Opozicija o poljoprivredi: Srbija će postati kolonija, a paori ostati bez njiva
-Teško je izdvojiti šta je najveći problem pošto je sve ono što bi moglo biti problem u srpskoj poljoprivredi prisutno. Prvo, ugrožena nam je svojina na poljoprivrednom zemljištu, odnosno država Srbija nije onemogućila kupovinu oranica od strane stranaca na mala ili na velika vrata: hektar po hektar, desetine hektara, stotine i hiljade hektara najplodnije zemlje su već u rukama stranaca. Govorim i o PKB-u i o poljoprivrednim dobrima u Vojvodini. Dakle, ugrožena nam je svojina – kaže za Agrosmart lider Pokreta za preokret Janko Veselinović.
Dodaje da nam je, s druge strane, ugrožena poljoprivredna proizvodnja činjenicom da se na području Srbije planiraju ili već realizuju najprljavije moguću tehnologije. To je, podvlači, slučaj i sa Linglongom u Zrenjaninu.
-U Banatu se uništava poljoprivredno zemljište. Slično je i u drugim delovima Srbije. U kraljevačkom kraju je najveća površina u Evropi zasađena dunjom a biće uništena rudnicima litijuma i na drugi način zagađena – naglašava Veselinović.
Smatra da je jedna od najvećih grešaka vlasti u Srbiji to što su dozvolili da se zemljište proda stranim kompanijama. To će, ocenjuje, Srbiju dovesti do kolonijalnog statusa.
–Šta ćemo ostaviti budućim generacijama? Ostavićemo kolonijalni položaj, postaćemo obična kolonija. Ovo nije parafraziranje. Zapravo Srbija postaje klasična kolonija baš kakve su bile španske ili engleske na afričkom kontinentu. Nama predstoji antikolonijalna borba. A vrh, odnosno eksponent kolonijalizma u Srbiji je režim Aleksandra Vučića i dok on ne bude sklonjen, Srbija, a pre svega srpsko selo i poljoprivreda će biti samo kolonijalni posed stranih multinacionalnih kompanija – veli predsednik Pokreta za preokret.
Podseća na to da je srpski seljak seljak sa najmanjim subvencijama u poljoprivredi u Evropi i da ne može biti konkurentan drugima. Kao jedan od problema izdvaja i to što Srbija nema državna, kompenzaciona skladišta u kojima bi voćari, povrtari, ratari mogli da skladište proizvode, a da mu onaj kod koga je ta roba ostavljena praktično ne uzme rod kroz visoku cenu zakupnine.
I Dragan Kleut iz pokreta Slobodna Srbija kao jedan od osnovnih problema srpkog agrara vidi subvenicje koje su bile 14.000 dinara po hektaru do 100 hektara površine, a smanjene su na 4.000 dinara i to do 20 hektara.
– Sve te stvari su dovele do ono totalnog kolapsa domaćih poljoprivrednika. Raznoraznim zakonima i kršenjem zakona došli smo u situaciju da državno zemljište rade uglavnom članovi partije i to su obično jedan ili dva poljoprivrednika u selu – kaže Kleut
Iako je budžet namenjen poljoprivredi povećan, on objašnjava da ta sredstva nisu namenjena malim i srednjim poljoprivrednicima, koji su nosioci proizvodnje u Srbiji i kojih ima između 75 i 80 odsto.
-Mi smo nosioci poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije u ovoj zemlji. A budžeti su preusmereni za refinansiranje nabavke skupih poljoprivrednih mašina u koje obično srednji i mali poljoprivrednik ne može da uđe u ovoj situaciji. Godinama imamo niske cene proizvoda, gotovo da nemamo subvencije, ni subvencionisano gorivo. Ljudi su bukvalno na ivici egzistencije. Ne možeš očekivati da će poljoprivrednici uspeti da konkurišu za neke poljoprivredne mašine kad oni nemaju ni za deset odsto njene vrednosti. Moraju prvo da se postave stvari drugačije – da se ojača poljoprivrednik, da se stvori mogućnost da on ima snage i ekonomske mogućnosti da kupi te mašine da bi mogao da osavremeni svoju proizvodnju – ističe Kleut.
Smatra da, da bi došlo do poboljšanja, mora doći i do promene vlasti, a da je preduslov tome ujedinjavanje opozicije.
Šta piše u programima partija
Kleut ističe kao najvažnije, jeste uključivanje poljoprivrednika u donošenje odluka koje su vezane za ovu delatnost.
-U našem programu za poljoprivredu je ono što smo predlagali godinama unazad sadašnjem ministru poljoprivrede s kojim više nema razloga da pričamo o bilo čemu, zato što ne želi uopšte da implementira ništa od toga što predložimo. Smatram da bez aktivnog učešća poljoprivrednika u budućoj nekoj vlasti neće doći do nekih ozbiljnijih promena. Programi opozicionih stranaka su izuzetno dobri, zasnovani su na pitanjima koja se otvaraju u razgovorima sa nama poljoprivrednicima. (I kada je reč o SSP-u, i Novoj stranci, i Demokratskoj stranci..) Ali, jednostavno ljudi imaju dozu skeptičnosti da će biti izigrani ako oni sami ne učestvuju u odlukama i ne budu deo vlasti koja će da učestvuje u budućnosti u Srbiji, ukazuje Kleut.
Pokret za preokret ima program za poljoprivredu koji je integrativni dio programa ovog pokreta, kaže Veselinović.
-Imamo i poseban program koji se tiče Vojvodine u kojem je posebno i u delovima navedeno šta je u poljoprivredi potrebno da se učini. Četiri dokumenta se odnose na poljoprivredu, a jedan je dokument naš predlog izmena Zakona o penzijama, kojim bi se utvrdila minimalna penzija. Čak 300.000 građana Srbije, najvećim delom poljoprivrednika, ima penziju ispod 15.000 dinara. Našim predlogom penzija bilo čija pa ni poljoprivredna ne bi mogla biti ispod 80 odsto minimalnog ličnog dohotka, što znači da bi ona bila najmanje 24.000. Jedan od dokumenata je i zakon o zabrani prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, kaže on.
Kao najveću karakteristiku programa za poljoprivredu Pokreta za preokret, Veselinović ističe stav da poljoprivredom ne sme baviti samo jedno ministarstvo.
LSV: Najbitnije dugoročno planiranje
-Poljoprivredni problem nisu od juče, oni traju od osamdesetih godina prošlog veka i model uopšte trenutno kakav je u našoj poljoprivredi je prevaziđen, kaže Saša Šućurović iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Po njemu osnovni problemi u našoj poljoprivredni su staračka domaćinstva, zastarela mehanizacija, nedovoljno radne snage, nedefinisana tržišta i neregulisano tržište i manjak subvencija.
-Vlada mora da da tačne dugoročne mere koje planira za razvoj poljoprivrede. Isto tako moramo da znamo sve podsticajne mere za naše poljoprivrednike. Potrebno je i da Vlada kaže šta će uraditi da bi naši proizvodi bili poželjni na tržištima regiona i Evropske unije. Naši poljoprivrednici tačno moraju da znaju kako je regulisan uvoz namirnica, jer ako uvozimo hranu dolazimo u situaciju da poljoprivrednici ne mogu da prodaju svoju robu u zemlji gde plaćaju porez i žive. Ove godine je milion i dvesta hiljada svinja na našem tržištu manje, jednostavno iz jednog razloga – početkom godine živa vaga je bila 100 dinara, sada je negde oko 200 za kilogram. Znači, treba da se znaju dugoročne mene kako bi poljoprivrednici mogli da isplaniraju svoju proizvodnju, kaže Šućurović.
I. G. – S. G.