Portal pametne poljoprivrede

Jasmina Golubov je odluku o prekretnici u svom životu donela u pedesetim godinama. Prodala je stan da bi kupila kuću sa okućnicom i otišla je sa porodicom zauvek iz grada.  Odlučila je da se bavi proizvodnjom bukovače. Svoja iskustva je rado podelila sa svima koji bi voleli da se upuste u ovaj vid proizvodnje.

Jasmina Golubov ima 54 godine i više ne govori da je iz blokova Novog Beograda, već iz Bečmena, naselja u Surčinu. Na preseljenje je, kako kaže, uticalo nekoliko situacija koje će prepoznati mnogi u njenim godinama. Deca odrastaju, a stan postaje sve tešnji. Drugi, verovatno i važniji razlog, bio je pogled na blisku budućnost.

-Živimo na 9. spratu, sve su zgrade oko nas, beton… Sedimo tako muž i ja, i pričamo, pitajući se šta ćemo kada deca odrastu i odu, a mi odemo u penziju? Uvek možete nešto da sređujete po stanu, ali da li je to suština? Za neki biznis u gradu, koliko god da je mali, mnogo vam je potrebno novca. Šta ćemo da radimo; da sedimo na kauču, gledamo televizor i čekamo da umremo? – priča Jasmina iskreno i otvoreno svoje životne dileme.

Posle dugo razmišljanja i vaganja, doneli su odluku da stan prodaju i da kupe kuću sa dvorištem kako bi sebi obezbedili kontakt sa prirodom, da se osećaju korisno i zadovoljno, da stvore idealno mesto u kojem će da dočekaju svoje unučiće, jednog dana kada ih budu imali.

Kao i većina ljudi iz grada, iskustva sa poljoprivredom nisu imali.

– Što se tiče mog iskustva sa poljoprivredom, ono se zasnivalo uglavnom na gajenju muškatli na terasi. Muž i stariji sin rade, mlađi sin studira, a ja sam nezaposlena. Iz tog ugla mi je bilo važno da obezbedim porodici dodatni prihod što je pre moguće, nešto sa čime mogu ja da se bavim. S obzirom na to da imamo samo 6 ari placa, zbog nedostatka prostora nije bilo mesta ni za kakvu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda – priča nam naša sagovornica.

Kako dalje navodi, dosta je vremena potrošila istraživajući na Internetu i kao rešenje pojavile su dve opcije: uzgoj bukovače ili glista za pecanje.

Bukovače su pobedile.

– Bukovače ne zahtevaju posebne uslove, sama proizvodnja je vrlo čista i uredna, tržište nije preplavljeno bukovačama a i verovala sam skoro svemu što sam pročitala o mogućnostima plasmana – kaže Jasmina.

Početni koraci i izazovi u proizvodnji 

Svaki početak je težak, pa i ovaj. Zahteva puno istraživanja, puno telefoniranja, puno proba i veliku količinu raznih dilema. Zato Jasminino prenošenje iskustva i praktičnog znanja mnogo vredi.

– Posle proučavanja ponude micelijuma u Srbiji i probanja nekoliko njih, odlučila sam se za domaću laboratoriju iz Pirota. Njihov micelijum je do sada uvek bio izuzetno svež i uvek uspeva – otkriva nam Jasmina.

Međutim, uobičajeni način proizvodnje bukovače zahteva džakove teške i po 20 kg, velike količine slame, kuvanje slame, seckanje… sve to ukupno bilo je neizvodljivo za Jasminu. Ipak, bila je potpuno sigurna da želi da se bavi proizvodnjom bukovače i rešena da nađe načina da to izvede.

– Opet sam se okrenula Internetu. Gledala sam šta rade proizvođači u Velikoj Britaniji, Americi, na Novom Zelandu…Saznala sam da postoji drugačiji način uzgoja: na peletu od soje, slame i drveta koji je manje zahtevan fizički, prostorno i cenovno– otkriva naša sagovornica.

Njihovi džakovi imaju oko 4-5 kg supstrata koji se pravi izuzetno jednostavno, a u koji se dodaje micelijum.

Prostor za uzgoj pečuraka napravili su od garaže i nabavili svu potrebnu opremu.

– Kuća koju smo kupili ima garažu, pa nismo pravili dodatni objekat, već smo nju potpuno preuredili. Napravili smo dve prostorije za uzgoj bukovače; predsoblje gde će da se čisti, pakuje i skladišti u frižidere, i prostoriju gde će da raste, opremljenu policama, ventilatorima (usisni i izduvni), aparaturom za ovlaživanje, klimom. To vam je ujedno i odgovor šta je sve potrebno od opreme. Ukupna početna ulaganja do prvog prinosa iznosila su oko 2.000 evra – navodi Jasmina.

Nakon uspešno završene prve faze (istraživanje i obezbeđivanje prostora i opreme), došla je i druga – proizvodnja bukovače i suočavanje sa početničkim greškama.

– Sa prvom turom smo krenuli u junu. Odlučili smo da bude kontrolna, da vidimo hoće li bukovača zaista da raste kako treba i da proverimo da li smo uradili sve što treba. Ispalo je odlično! Sve smo poklonili prijateljima i rodbini, jer nije bilo dovoljno za ozbiljnu prodaju. Sledeća tura, koja je trebala da bude mnogo ozbiljnija, poslužila nam je da naučimo da je u našim uslovima nemoguće bukovaču gajiti tokom leta. Pomirli smo se sa gubitkom, proglasili ga za odličnu lekciju i rešili da sačekamo jesen – priča Jasmina.

Kako sama kaže, morate dobro da prostudirate materiju sa kojom želite da se bavite, ali i pored toga, morate znati da će vas negde dočekati nešto što niste mogli da predvidite, niste imali gde da saznate ili naučite, a što ima značajne negativne posledice. Ipak, to ne sme da vas pokoleba.

– Nakon toga, proizvodnja je krenula svojim tokom. Za sada smo na proizvodnji oko 100 kg mesečno, s tim da je plan da progresivno povećavamo proizvodnju kako osiguravamo sigurne kupce i plasman – navodi Jasmina.

Mala škola uzgoja bukovača

U našim krajevima, bukovača nije retka gljiva i može se videti u šumama, najviše na bukovom drveću. Rastu na stablu u grozdovima nalik na školjke. Na engleskom, naziv je Oyster mushrooms ili Ostriga pečurke. Postoje bele, ružičaste, plave i Kraljevske bukovače, mada se kod nas mogu naći uglavnom samo bele (sive) bukovače.

Kako nam objašnjava naša sagovornica, bukovača ima dve faze rasta.

– Prva faza je prorastanje kada se supstrat sa micelijom spakuje, obezbedi se svež vazduh, temperatura od 22–24C i mrak. Bukovača prorasta između 14. i 21. dana. Posle toga se prelazi na drugu fazu, plodonošenje ili, kako ja volim da kažem, cvetanje pečuraka. Za tu fazu neophodni su temperatura od 16-18C, svetlo, prirodno ili neonsko, dosta svežeg vazduha i ispumpavanje ugljen dioksida. Ovo je važno, jer ga tokom cvetanja pečurke dosta proizvode. Pored toga treba aktivirati ovlaživače vazduha koji će vodenom parom osigurati vlagu od 80-90% – navodi Jasmina i nastavlja sa daljim objašnjavanjem procesa uzgoja.

– Prve pečurke počinju da se pojavljuju iz rupa (koje su napravljene na džakovima) posle 5-6 dana, za 5 dana stižu na branje (malo su svojeglave, pa ne sižu sve u isto vreme). Berba prvog talasa traje oko 5-6 dana i onda se čeka još toliko za drugi talas. Posle dva talasa cvetanja, džakovi se bacaju i to tako što se najlon skine, a istrošeni supstrat može da se odloži bilo gde u prirodu, jer je fantastično đubrivo. Možete čak dogovoriti sa komšijama da ga odnesu i ostave na svoje njive – završava naša sagovornica svoj mali edukativni čas.

Uzgoj i isplativost

Što se tiče isplativosti, to dosta zavisi od očekivanja, ali osnovno je da se pokriju troškovi materijala (pelet, micelijum, kese), prateći troškovi (struja), otpad (za pakovane pečurke, rashod je oko 20-25% od ubrane količine). Naša domaćica za sada ne računa cenu svog rada.

– Mi održavamo, za sada, stalnu proizvodnju od 3-4 kg dnevno, ali u planovima je da se ta količina povećava postepeno. S obzirom da sveža bukovača ima relativno kratak rok trajanja, od 7 dana u frižideru, jako nam je bitno da uskladimo proizvodnju sa plasmanom, da ne bi završili sa velikim rashodom – kaže naša sagovornica.

Za sada sve što proizvede ova hrabra i preduzimljiva žena prodaje u svežem stanju, u pakovanjima od 250g u stiropor činijama.

– Trenutno, prodaja se vrši u više pravaca: prodajemo restoranima, preko Facebook grupa, naše Facebook stranice, lokalnim STR-ovima, putem preporuka  – navodi Jasmina.

Bukovaču u našim uslovima nije moguće proizvoditi tokom cele godine, bez većih ulaganja u opremu proizvodnog pogona, a tada se povećavaju i troškovi, posebno za struju. Neophodno je da se održava odgovarajuća temperatura non-stop, a održavanje vlage na 80-90% kada su napolju visoke temperature i vreli toplotni talasi jako je teško. Kako kaže naša saogovornica, isplativost takvih ulaganja je upitna.

Međutim, naša sagovornica ima rešenje i za ovu situaciju.

– Investirali smo u manju sušaru, što će nam omogućiti da u ponudi imamo i  sušene bukovače, posebno preko leta, kada je ponuda bukovače zaista jako mala – otkriva nam Jasmina.

Bukovača i zdravlje

Blagotvorna dejstva bukovača su prvo otkrili Kinezi, gde se danas najčešće koristi sušena ili u prahu, a Evropljani su počeli da je upotrebljavaju krajem pretprošlog veka.

– Najnovija istraživanja su pokazala da bukovača izuzetno blagotvorno deluje na ljudski organizam. Smanjuje nivo holesterola u krvi zbog prisustva lovastatina. Sadrži kvalitetne proteine uporedive životinjskom mesu i vitamine B1, B2, C, D, K. Takođe sadrži i minerale: selen, jod, cink, kalijum, gvožđe, fosfor. Ima nizak sadržaj natrijuma – objašnjava nam Jasmina.

Odvajkada je poznato da bukovače jačaju imunitet, pa ih zato vekovima Kinezi koriste u ishrani. Oni su bukovaču koristili za oporavak mišića i tetiva, za smanjenje bolova i pospešivanje cirkulacije. Danas, kako kaže Jasmina, bukovače je poželjno da konzumiraju osobe koje pate od hipertenzije, raznih infekcija, visokog nivoa holesterola, ali i naravno za bolji imunitet.

– Za imunitet je zadužena fitohemikalija pleuran, koju bukovača sadrži. Tu su i antikancerogena jedinjenja, kao i beta glukani. Bukovača je odlična za snižavanje nivoa šećera u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima – navodi Jasmina.

Bukovača se može koristiti kao zamena za meso i može se pripremati na mnogo načina, u paprikašu, gulašu, čorba od bukovače, bukovača na roštilju, pohovana bukovača, sa zapečenim krompirom u rerni, sos za testeninu, pašteta od bukovače…

Dalji Jasminini planovi su da postepeno povećava proizvodnju do punog kapaciteta, ali i da se oproba u proizvodnji još jedne vrste gljive – Lavlja griva. Reč je o gljivi koja je jako zdrava i blagotvorna za neurološka oboljenja a predstavlja i poseban specijalitet.

Tijana Todorović

Autorka fotografija: Jasmina Golubov, Bečmen