Portal pametne poljoprivrede

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka. Zlatne voćke Srbije su borovnica, jabuka, jagode, maline i trešnje

Branislav GULAN

Voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošlјava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit. To je i zančajan doporinos nauke u ovoj oblasti koja se dokazala u praksi, dok to nije u svim delatnostima. Jer se genetski potencijali kultura stvorenih u dva najveća domaća instituta, u Novom Sadu i Zemunu (oko 1.500 raznih sorti i hibrida) koriste tek 30 do 50 odsto na domaćim njivama.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih polјoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze tri voćne vrste: malina na trećem mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na četvrtom. mestu sa 122,4 miliona dolara i zamrznuta višnja je na osmom mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Inače izvoz poljoprivrednih proizvoda, čitaj sirovina za proizvodnju hrane, iz Srbije u 2019. godini bio je vredan oko 3,6, a u 2020. godini oko 4,1 milijardu dolara. Dobro je što ostvarujemo i suficit u izvozui. Ali, on bi mogao mnogo veći da bude kada ne bi izvozili sirovine, već artikle iz viših faza prerade. Nije li smešno da sorta pšenice ,,simonida“ stvorena u Novom Sadu, daje vreće prinose i kvalitetniji rod u Mađarskoj nego na 600.000 hektara pšeničnih polja u Srbiji. Mi tu pšenicu, proizvedenu od naših sorti, uvozimo u količini od više desetina hiljada tona, za poboljšanje kvaliteta domaćeg hlebnog žita? Istovremeno od izvoznika svinjskog mesa postali smo stalni uvoznici. Primer je da se 1990. godine, kada se raspadala Jugoslavija iz Srbije u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti do oko 726 milionad dolara. Da smo uništiili domaći proizvodnju, najbolji dokaz je da se u 2019. godini iz sveta u Srbiju uvzelo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. Kakva je to agroekonomska politika koja to dozvoljava da se radi?

Šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge: Poslednjih godina ljudi su prepoznali voćarstvo kao granu polјoprivrede koja je visokoprofitabilna! Pored unosa znanja svi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplјe prodati ako se udruže. U Srbiji imamo više kvalitetnih voćarskih zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilјu, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i Složenu zadrugu „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvalјujući zadružnom kalibratoru. To mogu samo zadruge i udruženi polјoprivrednici – zadrugari i kooperanti. Naš cilј je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog „Anekoop“-a, koji okuplјa 27.000 farmera. Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ha, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka.

Nauka ukazuje da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima. Dugoročni cilј nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija.

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šlјiva, kupina i breskva.

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini.  U tabeli je prikazan prosečan rod voća za poslednjih deceniju i po. Ukupan rod se ponekada kretao i do dva miliona tona. Srednje dobre godine su kada je to između 1,3 i 1,5 miliona tona, koliko se očekialo i ove godine. Za sada pravih procena nema!

BOROVNICA je trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru računajući zemlјište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Sad je i viša. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos devet-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra.

Male pоvršine, 20.000 evra po sezoni

Sava Stošić iz Vranja kaže za  javnost da se borovnicom uspešno bavi još od 2013. godine i da na jugu Srbije borovnice prodaje po ceni od 400 dinara po kilogramu.

„Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovoljno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkupljuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli“, kaže za Mondo Sava  iz poljoprivrednog gazdinstva Stošić iz Vranja.

JABUKA je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. To je doprinelo da smo proteklih godina imali irekdordnu proizvodnu od blizu 500.000 tona! Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo lјudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija AP Vojvodina daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 eura po ha, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona.

Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više, navodi prof dr Zoran Keserović, iz novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Protekloh godian izvoz jabuak je godišnej Sribji oko 125 miliona dolara!

Kod JAGODE u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po ha iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Tako je 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Kod MALINE za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po ha. Sa prinosom od 12 tona po ha i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Hoćemo li crveno zlato uskoro davati u zamenu za naftu?

Malina je vrlo retka vrsta voća, sa najmanjom proizvodnjom u svetu. Među glavnim proizvođačima dominira nekoliko zemalja: SAD, Poljska, Čile, a među njima je i Srbija.

Na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 400.000 tona. Koliko je to količinski malo, može se videti ukoliko se uporedi sa proizvodnjom banana, koje na godišnjem nivou dostignu cifru od 130 miliona tona, objašnjava za javnost  agroekonomski analitičar Milan Prostran. Njena ogromna nutritivna vrednost naročito tokom pandemije doprinela je znatnom rastu cena na svetskom tržištu, pa su Srbiji počela da se otvaraju i neka druga tržišta, poput arapskih zemalja. „To su novi momenti kada je reč o potražnji. Reč je o bogatim zemljama, koje imaju naftu i koje znaju šta je u svetu vredno“, kaže Prostran, a sa njim se slaže i predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović, koji navodi da ćemo malinu uskoro davati u zamenu za naftu.

Kod TREŠNJE investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.