banner-image
banner-image

Ko bi u proizvodnju pravog ajvara neka prvo proizvede papriku

Porodično gazdinstvo Marjanović iz okoline Leskovca bavi se povrtarstvom decenijama, a pre nekoliko godina rešili su da ponude tržištu domaći leskovački ajvar sa svoje trpeze. Podelili su sa nama kako se snalaze na tržištu i sa kojim izazovima se susreću.

U selu Nakrivanj, u podnožju planine Kukavica, udaljenog od Leskovca oko 20km, živi i radi porodica Marjanović, baveći se poljoprivredom već decenijama.

„Uglavnom uzgajajamo papriku, sortu kurtovska kapija i nešto malo paradajza, a bavimo se i voćarstvom. Ove godine, paprika nam je dala najbolji prinos, ali smo u nju i najviše uložili. Međutim, godina nije bila baš sjajna za voće (višnje i šljive) – gotovo da nije ni rodilo“, kaže Miloš Marjanović.

Miloš je po struci mašinski tehničar, a svaki slobodni minut provodi u voćnjacima ili na njivi i pomaže roditeljima oko uzgoja paprike, pravljenja i prodaje ajvara. Kako kaže naš sagovornik, dosta im u svemu pomaže ujak Bojan Jovanović, koji papriku proizvodi preko 20 godina i nema šta ne zna o ovoj povrtarskoj kulturi.

Kako naši domaćini navode, prvi važan korak u proizvodnji paprike je dobar rasad.

„Proizvodnja paprike kreće od rasada još u martu. Kako je reč o hladnom mesecu, neophodno je da se prostor dogreva i da ima dosta vlage, kako bi koren paprike krenuo da raste“, kaže Miloš.

Nakon što se rasad odneguje i posadi na otvorenom, neophodno je da se postavi sistem kap po kap. Potebno je redovno uklanjanje korova, zaštita i prihrana, a to su samo osnovni poslovi kada paprika dospe na njivu.

Ajvar traži maksimalnu posvećenost

Porodica Marjanović pravi ajvar iskjlučivo od svoje paprike, a peče je na šporetu na drva koji je Milošev otac sam osmislio i napravio, dok se dalja priprema nastavlja na dobrom, starom smederevcu.

U procesu pečenja i ljuštenja paprike učestvuje cela porodica (otac, majka, Miloš i njegova sestra).

„Ajvar pravimo onako kako smo ga uvek pripremali za nas. Spremamo ga na tradicionalan način našeg kraja. Meni je recept prenela moja mama, njoj njena, odnosno moja baka i tako, ne znam ni ja, koliko unazad. Paprika se prvo peče, zatim, mora da „prenoći“, a onda se ručno ljušti, cepka ili melje i dalje priprema“, kaže Miloševa mama.

Miloš posebno ističe da njihov ajvar ne sadrži nikakve konzervanse i bilo koje druge dodatke koji mogu da promene ukus domaćeg ajvara, već predstavlja čist, gotov proizvod od paprike.

Nakon što se tegle napune, potrebno je otprilike jedan dan da se ajvar ohladi i, kako naši domaćini kažu, tako ohlađen može da stoji godinu dana. Nakon što se tegla otvori, ajvar treba da se pojede za 2 do 3 nedelje, jer nakon toga kreće da se kvari.

„Nama se nikada nije desilo da nam otvorena tegla ajvara stoji toliko dugo. Mi to pojedemo za dan ili dva maksimalno, a tako je i kod naših kupaca“, kroz smeh kaže Miloš.

Početak težak, ali kvalitet pronađe kupce

„Sve je krenulo od moje majke. Ona je izvrsna kuvarica, pa sam pomislio, zašto ovo što mi imamo na stolu ne bi mogli da probaju i drugi ljudi. Tako smo na moju inicijativu, sada već pre 4 godine, počeli sa većom proizvodnjom i prodajom ajvara“, priča nam Miloš.

Početak je bio težak. Prve godine su prodali svega 100 tegli, a ove godine, već nakon dve nedelje, poručeno je preko 650 kilograma ajvara, a ljudi i dalje poručuju.

„Pravimo samo ajvar i ljutenicu, ali su nam se količine povećale. Ne treba da se rasipate, širite ponudu na uštrb kvaliteta i jurite za zaradom po svaku cenu. Nama je kvalitet na prvom mestu i zato su ljudi veoma zadovoljni našim proizvodima. Pričaju o našem ajvaru svojim prijateljima, iznose ga na trpeze za slave, a ko god da proba, pita odakle je i traži da poruči. To nam daje dodatnu motivaciju za rad“, kaže Miloš.

Dostava veliki trošak, ali neophodan

Svoj ajvar uglavnom prodaju preko Fejsbuka, a Miloš vrši dostavu ili šalje poštom.

„Dostava je dosta naporna zbog gužve, pogotovo u Beogradu, dok je u ostalim gradovima malo manje optrećenje saobraćaja. Osim toga, predstavlja značaj trošak. Tu su troškovi goriva, putarine, amortizacija vozila, i kada sve saberete shvatite da nije ni malo naivno. Mi to moramo da uračunamo u cenu ajvara, kao što bilo ko uračuna svoje troškove proizvodnje u krajnju cenu proizvoda, Pa opet, trudimo se da umanjimo cenu koliko god možemo, ne računamo naš rad, itd. Naravno, uvek ima onih koji misle da je skupo. Ja im kažem da mogu da dođu kod nas da beru papriku, rado ćemo ih ugostiti. Mogu da naprave ajvar uz pomoć moje majke, koliko god im treba, i ne moraju ništa da plate. Do sada se niko nije javio“, priča nam Miloš.

On poručuje svima koji bi hteli da krenu u posao sa proizvodnjom ajvara, da obavezno gaje svoju papriku i da se prvo dobro informišu i edukuju, jer priroda ne oprašta greške, kao ni kupci. Uz dosta volje, sve ostalo će doći samo po sebi.

„Ne ustručavajte se da pitate. Zamolite da vam pomognu, da vas obuče, da vam pokažu iskusniji od vas. Neophodno je da se pravi kvalitetan proizvod, jer kada ste mali, samo tako može da se opstane“, zaključuje Miloš.

Tijana Todorović
Autor fotografija: Miloš Marjanović