Portal pametne poljoprivrede

„To je je mali kolač, a dovoljan je jedan do tri komada. Pravo je uživanje jesti ga, jer kolač zadovoljava sva čula.“ – rekla je za Agrosmart Mira Mladenović, koja se bavi izradom bečkih Išler kolača, i to po originalnoj recepturi.

Čuvena je bečka Saher torta koju je carica Marija Terezija jela na svom dvoru, a još je čuveniji Išler kolač, koji je prvi put poslužen 1832. godine caru Ferdinandu i carici Sisi i nakon toga bio posluživan na bečkim čajankama.

Mira Mladenović je penzionerka iz Novog Sada koja čuva porodični recept za ovaj kolač. Kako sama kaže, kada je otišla u penziju, pitala se šta bi mogla da radi, a da je kreativno, da joj se sviđa, da bude radosna dok to radi i da tu radost prenese na druge. Tako je odlučila da ovaj ukusni kolač pokaže onima koji nisu imali prilike da ga probaju.

-Recept za kolač je doneo naš predak, otac moje svekrve, dvadesetih godina prošlog veka iz Beča, priča nam Mira. – On je recept dao svojoj sestri koja je tada imala hotel i poslastičarnicu u Sremskim Karlovcima. Pored poslastičarnice je postojao i bioskop, tako da se kolač brzo pročuo i prodavao se sve do Drugog svetskog rata, dok im država nije sve konfiksovala“.

– Recept je ostao u porodici, ali se kolač pravio samo u svečanim prilikama, kad su slave, krštenja, rođenja i neke posebne familijarne prilike, nastavlja naša sagovornica. -Jedna od tih svečanih prilika bila je i moja trudnoća, kad sam mogla da naručim od svekrve, odnosno da je zamolim da mi napravi kolač kad god sam poželela, pošto se trudnicama ništa ne odbija. Imala sam tu privilegiju i tako sam zavolela Išler više od svih drugih kolača. Možda zbog trudnoće, a možda i zbog toga što je kolač zaista fin, jer u njemu ima oraha, putera, pekmeza od kajsija, koji se posebno mora kuvati, i preliva od čokolade.

Proces izrade Išlera, kako je objasnila Mira Mladenović, traje četiri dana. Prvo se umesti testo, koje mora da odstoji na hladnom jedno dva sata, posle toga se razviju i peku  pločice. Pečene pločice  se spajaju se i drže u frižideru oko 5, 6 sati da se dobro uhvate jedna za drugu. Nakon toga se pravi čokoladni umak u koji se umače svaki išler. Nije to samo čista čokolada, ali to je tajna recepta. Kad je ta faza završena, na redu je ukrašavanje kolača.

Kolači su ručno ukrašeni zlatnom, srebrnom i ostalim jestivim bojama, a samo ukrašavanje može da bude standardnim šarama ili pečatima, može se personalno raditi za svaku osobu ili za logo firme.

Mira je, kao tehničko lice koje naginje ka umetnosti, našla način da spoji te dve ljubavi, te je jedno od ukrašavanja urađeno u čast Nikoli Tesli.  Dok ukrasnu kutiju krasi njegov lik, sami kolači su išarani jedinicama magnetne indukcije. Kutija puna ovako išaranih Išler kolača je idealan korporativni poklon za firme, i to ne samo za IT firme, nego i za sve one koje poštuju Teslu, koje se bave mašinstvom, elektrikom ili nekim sličnim delatnostima.

Kaže da je prijatno iznenađena koliko ljudi ima potrebe za različitim poklonima, posebno slatkim, pa se tako ovi kolači naručuju za slave, kao zahvalnica doktorima, za otvaranje firme, za čestitke povodom krštenja, rođenja, dečje rođandane i za slične prilike.

-Čak i oni ljudi koji nemaju dovoljno novca za ovakav kolač, izdvoje sebi godišnje dva, tri puta da se počaste, za svoju dušu, kako sami kažu. Nikada neću  zaboraviti jednu baku sa Noćnog bazara“, priča Mira. „Ona je imala preko 80 godina i rekla mi je: Izvinite, ja mogu da uzmem samo četiri kolača. Rekla mi je da ga je probala ranije i da odavno nije nešto tako lepo jela. Naravno da sam joj dala više, jer sam jako osetljiva prema starijima, a posebno prema onima koji su zainteresovani i vole to što ja radim.“

Naša sagovornica priča kako joj mnogi govore da  je ovakav kolač pravila i njihova baka, traže recept da vide koliko se slažu.

-Ali nije, ovo je nešto sasvim drugo, i najsličnije je čuvenoj austrijskoj Saher torti i našim žerbo kockama, kaže Mira. – Za ovaj kolač treba strpljenja i dovoljno ljubavi, a za mene je to pravo zadovoljstvo. Ta ljubav ostaje u kolaču, i to je mnogo važnije od onoga što se pojede. Dok radite nešto što vam čini radost, onda vi tu radost prenosite i na druge.

Tekst i foto: Silvija Stojić