilo roda koji će da crpi biljku. Ovo se radi da bi ojačao koren i stablo. Već druge godine smo imali rod od 1,5 tonu, što je oko 500 grama po biljci – priča nam Borislav.

On ističe da je najveća greška, koju mnogi prave, preskakanje orezivanja biljaka i slušanje saveta ljudi koji nisu dovoljno stručni. I te greške vrlo brzo dođu na naplatu. Najgore je što ih plaćate godinama.

Kvalitet je cilj

Što se tiče nege zasada, ovaj trojac se odlučio za teži put.

– Borovnice nismo nikada prskali preparatima za zaštitu i nikada nećemo. To je verovatno uticalo na prinos, ne mogu reći tačno koliko, ali, mi smo, jednostavno, odabrali teži put, a to je da žrtvujemo visinu prinosa zarad zdravlja i prirodnog kvaliteta, i držimo se toga – kaže Borislav.

Ne možete da radite od 9 do 5 i da gajite borovnicu

– Borovnica, zaista, nije teška za uzgoj. Ona ne traži mnogo vremena da joj se posvetite i dosta je otporna biljka. Ali, u udarnom terminu traži celodnevno angažovanje, tako da neko ko radi od 9h do 17h, ne bi mogao to da izgura – kaže naš sagovornik.

Održavanje zasada ne košta mnogo, ali ipak mora da se ulaže i vremena i novca. Tu spadaju košenje trave, plevljenje, đubrenje i navodnjavanje.

Prinosi rastu svake godine, ali i troškovi proizvodnje.

– Ove godine je prihod bio oko 2.000.000 dinara, a troškovi oko 50%, znači 1.000.000 dinara. Koliki će godišnji troškovi da budu zavisi od vremenskih uslova. Ova godina je bila dosta povoljna za borovnicu, nije bilo problema sa vremenskim nepogodama i štetočinama. Naravno, nije svaka godina ista – kaže Borislav.

U radovima u voćnjaku učestvuju sva trojica, a angažuju i sezonske radnike za berbu koja traje oko 35 dana, pa i na te troškove treba računati.

– Sezonski radnici su uglavnom lokalne žene koje su, moram ovo da istaknem, izuzetno vredne. Zahvaljujući njima, mi nemamo problema sa radnicima – kaže Borislav.

Prodaja na veliko i na malo

Što se tiče cene, ali i načina prodaje, i tu je Borislav bio otvoren u želji da pomogne svima koji budu želeli da se bave ovim poslom.

– Borovnice prodajemo u početku berbe na veliko, a u drugoj polovini na malo.

Cena borovnice na veliko je bila oko 4,2 evra po kg, a cena na malo oko 700 dinara po kg – kaže Borislav.

Naravno, kao i u svakom poslu, i ovde postoje izazovi sa kojima se susreću, a odnose se na tržište.

– Glavni problem je pad cena borovnice na polovini berbe i na to morate da budete spremni. Srećom, u ovoj proizvodnji ne postoji nelojalna konkurencija, jer tržište nije zasićeno borovnicom – navodi Borislav.

Za sada neće proširivati zasad, a u planu im je nabavka manje hladnjače. Na ovaj način rod će moći da se sačuva i da se zaštiti od pada cene. O preradi još uvek ne misle, osim što naprave nekoliko tegli džema, da ih mine želja tokom zime.

Kao kanal prodaje na malo koriste Fejsbuk i zadovoljni su sa njim. Isporuku sveže borovnice uglavnom rade za Beograd i širu okolinu. Svoj brend su nazvali jednostavno, onako kako jeste: Borovnice sa Rudnika.

Za kraj, pitali smo Borislava koji bi savet dao početnicima.

– Početnicima bih poručio da dobro prouče materiju, pre nego što uđu u posao. Po našim proračunima, uzgoj borovnice se isplati tek posle pete – šeste godine. Ali, do tada imate ulaganje i novca i truda i vremena. Ko je na to spreman, moći će od borovnice dobro da živi.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Borovnice sa Rudnika