banner-image
banner-image

Krda divljih svinja uništavaju kukuruz na severu Bačke

Divlje svinje na pojedinim njivama u Tavankutu uništavaju useve poljoprivrednika i ostavljaju štetu za sobom. Problem je nastao kada je Mađarska podigla žicu na granici, pa životinje ne mogu da se kreću, a divlje svinje su se prenamnožile pa se dešava da krda prave štetu posebno u kukuruzu, kaže za Magločistač poljoprivrednik Tihomir Bogešić.

U Lovačkom udruženju “Subotička peščara” i u Službi za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave Subotica navode da zakon obavezuje obe strane, i korisnika lovišta i vlasnika zemljišta da spreče štetu koju uzrokuje divljač.

„Poljoprivrednici su tražili sastanak kod gradonačelnika Subotice, međutim, nisu se sastali sa njim, već sa nekim pomoćnikom koji ih je saslušao i na tome je sve ostalo. Ja sam takođe podneo zahtev za nadoknadu štete Lovačkom udruženju ’Subotička peščara’, međutim, predsednik tog udruženja je vrlo nekorektno postupio pošto me nije ni saslušao. Molio sam ga u nekoliko navrata i slao mu slike, bilo je obećanja da će doći na lice mesta malo da ih ’poteraju’, ali ništa nije urađeno po tom pitanju“, kaže Bogešić za naš portal.

Kako kaže, divlje svinje su državna stvar, a za regulaciju populacije nadležno je lovačko udruženje po reonima, koje, prema njegovom mišljenju, ne radi odstrel ove divljači.

“Drugi lovci idu na teren, rade odstrel, pa životinje više ne dolaze jer su oprezne. A ovde, dolaze na 100, 200 metara od salaša, ne boje se jer ih niko ne plaši“, kaže Bogešić.

Nakon što je dobio odgovor od nadležnog sekretarijata Gradske uprave Subotica, koji ga je uputio na pomenuto lovačko udruženje, Bogešić kaže da su mu u ovom udruženju rekli koji hemijski preparat da nabavi za teranje divljih svinja i da je time stvar završena.

„Zvanično sam podneo zahtev, međutim, od njihovog advokata sam dobio odgovor da nisam postupio kako bi trebalo. Oni su me uputili na to da nabavim neki hemijski preparat, smrad, koji bi ja trebalo na svakih 10-20 metara na štapovima da postavljam oko njive, da bi to teralo divlje svinje. A ja, na primer, imam parcelu od 10 hektara, pa to da ogradim sa tim kočićima… Litra tog sredstva košta 4.000 dinara. Ja da ulažem u nešto što nije moje, pa čije su divlje svinje“, pita se Bogešić.

Kijac: Mi izađemo na teren i sprečimo koliko možemo

Zakonom o divljači i lovstvu i Pravilnikom o merama za sprečavanja štete propisane su obostrane dužnosti kako korisnika lovišta, tako i korisnika, odnosno vlasnika zemljišta. Zakon obavezuje i jedne i druge da spreče štetu od divljači. Ono lice kome je naneta šteta može da podnese zahtev za naknadu štete korisniku lovišta u roku od 10 dana, od dana nastanka štete, navodi se u odgovoru Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište grada Subotica za Magločistač, a sličan odgovor dobili smo i od Tihomira Kijaca iz Lovačkog udruženja „Subotička peščara“.

“Naše je lovište i divljač je pod našom ingerencijom, mi vodimo plan odstrela, čuvanja i hranjenja. Jeste da divlje svinje izađu i naprave negde štetu. Međutim, svaki zemljoradnik je dužan da svoju zemlju zaštiti ako mu prave štetu da stavi plašila, mirisna sredstva, vatru, nas obavesti i mi izađemo i sprečimo to”, kaže Kijac za Magločistač.

On navodi da su divlje svinje migraciona divljač i da odu čak do Bačke Topole, do Malog Iđoša.

Ako neko neće to da predupredi, pomogne sam sebi i nama, mi smo tu nemoćni. Ogromne su to površine, a divlja svinja ode, kreće se i 15-20 kilometara, dođe iz Vojvodinašume, jer se mi graničimo sa njima, pa pređu kod nas”, objašnjava Kijac.

Dodaje da to nije problem samo kod ovog poljoprivrednika iz Tavankuta već i drugih.

“On je meni slao slike, mi smo sprečavali koliko smo mogli. Ja sam njemu poslao čak i koja sredstva efikasno štite. Stave se te krpe sa mirisnim sredstvima oko njive, i neće divlja svinja da dođe”, navodi Kijac.

Na pitanje, kada i u kojoj meri se radi odstrel divljih svinja, nismo uspeli da dobijemo odgovor jer je Kijac rekao da ga dalje ne uznemiravamo sa pitanjima i spustio je telefonsku slušalicu.

Služba za poljoprivredu obratiće se nadležnom organu za utvrđivanje štete na poljoprivrednom zemljištu

Šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave Subotica Grgur Stipić kaže za Magločistač da Zakonom o divljači i lovstvu i Pravilnikom o merama za sprečavanja štete, ono lice kome je naneta šteta može da podnese zahtev za naknadu štete korisniku lovišta u roku od 10 dana, od dana nastanka štete, uz prilaganje odgovarajućih dokaza za nastanak štete od divljači.

Ako zahtev za naknadu štete nije usvojen u celini ili ako se po njemu ne zaključi sporazum, odnosno poravnanje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pravno, odnosno fizičko lice može podneti tužbu kod nadležnog suda.

Lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači“, navodi Stipić u pisanoj izjavi.

Dodaje da štetu koju u lovištu prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužan je da nadoknadi korisnik lovišta. Štetu koju prouzrokuje trajno zaštićena divljač dužno je da nadoknadi ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

„Obzirom na gore navedeno, Služba za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište će se pismenim putem obratiti nadležnom organu za utvrđivanje činjenica faktičkog stanja štete na poljoprivrenom zemljištu uz prilaganje zapisnika poljočuvarske službe sa terena“, navodi Stipić.

Prema Stipićevim navodima,ako se u lovištu poveća brojnost neke vrste lovostajem zaštićene divljači iznad optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom, korisnik lovišta dužan je da preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljači.

„U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora lovni inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje i proverava propisane uslove koje korisnik lovišta mora da ispunjava za gazdovanje lovištem“, navodi Stipić.

Izvor: Magločistač