Portal pametne poljoprivrede

Tradicionalni zanati, folklor i umetnost oduševljavaju Anu Ivanovski. Kako kaže, priroda i osećaj koji joj daje život van grada, u poslednjoj kući u selu i pogled na šumu, njena su glavna životna inspiracija.

Sa svoje 33 godine, Ana sama obrađuje vunu i pravi pustovane sapune. Krije se iza stranice na društvenim mrežama Deer under the Oak i stvara prava mala remek-dela:

-Tehnika kojom se bavim se zove mokro filcanje (pustovanje). Njom se može stvoriti bilo šta! Od stambenih objekata, preko odevnih predmeta i obuće, do ukrasnih ili umetničkih dela. Mogućnosti su beskrajne.

Zahvaljujući građi vunene niti, vlakna se u samom postupku filcanja međusobno isprepliću, zapinju i upliću. Na kraju se dobije gust i neraskidiv materijal – filc. Kako se niti upredaju, tako se i boje vune na sapunu povezuju, što me podseća na materijalizovanu tehniku akvarela. Time me je folozofija umetnosti potpuno očarala. Kada stvaram, nekada proces više kontrolišem tako što iglom fiksiram prikaze ili prelivanja boja, a nekada pustim da voda i priroda niti rade svoje. Sa umetničke strane to je jedan živ proces. Počela sam sa prirodnim kupovnim sapunima, jer mi je i tada bilo važno šta stavljam na svoju kožu, naš najveći organ.

Same sapune unutar vunenog omotača stvara moja koleginica koja stoji iza prirodne kozmetike Magnolija alhemija. Pravi ih hladnim postupkom, a za izradu koristi kvalitetna ulja badema, masline, kokosa, avokada, ricinusa i ši buter. U tu mešavinu dodajemo eterična ulja u zavisnosti od godišnjeg doba, priče ili osećanja koje pratimo.“

Zašto se sapuni oblažu vunom?

-Sapun unutar vune duže traje, ali da bi se očuvao, preporučljivo je držati ga na površini gde se može što bolje osušiti, na primer na držaču sa prorezima ili rupicama. Dakle, filcani ili pustovani sapun je sapun obučen u ,,kaput” od prirodne vune. Ovakvi sapuni koriste se kao i obični sapuni, za pranje ruku, tela, lica, ali zbog specifične prirode vune deluje stimulišuće na naše sitne nervne završetke u koži i kao blagi piling.

Vuna odbija vodene kapi, a može da upije do 1/3 sopstvene težine vodene pare (vlage), a da se pri tome ne oseća vlažnom. Zahvaljujući ovom ekstremno važnom kvalitetu, vuna bez obzira na vlagu koju zadrži u sebi, ne može da se ubuđa i u njoj se ne mogu razviti plesan i gljivice.  Ona nije nimalo pogodna sredina za razvoj mikroorganizama, za razliku od ostalih prirodnih i sintetičkih materijala. Sadrži lanolin, prirodnu mast koja štiti vunu a na ljude deluje pozitivno. On ima blagotvorno dejstvo na mišiće, zglobove, kičmu, ublažava bolove i stimuliše cirkulaciju. Lanolin se vekovima koristi u medicini za pravljenje anti-reumatskih krema i krema za negu kože.

Takođe, vuna se može koristiti više puta i, možda za mene trenutno najvažnije, potpuno je prirodna, ekološka, praktično bez otpada.

Koliko je celokupna proizvodnja Vaših proizvoda ekološka?

-Ne mogu da utičem na sve procese proizvodnje i dostavljanje materijala u onolikoj meri u kojoj bih volela, ali bih želela da u budućnosti proizvodnju razvijem tako da materijal nabavljam što više iz lokalnih sredina. Izmedju ostalog i da imam stalno prodajno mesto. Trenutno prednost dajem festivalima i sajmovima zbog primopredaje uživo, za koju često nije potrebna ni papirna kesica, ipak sapun ima svoj sopstveni omotač. Ukoliko neko želi da sapun bude zapakovan kao dar, pakujem u kartonske kutijice i reciklirani papir, tj. produkt koji ostaje pri štampanju biljkama na tekstilu, ili u stare svilene i pamučne materijale od kojih sašijem vrećice. Kada se sapun istroši, omotač može da se izreže i koristi za piling, uz malo dorade kao vrećica, podmetač za vruću šolju itd. Ili ih možete sakupiti više i vratiti meni da vam pomognem da sastavimo nešto sasvim novo.

U procesu sam usvajanja veštine farbanja materijala biljkama, između ostalih tu se nalazi i vuna, tako da ću jednoga dana preći na sopstvenu bojenu vunu.

Kao master likovnih umetnosti i volonterka u centru valdorfske pedagogije bili ste u prilici da se oprobate u različitim ručnim radovima. Može li se od zanata zaraditi?

-Mislim da može, mislim da dolazi vreme kada će zanati ponovo zauzeti svoje opravdano mesto. Iskreno, ja od ovog svog trenutno ne mogu, između ostalog i zato što tako nešto u modernom dobu podrazumeva da stvaralac zapravo radi nekoliko profesija istovremeno. Stvaralac jedan dobar period vremena mora biti i fotograf i programer i prodavac i ekonomista i menadžer i stručnjak za marketing itd.

Veliki je broj ljudi u egzistencijalnim krizama, u finansijskom smislu, koji itekako cene trud, ali jednostavno nisu u mogućnosti da sebi priušte nešto što se kod nas smatra skupljim, a smatra se skupljim upravo zbog finasijskog jaza koji postoji.

Kada u inostranstvu kažem koja je cena konačnog proizvoda mog rada, iznenade se, da ne kažem zgranu, jer smatraju da to nije srazmerno trudu i promišljanju koje ulažem u to što radim. Uvek je komentar da bi cena trebalo biti makar trostruko veća, između ostalog jer je taj rad itekako protkan mojim umetničkim obrazovanjem. Kako trenutno ovo nije moj posao i najvažniji izvor zarade, imam tu slobodu da ne razmišljam preterano o materijalnom vrednovanju svojih dela.

Čime se još bavite?

-Fasciniraju me komadi starih nošnji koje su stvarale moje prabake, a ja ih pronalazila ušuškane negde u seoskoj kući. Uopšte, kroz sva moja interesovanja oduvek se provlači naša tradicija, od tih nošnji i linija veženih po njima, do naših verovanja i bajki. Nekih 16-17 godina sam to proživljavala kroz folklor. Mislim da sam i počela da igram folklor samo da bih mogla da oblačim nošnju. Zbog neprocenjivih prikaza, na nošnjama našeg regiona sam i naučila da vezem. Uopšte, naša kultura, naša materijalna i nematerijalna baština je prebogata! A folklor je jedan od direktnih upliva u emocije naše kulture i podneblja. Čista ljubav, to vam postane način života.

U kojoj meri je važno da mladi čuvaju tradiciju?

-Mislim da je to od ogromne važnosti. Tradicija je zapis duše jednog naroda. Riznica dubokih mudrosti o čoveku, duši i prirodi. Jeste da je današnji svet veoma materijalistički, ali i u takvom svetu mora postojati duša, ako čovek želi da postoji.

Vanja Velisavljev