banner-image
banner-image

Uzgoj domaćeg belog luka: Ako zasučete rukave zarada višestruka!

Snežana Magdu je počela da se bavi uzgojem belog luka zbog svojih starih roditelja. Podelila je sa nama kako izgleda kompletna proizvodnja, koliki su prinosi, kako se snalazi za plasman, ali i kolika je realna zarada.

Snežana Magdu ima 41 godinu i dvoje dece: dečaka Bogdana i devojčicu Doroteu. Živi i radi u Kovačici, a po zanimanju je diplomirani geograf-turizmolog. Preko 12 godina je radila kao menadžer u ugostiteljstvu, da bi na kraju našla svoje mesto u u Turističkoj organizaciji Opštine Kovačica, mesta koje poznaje kao svoj džep.

Međutim, stalni pritisci na njene roditelje koji se bave poljoprivredom, naveli su našu sagovornicu da se umeša, najpre privremeno, a onda i da se potpuno posveti proizvodnji belog luka.

– Jednog dana sam došla kod svojih roditelja da bih im pomogla pri čišćenju belog luka. Počeli su da se žale kako nakupci dolaze i ucenjuju ih i na ovako lošu situaciju; daju im malu otkupnu cenu i da vam ne pričam šta se tu sve dešava… Tada sam došla na ideju da njihov beli luk ponudim na Fejsbuk grupi „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ čiji sam član bila još od ranije. Prodaja je lepo išla. Odlučila sam da se uključim i u proizvodnju, zajedno sa svojom porodicom. Roditelji stare, ne mogu više da rade kao ranije, niti da se nose sa raznim izazovima, a moja pomoć i pomoć mog supruga njima mnogo znači – priča nam Snežana.

Ona je odrasla u Idvoru, u porodici koja se ceo život bavila baštovanstvom.

– Sećam se mirisa svežeg bostana na njivi, kada se desi da ispadne lubenica, pa je pojedemo u slast onako na zemlji. Mirisa paradajza dok ga beremo, pa ga malo prebrišem majicom i pojedem kao jabuku. Uvek sam volela rad sa zemljom i sa biljkama. Verovatno je sada došlo to vreme gde shvatam šta volim i šta me čini srećnom – kaže naša sagovornica.

Beli luk uzgajaju na površini od oko 0,7 hektara.

– Toliko možemo bez problema da obradimo u odnosu na to koliko možemo aktivno da se uključimo u proizvodnju. Razmišljamo o povećanju površine pod belim lukom, ali bih želela da me tata obuči da radim sa priključnim mašinama i da mogu i taj deo da preuzmem da radim – priča nam Senažana.

Snežanina porodica gaji isključivo jesenji belu luk i to sorte bosut i autohtonu sortu čiji naziv nije mogla da nam kaže.

– Iskreno, ne znam kako se zove ova druga sorta, jer se isti beli luk sadi iz godine u godinu, a još je moja prabaka imala taj beli luk– otvoreno kaže Snežana.

Proizvodnja i prinosi

Što se tiče same proizvodnje, najbitnije je da se zemljište pripremi što bolje, jer mora da bude kvalitetna i rastresita. Snežana đubri stajnjakom i određenom količinom mineralnog đubriva. Korov redovno okopavaju ručno.

– Ako je kišno proleće, mora se preći i tri puta motikom. Prihrana ide još jednom u toku proleća. Ove godine smo prihranili folijarno đubrivom od koprive koje sam sama pravila. Ne posedujemo opremu za navodnjavanje, pa se oslanjamo na vremenske prilike – kaže naša sagovornica.

Na površini od 1ha može se dobiti 4-5 tona belog luka. Sve zavisi od agrotehničkih mera i količine đubriva.

– Naši prinosi su oko 3 tona na površini koju imamo zasađenu, a to je nešto manje od hektra. Izbegavamo preveliko đubrenje, više radimo kao što su radili naši preci. Za sadnju za jedan hektar potroši se oko 400-500kg semenskog belog luka. Mi imamo manje od hektara, a prinos je 3 tone, pa se može lako izračunati da li je beli luk isplativ ili ne – kaže naša sagovornica.

Za beli luk su se odlučili zbog poslova kojim se bave, jer on ne zahteva previše vremena, ali rad oko njega nije ni malo lagan.

– Bitno je imati zdravo i krupno seme, pripremiti dobro zemljište i posaditi ga u pravo vreme. To se može postići vikendom ili posle radnog vremena. Ipak, iako se stiče utisak da ima malo posla, ovde ima dosta ručnog rada. Sa druge strane, u odnosu na druge povrtarske kulture, prednost belog luka je što može dugo da stoji i ne zahteva brz plasman – objašnjava nam Snežana.

Prema njenim rečima, ove godine prinos je bio dobar i oni su zadovoljni. Belom luku ne smeta hladnoća, pa hladno proleće nije uticalo na njegov razvoj, čak je i bilo bolje za formiranje glavica. Bilo je i dovoljno kiše. Njegovo sazrevanje je malo kasnilo, nekih nedelju dana, kao što ove godine sve kasni sa zrenjem.

Zaštita od lukove muve

Ipak, belom luku svake godine preti jedna velika opasnost, a to je lukova muva. Pitali smo našu sagovornicu kako se ona bori sa njom.

– Pratimo pojavu same lukove muve. Ne mora da znači da će uopšte napasti beli luk. Ove godine je nije bilo. Zato je bitno da se menja parcela na kojoj se beli luk sadi. Ukoliko se pojavi, mora da se koristi insekticid. Kako se trudimo da izbegnemo korišćenje hemijskih sredstava, za narednu godinu ćemo nabaviti preparat na bazi efektivnih mikroorganizama za koji tvrde da odbija lukovu muvu. Taj preparat se koristi i u organskoj proizvodnji – kaže Snežana.

Kada je pravo vreme za vađenje belog luka

Pravo vreme za vađenje belog luka se gleda po listovima. Kada je 1/3 listova zelene boje, a 2/3 listova suvo, tada je pravo vreme za vađenje.

Snežana i njeni roditelji su do sada beli luk vadili ručno. Međutim, veoma je teško naći kvalitetnu radnu snagu.

– Ove godine smo odlučili da angažujemo mašinu za vađenje belog luka. Mašina nije samo vadila, već je i odmah vezivala beli luk. Posao je bio urađen kvalitetno i brzo. Naš posao je bio da ga pokupimo sa njive u prikolicu i okačimo po kotarkama da se suši. Em što vam skrati vreme, em što vam olakša nešto što je i te kako fizički zahtevno – priča nam Snežana.

Međutim, tu nije gotov posao sa belim lukom, jer sledi nezaobilazno sušenje.

– Za sušenje belog luka je potrebno 3-4 nedelje. Zavisi kakvo je vreme napolju. Zemlja sa luka se otrese pri transportu i kači se da se suši. Posle toga se luk čisti. Seku se listovi i tzv. brkovi, odnosno koren belog luka. Na kraju se skidaju spoljašnji listići na glavicama i dolazi se do bele i čiste glavice belog luka – objašnjava nam Snežana poslednji korak proizvodnje.

Čuvanje belog luka

Beli luk se može čuvati veoma dugo u mrežastom džaku ili vencu na promaji.

– Mi smo ga imali do aprila ove godine, a vađen je u junu prošle godine. Gledamo da odmah ostavimo određenu količinu za seme i tu ostavljamo krupne i lepo formirane glavice. Ostatak prodajemo i uglavnom najveće količine se prodaju u avgustu i septembru.

Odnos uloženog i zarade

Ulaganja u beli luk su kao i u svaku drugu kulturu. Zavisi šta želite da ponudite tržištu.

– Nama je bitno da imamo zdrav proizvod sa što manje tretiranja hemijskim sredstvima. Prinos možda nije toliko visok, ali znamo šta nudimo i prodajemo. Ove godine se cena kreće od 120-130 dinara za neočišćeni do 250 dinara za očišćeni beli luk na “belo”. Ovo pričam o prodaji na veliko, od 100kg pa naviše. Na malo, cena se kreće 300-400 dinara, uglavnom – kaže Snežana.

Prema njenim rečima, zarada može da ide i 3:1 u odnosu na uloženo.

– Može se reći da je takva računica, ali niko ne računa prvo svoj rad, pa svoje seme koje ne mora da plati. Obično, svako ostavi sebi seme i ne kupuje ga. Da smo morali da ga kupimo, samo na kvalitetno seme bi otišlo oko 100.000 dinara. Ali, u odnosu na druge povrtarske kulture, može se reći da je beli luk lakše raditi, jer nije toliko osetljiv i ne traži svakodnevnu negu, pa je i to dodatni plus – otvoreno priča Snežana.

Što se tiče plasmana, za sada se dobro snalaze.

– Beli luk prodajemo na veliko nakupcima koji dođu u selo, šaljem u druge gradove kuririskim službama i nosim jednom nedeljno određene količine po narudžbini za Beograd. Videćemo šta nosi ova godina, sada tek kreće prodaja – kaže Snežana.

Od domaćeg luka ne bi nikada odustali.

– Nikada uvozni beli luk neće imati tu aromu, miris, ona eterična ulja od kojih se lepe prsti dok ga seckam za pripremu jela. Svi znaju šta beli luk znači za zdravlje, kakvu aromu daje jelima. Te osobine uvozni luk nema i ne može se porediti sa našim predivnim i ukusnim domaćim belim lukom – ponosno objašnjava Snežana.

Za kraj razgovora, pitali smo Snežanu šta bi poručila ljudima koji žele da se upuste u proizvodnju belog luka.

– Što se tiče proizvodnje domaćeg belog luka na malim površinama, uvek bih podržala. Ulaganje u seme je jednom. Posle ide samo reprodukcija tog posađenog materijala. Ukoliko se uloži vreme, trud i ljubav, rezultati neće izostati. Mislim da ne mogu da naprave neku veliku grešku. Bitno je kvalitetno, nađubreno zemljište, na vreme posaditi, pratiti razvoj i potrebe, i reagovati u slučaju bilo kakvih promena – kaže Snežana.

Ona smatra da je njen ostanak na selu najbolja odluka koju je mogla da donese u ovom trenutku. Ljudi su srdačni, druže se i pomažu. Svako može da ima svoju hranu iz svoje bašte ili dvorišta. Deca imaju veću slobodu kretanja nego u gradu, više se druže i igraju napolju. U vremenu u kome živimo, da li je ikome potrebno više od toga?

Tijana Todorović
Autor fotografija: Snežana Magdu