banner-image
banner-image

Đubrivo skuplje 200 posto, pšenica ugrožena, setva pod znakom pitanja

Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozorili su banatski ratari, na čijim njivama je protekli jeseni zasejano preko 50.000 hektara pšenice.

Fabrika hrane na otvorenom, poljoprivreda, našla se, kako kažu, ugrožena prevelikim skokom cena đubriva i prihrane pa je veliko pitanje kako i na koji način da proizvođači sada zaštite pšenicu a da ih to ne dovede do bakrota.

Pšenica kao jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda domaćeg ratarstva ugrožena je dešavanjima na svetskom tržištu, što se odrazilo i na domaćeg seljaka, objašnjavaju u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

„Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. Došli smo u tu situaciju ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi. Ako u Sbiji na lageru stoji đubrivo proivedeno pre godinu, dve, nema smisla da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim, astronomskim cenama”, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i koordinator za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije.

On podseća da se 70 odsto poljoprivrendog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava i to čini, po njemu, kičmu ove države i srpske poljoprivrede.

“Ako ne subvencioniše te ljude, već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore farme i fabrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje”, smatra sagovornik Danasa.

On podseća da se pšenicom u Srbiji zaseje od 500.000 do 700.000 hektara površina i pored pokrivanja potreba domaćeg tržišta, svake godine ostvaruju se viškovi koji se izvoze. Kako će biti ove godine, kada su svi inputi poskupeli, niko ne zna.

Moguće je da će poljoprivrednici štedeti na đubrivu, smanjiti količine ili će ga preskočiti, što je najgori scenario, kaže sagovornik Danasa.

“Cene proizvoda dostižu neki maksimum u fabruaru, martu kada običan poljoprivrednik više nema svoje proizvode i to je vreme kada treba kupiti prihranu za useve. Osnovni problem je cena repro materijala i đubriva, gde je tona đubriva trenutno uree sa azotom 130.000 dinara. Pre godinu dana ista količina koštala je 44.000 dinara. To je skok od 200 odsto. Praktično, poljoprivrednici neće imati novca da zasnuju proizvodnju”, kaže Kleut.

Kao primer navodi podatak da banatski ratari obično koriste za prenos đubriva kikindske prikolice, a sada jedna paleta đubriva košta više nego prikolica kojom seljak prevozi to đubrivo.

“Država nema sluha ni interesovanja za zahteve ratara, iako vidimo da sve zemlje u okruženju imaju subvencije koje poljoprivrednicima omogućavaju da opstanu. Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine do 100 hekatara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvođačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrde da će ponuditi rešenje za to pitanje. Ova vlast subvencioniše tajkune i velike poljopvrednike za kupovinu mašina, a ne nas koji obezbeđujemo hranu za celu zemlju”, kaže Kleut.

Izvor: Danas