Agrosmart podkast: Kakva je budućnost šećerana, zašto je poseban beli luk porodice Mihok
Kakva je budućnost šećerana u Srbiji, da li su proizvođači šećerne repe zadovoljni, na koji način je beli luk koji gaji porodica Mihok poseban i šta je in vitro proizvodnja i da li postoji u Srbiji, saznaćete slušajući najnoviji AgroSmart podkast.
Možete ga poslušati ovde: https://agrosmart.sounder.fm/episode/009
Pre nekoliko decenija Srbija je bila vodeća u proizvodnji šećera. Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da je Srbija u vreme kada su šećerane radile punim kapacitetom imala preko 100.000 hektara pod šećernom repom, dok je danas taj broj sveden na 40.000. To je dovelo i do značajnog smanjenja broja šećerana koje i dalje rade.
“Mi smo danas svedeni na svega nekoliko šećerana koje rade. Najveći deo ih je propao. Nalaze se kao spomenici to je tužan slika. Spomenici su posebno veliki i te su fabrike kratko radile za preradu šećerne repe. Na svega na 4-5 šećerana je svedena naša proizvodnja šećera, što nije dobro imajući u vidu da je cena šećera svetskoj pijaci počela da raste i logično je da profitiramo, ali šta je tu je”, objašnjava Prostran.
S druge strane, proizvođač šećerne repe iz Crepaja, Miloš Margan, kaže da je i proizvođača sve manje, te da bi saradnja sa fabrikama morala da se poboljša.
“U poslednjih godinu dana manje je proizvođača šećerne repe, jer stvarno nju je teško proizvesti i dug je to proces. Evo mi već od ove godine planiramo i zemljište i predusev za sledeću setvu koja će biti na proleće. Onda održati to sve – ima puno napada insekata, buba, zatim idu korovske biljke, a treći je napad bakterija i gljiva. Sve to vreme moramo da štitimo, da pratimo da bismo proizveli šećernu repu. Šećerane i ostali u lancu proizvodnje izlaze nam u susret, ali opet mislim da bi to sve moglo da se podigne na viši nivo da bi u potpunosti bili zadovoljni”, ističe Margan.
Kako smo i u prethodnoj epizodi podkasta AgroSmart pričali o proizvodima sa geografskim poreklom i procesu sertifikacije – o toj temi ćemo govoriti i u novoj epozodi, ali fokusirajući se na proizvodnju belog luka. Mikloš Mihok, proizvođač belog luka iz sela Vrbica kaže da je proces sertifikacije od velikog značaja za proizvođače, jer osigurava kvaliltet, ali i cenu proizvoda.
“Brend u osnovi gradimo na tome i veoma nam znači sertifikacija. Jako je velika razlika u tržišnoj ceni. Time što bismo imali sertifikaciju o geografskom poreklu, mi možemo još jednu stavku držati u našem marketing. Možemo da naglasimo čime se bavimo i zašto je cena kakva jeste”, objašnjava Mihok.
Nesvakidašnja in vitro proizvodnja
Apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ognjen Đensić osnovao je firmu Invitros sa ciljem da unapredi proizvodnju biljaka u Srbiji. Ova firma se bavi proizvodnja mladih biljaka u laboratorijski strogo kontrolisanim i sterilnim uslovima.
“Konkretno, proizvodimo biljke u strogo kontrolisanim uslovima, gde ih uvodimo iz spoljnog sveta u idealne uslove, laboratorijske, sterilne, čistimo ih od svih patogena i kao takve dalje ih umnožavamo do nekog željenog broja. Nakon toga imamo taj momenat aklimatizacije, to jest privikavanje biljaka na spoljni svet, to jest na neidealne uslove”, objašnjava Đensić.
I ovaj podkast realizovan je u produkciji Fabrike kreativnosti, a pripremila ga je Iva Gajić.
Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorki Ivi Gajić i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije