Portal pametne poljoprivrede

Porodica Ilić se bavi uzgojem kupine od 2016. godine. Prenosimo vam njihova iskustva u uzgoju, ali i priču o jednom mladoj devojci koja je odlučila da ne zaboravi selo.

Porodica Ilić je svoj zasad kupine podigla 2016. godine, a nakon 2 godine su ga i proširili. Trenutno imaju 530 sadnica na 12,5 ari.

Roditelji veliku pomoć dobijaju od  svoje dve ćerke, a najviše od najmlađe – Jelene. Ona i dalje govori da živi u selu po imenu Dobra, koje se nalazi između Golupca i Lepenskog vira, iako je iz sela otišla sa 15 godina.

– Iz sela sam otisla sa 15 godina kada sam upisala srednju školu i mogu reći da sam i dalje, nakon šest punih godina, jako vezana za selo. Svako slobodno vreme koje imam u Beogradu iskoristim da dođem kući. Ne bežim od seoskih poslova i trudim se da što više vremena provedem u selu – kaže naša mlada sagovornica.

Kraljica na njihovom imanju je – kupina. Pitali smo naše domaćine kako izgleda proizvodnja ove voćke kod njih, sa kojim se problemima susreću, kako se snalaze za prodaju…

– Kupina zahteva mnogo posvećenosti. Proces pripreme i nege kupine do branja nije nimalo naivan. U toku proleća počinje se sa čupanjem trave oko sadnice i okopavanje. Zatim, nakon toga ide đubrenje, pa još jedno okopavanje. Posle toga sledi vezivanje kupina za žicu i rezanje (obično se vezuju mlade koje tek izbijaju iz zemlje) i to vezivanje i rezanje traje do avgusta – priča nam Jelenin otac.

Kako dalje navodi, berba kupina obično kreće oko 20. jula i traje mesec do mesec i po dana. Zatim, kada se završi berba, kupina koja je rodila te godine se reže do zemlje, a ostavlja se samo mlada koja će roditi sledeće godine.

– To su okvirno poslovi u toku godine koje obavlja tata uz našu pomoć. Pored svojih studija (studiram Učiteljski fakultet) dolazim svaki vikend kod mojih kada treba da se obave prolećni i jesenji radovi. Nema preskakanja, nema zabušavanja – kroz smeh kaže Jelena.

Jelena ima i stariju sestru koja završava master na Rudarsko-geološkom fakultetu i koja, takođe, pomaže roditeljima, kada god može.

Izazovi u proizvodnji kupine i rodnost

Porodica Ilić uzgaja dve sorte kupina. Oko 420 sadnica sorte čačanska i 110 loch ness. Pitali smo ih, zašto su prednost dali čačanskoj.

– Čačanska je najisplativija kupina. Nešto je slabije slatka od lochness kupine, ali više rodi i krupnija je. Sa druge strane, loch ness je dosta slatka, ali manje rodi – objašnjava nam Jelena.

Ona je jako ozbiljno shvatila posao sa kupinom, i iako ima samo 21 godinu, razume se u sve delove procesa proizvodnje, kao i plasmana.

Izazova je mnogo, kao i u svakoj proizvodnji pod vedrim nebom, ali za sada se nisu susretali sa problemima koje nisu umeli sami da reše.

– Što se izazova tiče, za sada nismo imali velike probleme, svi su rešavani u najkraćem roku. Jedino sto nas je poremetilo jesu bile ptice koje su 2018. napale kupinu i jele plod. Takođe, dešava se da sunce ošteti sam plod, ali se to nakon dve berbe vrati u normal – priča nam svoje iskustvo Jelena.

Prodaja i prerada kupine

Kako navodi Jelenin otac, na 12,5 ari prosečan prinos je 3,5 do 4 tone kupine.

Berba traje oko 40 dana, a tada moraju da angažuju dodatnu pomoć. Sve ostale poslove stignu da obave on i Jelena.

Istog dana kada oberu kupinu odnose je u hladnjaču u selu, jer nemaju svoju. Na taj način su prodavali na veliko, sve do prošle godine.

Od prošle godine, na Jelenino insistiranje, počeli da prodaju kupinu preko Interneta i dobro im je krenulo. Najviše prodaju preko Fejsbuka, a vrše isporuku i za Beograd.

To im jeste povećalo troškove, ali i zaradu.

– Što se konkretno troškova tiče, ima ih, ali nisu veliki. Konkretno, naši rashodi dostave za Beograd jesu gorivo i putarina (moramo u obzir da uzmemo i amortizaciju auta), jer nemamo svoju tezgu, već par tački u gradu, pa samim tim ne plaćamo tezgu na pijaci – kaže Jelena.

Kako sama kaže, ova godine je bila dobra, a što se tiče kvaliteta ovogodišnjeg roda jako su zadovoljni. Kupina je dobro rodila, plodovini su bili dosta krupni i jako slatki.

Osim što prodaju svežu kupinu, Ilići prave slatko i kupinovo vino. Kažu da je kupina jako zahvalna voćka što se tiče prerade. Laka je za obradu i količinski dosta „izađe“ šta god da pravite od nje.

– Kupinovo vino ne razblažujemo, a prodajemo ga za 500 dinara po litri. Možda će neko reći da je „jača“ cena, ali je vino dosta koncetrovano, odnosno jako, i uvek preporučujemo svojim kupcima d ga piju u malim količinama, jer je tada i lek – priča nam Jelena.

Porodica Ilić trenutno proizvodi male količine kupinovog vina, oko 200 litara godišnje, ali se nadaju da će proširiti zasad, pa i kapacitete prerade.

Pitali smo Jelenu, šta bi poručila mladim ljudima, kao što je ona, ali i onim starijim za kraj razgovora.

– Bilo bi dobro da svi koji su u mogućnosti, koji vole prirodu i ne plaše se teških poslova na selu – ulože u neku proizvodnju. Kao i svaki posao i seoski posao je zahtevan, ali vrlo zanimljiv i isplativ. Govorim iz ličnog iskustva moje porodice. Konkretno, u našoj porodici, ja sam bila inicijator da uđemo u posao sa kupinom. Sa svojih 14 godina sam išla kod ljudi u selu koji su gajili kupine i radila za dnevnicu, i tako 2 god. Nakon toga sam došla na ideju da i mi zasadimo kupine, pa da radim kod sebe, kad već volim. Porodica na početku nije bila za to, jer su znali kakvi su poslovi u pitanju i kakvi smo sa vremenom, ali su na kraju pristali. Mogu slobodno da kažem da mi se nakon toga na kraju svake sezone zahvaljuju na upornosti i želji – ispričala nam je za kraj Jelena.

Tijana Todorović

Autorka fotografija: Jelena Ilić