Portal pametne poljoprivrede

Na crnom tržištu cigareta u Srbiji, među najzastupljenijim brendovima su „Marble“ i „Ashima“, napravljene u fabrikama kineskih kompanija, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE), a prenosi portal Autonomija.

Kako kažu u Upravi carina, Srbija je uglavnom tranzitna zemlja, dok je većina cigareta namenjena tržištu Evropske unije.

One koje ostanu u Srbiji, završavaju uglavnom na pijacama. Novinar Radija Slobodna Evropa je na beogradskoj buvljoj pijaci u svega nekoliko sekundi kupio ilegalno uvezene kineske cigarete „Marble“.

Tome je prethodio telefonski dogovor sa osobom koja prodaje cigarete. Broj se dobija nakon raspitivanja o cigaretama na pijaci. Tom prilikom je novinaru RSE objašnjeno da je minimum za kupovinu boks sa deset pakli.

Cena paklice kineskih cigareta bez akcizne markice iznosi 1,7 evra, dok najjeftinije cigarete u legalnoj prodaji koštaju gotovo evro više.

Verovatno je to i razlog što su „Marble“ i „Ashima“, još jedan kineski brend, najzastupljenije marke na sivom tržištu cigareta u Srbiji.

Podaci koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije poslalo Radiju Slobodna Evropa pokazuju da je u prethodnih pet godina zaplenjeno više od 712.000 boksova švercovanih cigareta. Među pojedinačnim brendovima dominiraju kineske cigarete – „Ashima“ sa više od 160.000 zaplenjenih boksova i „Marble“ sa preko 156.000 kutija. Ukupno, ova dva kineska brenda čine 44 posto cigareta koje je zaplenio MUP. 

Uprava carina Srbije je u proteklih pet godina na granicama zaplenila više od 14 miliona komada cigareta „Marble“ i „Ashima“, u vrednosti od blizu 1,2 miliona evra, pokazuju podaci koje je Carina dostavila Radiju Slobodna Evropa.

„Brendovi kao što su ’Ashima’ i ’Marble’, koji su danas najzastupljeniji, uglavnom stižu iz pravca Rumunije, Severne Makedonije i Crne Gore“, rekla je u razgovoru za RSE Olivera Radovanović iz Uprave carina.

Ko ih proizvodi? 

Brendove „Marble“ i „Ashima“ proizvodi kineska kompanija Hongta Tobacco. Podaci o njoj vrlo su oskudni, toliko da ni zvanični sajt kompanije nije moguće otvoriti.

Prema dostupnim podacima, reč je o kineskom državnom preduzeću, osnovanom 1995. godine u gradu Jusi, u provinciji Junan, na jugozapadu Kine.

Kako se navodi u studiji iz 2016. godine „Kineska nacionalna duvanska korporacija: Od domaćeg do globalnog zmaja?”, objavljenoj u naučnom magazinu Global Public Health, Hongta Tobacco je 2000. godine otvorio kompaniju HTS Hongta u Švajcarskoj.

Cigarete sa tom oznakom dostupne su na sivom tržištu Srbije.

Načini krijumčarenja 

U Upravi carina Srbije kažu da se kineske cigarete na putu do sivog tržišta krijumčare u svim prevoznim sredstvima.

„Veći tovari su obično sakriveni u kamionima, vozovima, autobusima, cisternama, u posebno prepravljenom duplom dnu ili bunkerima vozila, dok su manje količine koje otkrivamo obično u putničkim vozilima, sakrivene u fabričkim šupljinama vozila“, objašnjava Olivera Radovanović.

Uprava carina na svojim nalozima na društvenim mrežama često objavljuje snimke zaplene švercovanih cigareta. Jedan od najsvežijih datira iz septembra 2021. godine, kada su carinski službenici kod Kladova, na granici sa Rumunijom, otkrili 500 boksova cigareta marke „Ashima” skrivenih u jednom od tankova za benzin na brodu. 

Upravo je Kladovo, grad na istoku Srbije, udaljen oko 250 kilometara od Beograda, jedna od tranzitnih tačaka za šverc kineskih cigareta.

U Graničnoj policiji Rumunije kažu za Radio Slobodna Evropa da su od 2016. do 2020. godine na granici sa Srbijom zaplenili 14,3 miliona cigareta, a dominiraju kineski brendovi.

“U najvećem broju slučajeva, švercovane cigarete pronađene su kako na graničnim prelazima, skrivenim u prevoznim sredstvima, tako i u zoni nadležnosti, na komunikacionim pravcima u blizini granice. Kupuju se bez pravnih dokumenata, sa namerom da se plasiraju na domaće tržište. Većina pronađenih švercovanih cigareta bila je bez pečata ili sa srpskim pečatom, pri čemu su dominirali brendovi ‘Marble’, ‘Fast’ i ‘Ashima’”, navodi se u pisanom odgovoru Granične policije Rumunije.

U Upravi carina Srbije navode da  ilegalne cigarete uglavnom pristižu brodovima do luka u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.

“Cigarete stižu brodskim kontejnerima do tih luka najčešće na osnovu falsifikovane dokumentacije. Navodno neko pravno lice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata robu prodaje krajnjim kupcima, koja se transportuje dalje ka zemljama Evropske unije. Tu se pretovaruju na drumska prevozna sredstva i dalje transportuju drumskim putem do krajnjeg odredišta“, kaže Olivera Radovanović.

Za Srbiju je posebno važna krijumčarska ruta iz Crne Gore, zemlje koja je, kao i Srbija, deo međunarodne kineske inicijative „Pojas i put“. O značaju te rute govore i policijski podaci o zaplenama cigareta za 2020. godinu, na šta ukazuje Saša Đorđević iz nevladine Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

„Skoro trećina je zaplenjena na području Kraljeva, a zatim u Novom Pazaru. Oba mesta su deo krijumčarskih ruta iz Crne Gore. Inače, u 2020. godini zaplenjeno je preko 60.000 boksova, što je za nekih 34.000 manje nego 2019. godine“, kaže Đorđević.

Srbija je juna 2017. pristupila Protokolu Ujedinjenih nacija o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, čime su se vlasti obavezale da povećaju efikasnost u uklanjanju svih oblika nezakonite trgovine cigaretama i duvanom.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije, skoro 38 posto odraslih su pušači. 

Prosečan pušač u Srbiji godišnje potroši na cigarete oko 730 evra.

Ukupan udeo potrošnje švercovanih cigareta iznosi 2,4 odsto ukupnog tržišta proizvedenih cigareta.