Poljoprivreda u Srbiji dobar primer rodno odgovornog budžetiranja
Piše: Vanja Velisavljev
Da li ste mislili: poljoprivrednik – prvi je rezultat pretrage kada na Guglu ukucate poljoprivrednica. O ženama koje se bave ovom delatnošću ne piše se dovoljno, a one se često zajedno sa muškarcima svrstavaju u treće lice jednine muškog roda. To kaže i internet koji nudi čak 19 puta manje mogućnosti da pročitamo nešto o poljoprivrednicama nego što je to slučaj sa poljoprivrednicima, farmerima, domaćinima, gazdama… Međutim, kako savremeno doba nalaže, dosadašnje glave kuće moraće malo više da se oslanjaju na žensku populaciju ako žele da što pre dobiju finansije i da, primera radi, u dvorištu ugledaju novi traktor.
Prekretnica ka boljem plasmanu na konkursima i ostvarivanju većeg potencijala nalazi se u rodno odgovornom budžetiranju (ROB-u). Kada je o poljoprivredi reč, ROB je možda najuočljiviji u IPARD-u – instrumentu Evropske unije koji se nudi državama sa pretpristupnim statusom kako bi dostigle evropske standarde i podigle konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. U sklopu ovog instrumenta odobravaju se grantovi koji mogu da doprinesu poboljšanju nepovoljnog položaja žena u poljoprivredi u kontekstu otežanog pristupa finansijskim izvorima. Trenutno je u Republici Srbiji na snazi IPARD II program. U okviru tog programa raspisuju se javni pozivi koji nude prednost ženama.
Prema rečima načelnice Odeljenja za upravljanje IPARD programom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i šefice Upravljačkog tela, Jasmine Miljković, IPARD sredstva dobar su način da se pruži podrška poljoprivrednim gazdinstvima i da se pritom niko ne diskiminiše:
„Sve mere osmišljene su tako da pruže podršku nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, bez obzira na pol. Kada je u pitanju podrška investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Mera 1), kao i podrška diversifikaciji poljoprivrednih gazdinstava i razvoju poslovanja (Mera 7), žene, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, mogu da ostvare isti intenzitet pomoći kao i svi ostali korisnici IPARD podrške, a kroz kriterijume selekcije žene imaju prednost u bodovanju i rangiranju. Ovo je važno jer povećava mogućnosti zapošljavanja žena u ruralnim područjima i doprinosi smanjenju odliva žena u gradove“, kaže Jasmina Miljković, „U okviru Mere 1 žene su kroz dosadašnje pozive (zaključno sa 31.8.2021.) podnele ukupno 279 zahteva sa zahtevanim troškovima za investiciju u iznosu od 26.519.962 evra (14 odsto od ukupno zahtevanih troškova za investiciju u okviru Mere 1). Odobreno je 189 zahteva, a do sada je isplaćeno 137.“
Da li ste mislili poljoprivrednica?
Konsultantkinja agencije Smart IPARD iz Novog Sada, Ivana Serdar ističe da interesovanje žena za IPARD program raste iz poziva u poziv, a to je naročito primetno na javnim pozivima za podsticaje u ruralnom turizmu:
„Kroz IPARD program fokus je stavljen na posebno važne grupe u poljoprivrednom sektoru u Srbiji, kao što su žene i mladi poljoprivredni proizvođači i to daje dobre rezultate na terenu. Pogodnosti koje žene, naročito one mlađe od 40 godina imaju prilikom bodovanja, dovele su do toga da se one češće upuštaju u ne baš jednostavne projekte poput izgradnje turističkih objekata ili farmi, a stičemo utisak i da su revnosnije i odgovornije u procesu pripreme i realizacije investicija“, ukazuje Ivana Serdar.
Sa ovim se slaže i dvadesettrogodišnja poljoprivrednica iz Žablja, Ana Smoljan:
„Nosilac sam porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i svesna sam toga da su, da bi ono bilo što konkurentnije, potrebna stalna ulaganja, tako da je svaka podrška dobrodošla“, kaže Ana Smoljan i dodaje da im je IPARD mnogo pomogao kada je reč o njihovom poslovanju, „dobili smo traktor i sada nam je mnogo lakše da radimo. Mi imamo žitarice: ječam, pšenicu, kukuruz, soju… Dobili smo sredstva na osnovu Mere 1, što znači čak 65 odsto bespovratnih sredstava!“
Situacija je identična i na gazdinstvu u blizini Smederevske Palanke kojim rukovodi Vesna Nikolić:
„Za IPARD sam konkurisala jer sam shvatila da je to fond koji pruža najviše mogućnosti za žene poljoprivrednice. Imam 35 godina pa se to dodatno stimuliše. Ostvarila sam bodove kao žena, a dobila sam ih i zbog toga što sam mlađa od 40 godina. Zahvaljujući toj podršci kupila sam nov traktor koji je bio neophodan za unapređenje proizvodnje voća na mom gazdinstvu. Mislim da je IPARD značajan ne samo zbog velike finansijske podrške već i zbog toga što pospešuje položaj žena na selu“, kaže Vesna Nikolić.
Konsultantkinja Ivana Serdar ističe da je ovaj vid podrške podstakao žene ne samo da se bave poljoprivredom, već i da se informišu i steknu dodatne veštine koje će im služiti pri obavljanju delatnosti:
„U agrobiznisu sve češće se sreću mlade žene, i to one sa dosta znanja i spretnosti u vođenju poljoprivrednog gazdinstva kao privatnog preduzeća. Informisane su i znaju kako da dođu do sredstava za finansiranje, poznaju poslovno planiranje, strategiju prodaje i marketing. Veći stepen iskorišćenja IPARD fonda svakako doprinosi unapređenju socioekonomskog položaja žena koje se bave poljoprivredom“, naglašava ona.
Iako se termin odliv mozgova često koristi u rečeničnoj konstrukciji sa nazivom naše države, pa i čitavog regiona, nije retkost čuti da i visokoobrazovane žene biraju da ostanu na selu. Fondovi podrške poljoprivrednom razvoju jedan su od ključnih razloga za traženje sreće unutar administrativne linije:
„Po struci sam farmaceut, a volim da se bavim ratarstvom!“, kaže Aleksandra Šijan iz Sremske Mitrovice, „uzgajam pšenicu i uljanu repicu i u tome mi je IPARD veoma pomogao. Zahvaljujući IPARD-u i novom traktoru olakšano nam je prebacivanje žitarica do silosa u Surčinu,“, navodi Aleksandra Šijan, „Jedino što je naporno jeste dugo čekanje. Aplicirala sam 2019. godine, a sredstva sam dobila ove.“
Isti problem imala je i Ana Smoljan: „Ništa nije digitalizovano. Uplatite, pa čekate 10-15 dana, pa tek onda možete da uzmete neki papir…“
Ivana Serdar iz agencije Smart IPARD kaže da i pored čekanja sve ide po tačno definisanoj proceduri: „Kao problem često se javi to što se čeka dugo na dozvole za gradnju ili što je katastar spor, ali zbog toga je jako važno da se na vreme krene i da se projekat dobro isplanira. IPARD zahteva vreme, i u pripremi dokumentacije i u administrativnoj obradi i u realizaciji. Dakle, ništa nije neizvodljivo samo je potrebno strpljenja. Nadamo se da će se uskoro realizovati najavljena digitalizacija celog sistema subvencionisanja u poljoprivredi pa će to svakako ubrzati procese“, ističe Ivana Serdar.
Vesna Nikolić zadovoljna je tokom konkursa: „Sve je precizno definisano i tačno se zna ko ispunjava uslove! Ne postoje nepredviđene situacije, sve ide po protokolu“, kaže ona.
Do kada ćemo moći da koristimo IPARD?
Ovakav vid pomoći Evropske unije zemljama kandidatima za članstvo pripada Instrumentima za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA). Kod nas je ovakva pomoć dostupna od 2012. godine, a može se koristiti dokle Republika Srbija ima status kandidata. Ukoliko postane članica, druga ozbiljnija sredstva podrške će joj biti dostupna.
Načelnica Odeljenja za upravljanje IPARD programom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i šefica Upravljačkog tela, Jasmine Miljković navodi da se u ovom periodu radi na dodatnom osnaživanju žena:
„Planira se i akreditacija LEADER mere (Mera 5) koja bi trebalo da doprinese uključivanju žena u razvijanju lokalnih strategija ruralnog razvoja, odabiru prioriteta, kao i formiranju, razvoju i kvalitetu lokalnih akcionih grupa koje će navedene strategije sprovoditi na određenoj teritoriji u ruralnim područjima“, kaže Jasmina Miljković i naglašava da će se na ovaj način podstaći njihovo uključivanje u donošenje odluka u vezi sa agrarnom politikom.
Izdašna podrška
Mera 1 IPARD programa, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u sektorima za mleko, meso, jaja, grožđe, voće, povrće i ostali usevi, a omogućuje se podrška od 60 do 70 odsto vrednosti ulaganja.
U okviru mere 3 može se dobiti podrška od 50 odsto za investicije u preradi poljoprivrednih proizvoda.
Mera 7 podrazumeva nešto širu lepezu mogućnosti koje se tiču razvoja ruralnog turizma: izgradnja, rekonstrukcija i opremanje objekata za smeštaj, nabavke opreme za rekreaciju, uređenje igrališta za decu i slično. Na javnim pozivima koji se raspisuju u sklopu sve tri mere žene imaju prednost jer dobijaju više bodova prilikom rangiranja zahteva. Samim tim što su žene, korisnice imaju 15 ili 20 bodova, u zavisnosti od mere. Preduzeća koja konkurišu, a koja imaju najmanje 30 odsto zaposlenih žena takođe dobijaju dodatne bodove, a to omogućuje bolju poziciju, odnosno veću šansu za odobrenje IPARD projekata.
Naslovna fotografija: Pixabay
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu“, koji finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, SIDA, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.