Portal pametne poljoprivrede

Porodica Vukajlović bavi se uzgojem svinja, a suhomesnate proizvode su pravili za svoje potrebe i da počaste prijatelje. Ko god da je probao – bio je oduševljen. Onda se ćerka udala i mladi bračni par je odlučio da proširi delatnost gazdinstva na preradu. Svi suhomesnati proizvodi su osvojili zlatne medalje za kvalitet i sve što su proizveli prošle zime prodali su pre nekoliko meseci. Kako izgleda njihova proizvodnja i šta je važno u procesu sušenja mesa saznaćete od zeta Srđana u narednim redovima.

Srđan Erak ima 37 godina, živi i radi u selu Kuzman u Sremu. Iako je po obrazovanju master inženjer menadžmenta, ostao je uz porodicu svoje žene koja se decenijama bavi ratarstvom i uzgojem svinja, a zatim su uplovili i u posao prerade svinjskog mesa. Svoje poljoprivredno gazdinstvo i porodičnu firmu nazvali su “Čarolije iz pušnice”.

Kako Srđan kaže, godišnje uzgajaju oko 700 svinja rase durok, veliki jorkšir, pietren, landras i njihove mešavine. Ono što ih izdvaja od drugih uzgajivača, to je da ih hrane kukuruzom sa svojih njiva.

– Oko 15 hektara imamo pod kukuruzom. Svinje uglavnom hranimo našim kukuruzom i sojinom sačmom. Po potrebi, dokupljujemo gotovu hranu – kaže Srđan.

Većinu tovljenika prodaju klanicama, pa nas je zanimala situacija sa otkupnim cenama.

– Cena tovljenika je uglavnom takva da smo ili na nuli ili oko nule, kad je zarada u pitanju. Nažalost, nemamo kapacitet da sve preradimo i najveći deo tovljenika prodajemo klanicama. Mali deo prerađujemo u suvomesnate proizvode – navodi Srđan.

Ipak, sa preradom uspevaju da izvuku kućni budžet. Pitali smo ga, kako su se odlučili za sušenje mesa.

– Za sušenje mesa smo se odlučili na nagovor prijatelja iz Beograda. Jednom prilikom su bili kod nas u gostima, a mi smo im između ostalog nasekli naš kulen, sremske kobasice i slaninu za meze. Bili su toliko oduševljeni ukusom, da su nam preporučili da napravimo malo veće objekte za sušenje i počnemo da pravimo te proizvode za prodaju – priča nam Srđan.

Kako dalje navodi, u to vreme je i cena tovljenika bila jako niska (bili su u minusu sa zaradom) što ih je dodatno motivisalo da započnu da suše meso za prodaju. Odlučili su se u pravo vreme, jer je nešto ranije Ministarstvo poljoprivrede objavilo Pravilnik o maloj preradi mesa, što im je, kako Srđan kaže, išlo na ruku, jer uslove koje su trebali da ispune nisu bili previše komplikovani.

– To je bilo dobro za nas, jer smo od početka hteli da radimo u skladu sa pravilima i zakonima naše države. Zatim, Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije malim proizvođačima za izgradnju i opremanje objekata za preradu i sušenje mesa i to smo iskoristili, a naša lokalna samouprava, grad Sremska Mitrovica povremeno ima konkurse za bespovratna sredstva kojima mali proizvođači mogu da pokriju neke propratne troškove, kao što je izrada ambalaže, logo-a, web sajta i slično – priča nam Srđan.

Tako su „Čarolije iz pušnice“ zaživele, a ubrzo i osvojile domaće tržište. Svoju ponudu su ograničili samo na nekoliko proizvoda i za to su se specijalizovali.

– Mi smo specijalizovani za pravljenje kulena u kati, kulena u štapu (veštačkom crevu), sremskih kobasica i slanine. Ne sušimo šunku, pečenicu i slično, već to meso od buta, plećke i krmenadle meljemo i stavljamo u kulen i kobasice – navodi Srđan.

Kvalitet na prvom mestu

Srđan i njegova porodica od početka su odlučili da ništa ne prepuste slučaju i da imaju potpunu kontrolu nad celokupnim procesom proizvodnje.

– Naše proizvode pravimo na domaći način od svinja sa naše farme. To su svinje prve klase, najkvalitetnije i najskuplje meso. Od začina koristimo samo osnovne začine koje ima svaka kuća (kuhinjska so, mlevena ljuta paprika, biber i beli luk). Ne dodajemo nikakve aditive. Proizvode prvo dimimo u pušnici, na bukovoj piljevini, a nakon toga ih prebacujemo na prirodnu promaju, gde bivaju dok se ne osuše i budu spremni za jelo – objašnjava nam Srđan.

Do gotovog proizvoda prođe od mesec i po dana do pet meseci.

Proces pravljenja suhomesnatih proizvoda zavisi od spoljnih vremenski uslova. Najidealnije vreme za sušenje bi bilo kada bi temperatura bila u rasponu od -5 do 5 stepeni Celzijusa, i vlažnost vazduha niska, bez padavina i magle. Praktično, to znači da se i nema puno vremena, za količine koje treba pripremiti za sušenje i prodaju.

Kako nam Srđan pojašnjava, sremske kobasice su najtanje, pa im treba i najmanje vremena da se osuše – oko 2 nedelje dimljenja u pušnici i 30- 45 dana sušenja na promaji. Slanina odležava 2-3 nedelje u salamuri (usoljena u buretu), u zavisnosti od njene debljine, a zatim je prebacuju u pušnicu na dimljenje (2 nedelje), a nakon toga na promaju (45-60 dana).

– Kulen u štapu (veštačkom crevu) dimimo 2-3 nedelje u pušnici, a zatim sušimo na promaji još 60-90 dana. Kulen u kati se najduže priprema: dimimo 2-3 nedelje u pušnici, a zatim ga sušimo na prirodnoj promaji još 90-120 dana – objašnjava Srđan.

Zlatne medalje za sve proizvode

Porodica Erak je sa svojim proizvodima učestvovala na takmičenju u oceni kvaliteta na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i kući su poneli najveća priznanja.

– Naši porodični prijatelji, Novosađani, preporučili su nam da odnesemo proizvode na ocenu kvaliteta na Novosadski sajam poljoprivrede, jer su bili oduševljeni mirisom i ukusom. Malo smo se nećkali, ali smo na kraju ipak kontaktirali Sajam i prema njihovoj proceduri odneli uzorke naših proizvoda na ocenu. Posle nekoliko dana su nas pozvali i saopštili nam da su sva četiri naša proizvoda nagrađena zlatnim medaljama za kvalitet. To je za nas bio ogroman uspeh i nešto što će nam kasnije veoma pomoći prilikom prodaje naših čarolija – ponosno nam priča Srđan.

Svako u porodici ima svoj zadatak

Ova vredna porodica godišnje proizvede oko jednu tonu suhomesnatih proizvoda, a prodaju ih na nekoliko načina. Sve što su proizveli prošle godine, prodali su još pre nekoliko meseci. Nova tura je u pripremi.

– Naše proizvode prodajemo na nekoliko načina, kupcima koji dođu kod nas u Kuzmin, na festivalima hrane, ali i preko društvenih mreža. Prodaja je veoma težak posao, koji zahteva svakodnevni rad. Kod nas u porodici, stariji deo (tast i tašta) pravi naše čarolije iz pušnice, mi mlađi (supruga i ja) im pomažemo i učimo od njih, ali i radimo na prodaji i marketingu. Najmlađi deo porodice (naše ćerke koje imaju 6 i 8 godina) je zadužen isključivo za degustaciju – kroz šalu nam Srđan objašnjava kako njihova porodica vodi svoj mali biznis.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno samo napraviti kvalitetan proizvod, već treba znati i prodati ga.

Kako dalje navodi, komunikacija sa kupcima počinje od ranih jutarnjih časova, pa sve do ponoći. Ako umete sa kupcima i imate kvalitetan proizvod, posao se sam razvija.

– Svake godine nam se posao olakšava, jer imamo sve više kupaca, a velika većina njih nam se stalno vraća. Često kažemo da je preporuka zadovoljnog kupca u stvari najbolja reklama. Tako se najviše i širi krug naših kupaca – priča nam Srđan.

Naš domaćin kaže da bi od izrade i prodaje suhomesnatih proizvoda moglo da se živi kada bi imali veće količine od onih koje trenutno proizvode. Za sada, to im je dodatni posao, a nadaju se da će u nekom trenutku postati i glavni.

Za kraj, pitali smo Srđana, šta bi savetovao ljudima koji bi hteli da se bave ovim poslom, odakle da počnu.

– Na osnovu našeg višegeneracijskog iskustva, pravljenje i sušenje sremskih kobasica i slanine je jednostavnije od proizvodnje kulenova. Ono što je izuzetno važno za nekoga ko počinje da se bavi ovim poslom jeste da održava vrhunski kvalitet proizvoda, i neće imati problem sa tržištem. Takođe, jedna od najvažnijih stvari u ovom, kao i u mnogim drugim poslovima, je ljubav. Važno je da ono što radimo, radimo pre svega iz ljubavi.  Tada imamo to nešto što nas nosi napred i daje nam motiv da stalno napredujemo i razvijamo se – zaključuje Srđan.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Srđan Erak, Čarolije iz pušnice