Portal pametne poljoprivrede

Marko Krstić pobednik je prvog takmičenja mladih somelijera pod nazivom „Upoznajte srpske sorte grožđa“.

Kao neko ko ima samo 25 godina i osmogodišnje iskustvo u hotelijerstvu i vinskom svetu, Marko ruši stereotip da se somelijerstvom bave isključivo starije generacije. Svojim radom i usavršavanjem, on vraća nadu u to da se tradicija i znanje o vinskim sortama sa našeg područja neće izgubiti.

Marko za Agrosmart kaže da istraživanje vina nije samo posao, već i način života:

„Poznavanje domaćih sorti vinove loze i naših vina od izuzetnog je značaja za kulturu stola u našoj zemlji, etno-gastro scenu i promociju naše zemlje kao vinske, kako u svetu, tako i samoj Srbiji.

Danas kada je ceo svet posato jedan veliki vinograd, kada internacionalne sorte možete da nađete na svim stranama sveta, u eri šardoneizacije, parkerizacije i globalne egalizacije ukusa, ljibitelji vina bez obzira iz koje zemlje sveta dolaze, žele nešto drugačije. Siti su vina koja su dostupna svugde.  Okreću se karakternim vinima sa pečatom podneblja i posebnošću karaktera same loze.

Stranci koji dođu u Beograd ili bilo koje drugo mesto u Srbiji  žele da probaju i dožive ono što je autentično, bilo da je to hrana, vino ili naš temperament. Lokalno i autentično je naša budućnost kada je u pitanju enologija. Ponuda kvalitetnih vina od autohtonih starih i novih sorti raste u poslednje dve decenije i ponuda na tržištu nikada nije bila ovako kompleksna i šarena.  Većom ponudom na tržištu i intenzivnijom promocijom, raste i potrošnja ovih vina, a samim tim dolazi do širenja zasada vinograda koji su od suštinskog značaja za očuvanje autentičnosti i jedinstvenog sortimenta u našoj zemlji.

Ono što je naše i autentično, što ne raste nigde drugde na planeti je bogatstvo koje moramo da prigrlimo i očuvamo.“

Kada ste se zainteresovali za somelijerstvo?

„Tokom studija Visoke škole strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije na trećoj godini smo imali predmet Gastroenologija  i  kao praktičan deo predmeta je bilo obilaženje vinarija u Sremskim Karlovcima, gde smo upoznavali vinare, proizvodnju vina, i kulturu uživanja u vinu. Još tada sam se zaljubio u svet vina. Nakon studija, iz Novog Sada prelazim u Beograd gde završavam obuku za somelijera u Udruženju somelijera Srbije (SERSA).“

Koliko ranije ste počeli da se spremate za takmičenje? Kako izgleda taj proces?

„Intenzivno sam se spremao negde oko mesec i po dana, ali ono što je sigurno jeste da smo se svi koji smo učestvovali, celog života pripremali, radili i učili za posao kojim se bavimo. Mnoštvo sabranih iskustava i znanja bilo je usmereno u taj momenat takmičenja.“

Na takmičenju su odlučivale nijanse. Šta je ono što je presudilo u Vašu korist?

„U razgovoru sa starijim kolegama pre samog takmičenja shvatio sam da je najteži momenat takmičenja kontrola adrenalina i euforije koja je na takmičenju bila  itekako primetna. Govorili su mi da će pobediti onaj ko najbolje ovlada situacijom, jer je znanje svih takmičara relativno slično. Praksa i snalažljivost su bili presudni faktori.“

Često se susrećemo sa stereotipom da je nešto strano bolje nego domaće. Kada je reč o vinu, koje su naše najbolje sorte, sa kog područja?

„Ljudi nisu u potpunosti povratili poverenje u domaće sorte zbog dešavanja posle Drugog svetskog rata kada su u proizvodnji vina važile komunističke parole „Što više to bolje“ i gde je kvalitet vina bio zanemaren. I danas se susrećemo sa omalovažavanjem naših sorti zbog vina proizvedenih ko zna kako, koja se nalaze u supermarketima u tetrapaku. na kojima su velikim slovima ispisana imena „Smederevka, Italijanski Rizling, Vranac… “ natpisi koji ruže veličinu naših sorti, sorti koje su se nekada ispijale na Dvorovima i koje su važile za sinonim kvaliteta.

Nekada se verovalo da najbolji prokupac dolazi isključivo iz Župe, što više nije sučaj. Imamo sjajna vina od prokupca iz različitig vinskih reona naše zemlje, a presudan faktor kvaliteta je upravo pristup  vinogradu i adekvatna tehnologija prerade i sazrevanja vina. Najbolja kadarka za sada definitivno dolazi sa severa zemlje. Grašac se održao na Fruškoja gori. Nove sorte uglavnom na Fruškoj gori, Tri morave, Pocerini… Gotovo izumrla seduša za sada samo na Fruškoj gori. Čuvena bagrina definitivno u Negotinskoj krajini. Tamjanika tradicionalno daje dobre rezultate u Župi, ali sjajni primerci dolaze iz Mlave i Vranja.“

Da li su stranci koji dolaze u Srbiju bolji poznavaoci našeg vina nego ljudi odavde?

„Ne. Postoji čitava grupa ljudi koji se bave napretkom srpskih vina već 20ak godina – vinari, somelijeri, novinari koji pišu o vinu, profesori i sve je više ljudi koji žele time da se bave, sve je više mladih ljudi koji žele da napreduju i da pomognu u izgradnji Srbije u vinskom svetu. Svaka od naših vinskih sorti ima potencijal da daje kvalitetna ili vrhunska vina, zavisno od sorte i pristupa u vinogradu gde vino zapravo i nastaje.“

Kako približiti srpska vina našim ljudima?

„Sve je više vinskih događaja u vezi sa  srpskim vinima i autohtonim sortama. Imamo sada već tradicionalno obeležavanje Međunarodnog dana prokupca 14.oktobra, pa i nedelje prokupca, a od ove godine obeležava se i Međunarodni dan kadarke 20. novembra. Tu su i mnogobrojni sajmovi i degustacije vina, zatim tematske večeri posvećene autohtonim sortama vinove loze. Pored svega navedenog veliki doprinos mogu da daju mediji kao i sama država. Veća zastupljenost tekstova o vinima, preporuka vina meseca, vinske kolumne po portalima i novinama alati su koji će vino približi običnom čoveku. Škole za ljubitelje vina koje organizuje SERSA, ali i neke druge organizacije takođe daju veliki doprinos zbližavanju vina i čoveka. A krunu svega bi trebala da da država, izradom dugogodišnjeg plana o širenja vinske kulture i promocije vina kao dela kulture stola našeg naroda u saradnji sa relevantnim vinskim udruženjima kao što su Udrženje somelijera Srbije, Udruženje somelijera Vojvodine USV kao i Udruženja somelijera Niša i Zlatiborskog okruga.“

U kojoj meri su mladi zainteresovani za somelijerstvo?

„Izuzetno. Nekada se vino i profesija somelijera vezivala uglavnom za starije osobe, ali danas je situacija potpuno drugačija. Najbolji somelijer sveta Mark Almert ima samo 27 godina. Brzi protok informacija i dostupnost vina iz celog sveta učinila je ovu profesiju dostupnom svakome ko je istinski zainteresovan.“

Mislite li da ste i Vi u tom slučaju odgovorni, kako Vi učite druge o tradiciji naših autohtonih sorti ?

„Svi smo mi odgovorni, vino je istorija. Ona je  ostavljena od strane naših predaka, prenošena sa kolena na koleno, i samo od nas samih zavisi da li ćemo je sačuvati i preneti na neku narednu generaciju, na ljude koji dolaze da upoznaju našu zemlju i vide sve čari ove naše divne Srbije.“

Vanja Velisavljev