Čuvajte svoje njive jer već sutra u fabrici možete da poljubite vrata
Moja poruka sugrađanima koji rade u Juri, Aptivu ili u drugim stranim kompanijama u Leskovcu je da svoj posao obavljaju valjano, časno i pošteno u tim fabrikama, ali sa druge strane neka povedu računa o svojim zapuštenim njivama koje su ostavili neobrađene. Trebaće im rezervni položaj, jer već sutra kada dođu na posao možda će samo poljubiti zatvorena vrata u toj fabric u kojoj rade.
Ovako profesor doktor ekonomskih nauka Predrag Mitrović za Rešetku komentariše trenutna dešavanja i odluku da “Šinvon” iz Niša, kao ćerka Kompanije “Jura”, ugasi jedan od dva pogona i tako se “otkači” 224 radnika, koji su za stalno a koji će preći u “Juru” na određeno vreme.
“Ono što se desilo sa ‘Geoksom’ u Vranju, ovo što se dešava sa ‘Šinvonom’ u Nišu, već sutra, prekosutra, za mesec dana ili godinu, može da se desi sa ‘Jurom’ ili ‘Aptivom’ u Leskovcu. Sasvim je moguće da između ‘Šinvona’ i ‘Jure’ postoji prećutni dogovor. A država će opet, sa druge strane, zarad očuvanja radnih mesta izdvojitii određena novčana sredstva koja idu u zajedničku kasu tih povezanih pravnih lica. Bojim se da će svi ostati na ulici, što ekonomska logika i nalaže”, tvrdi Mitrović.
Kako navodi, onog momenta kada profitna stopa padne ispod projektovane, strani investitori će tražiti neku drugu državu sa jeftinijom radnom snagom i, za njih, boljim uslovima.
“Investiranje u strane investitore postaje ozbiljan problem za državu. Svaki put Vlada zarad očuvanja radnih mesta izlazi u susret (pod znacima navoda) strancima, plaćajući im ozbiljne sume novca za svakog zaposlenog radnika. Ekonomski model koji imamo je pokazao svoje pravo lice poslednjih meseci nakon korona krize, a najverovatnije će taj negativni efekat, u smislu smanjenja obima poslovanja velikih korporacija da pokaže svu svoju surovost. Kada profitna stopa padne ispod projektovane stope, svaki strani investitor nalaže sam sebi da svoje poslovanje premesi tamo gde će profitna stopa biti u okvirima koji zadovoljavaju njihove interese”, objašnjava Mitrović.
Njihov interes je, zaključuje, jedino što veći profit.
„To znači da plate radnu snagu što manje, dobiju resurse na korišćenje besplatno ili uz mogućnost da niko ne kontroliše aktivnosti u pogledu njihovih finansija. A mi smo očigledno posustali u nameri da zaštitimo sve naše interese. Oni zapošljavaju jeftinu radnu snagu. Slobodno ću reći, nedovoljno obrazovanu. Vi više ne možete da nađete kvalitetnog molera, vodoinstalatera… Časnog seljaka koji može da radi od svoje zelje (ali to je već neka druga priča). Oni su u fabrikama, prividno za neke bolje uslove i trenutno veću, ionako minimalnu, zaradu. A zatim, kao što vidimo, bez ikakvog objašnjenja i prethodnog upozorenaj ostaju na ulici”, ističe.
Podsetimo, radnici pogona “Šinvona” koji se gasi biće prebačeni u “Juru” na određeno vreme od šest meseci, nakon čega će verovatno biti pušteni niz vodu. Ukoliko ne pristanu da pređu u “Juru” nemaju prava na otpremninu. U fabrici ostaje 396 zaposlenih koji nemaju ugovore na neodređeno vreme i čine pogon žica i pitanje jedo kada će oni raditi.
“Šinvon” je već poznat po tome što je početkom februara sms porukama otpustio oko 200 radnika, ali država nije stala iza njih, iako je poslodavcu dala 10 miliona evra subvencija, a po radniku 10. 000 evra. Fabrika je otvorena 2011. godine, a subvencije koje je po raznim osnovama dobila od države su već prošle, odnosno rok za njihovo trajanje je završen, pa nemaju obavezu prema Republici Srbiji.