Portal pametne poljoprivrede

„Srpski šafran“ naziv je brenda i nesvakidašnjeg biznisa iza kog se nalazi porodica Mladenović. Njeni članovi bave se uzgajanjem šafrana – biljke koja se smatra najskupljim začinom na svetu.

Kako se najveći zasadi ove biljke nalaze u područjima bogatim suncem, na severu Afrike i Bliskom istorku, šafran je poznat i pod nadimkom sunčani začin. Ipak, vremenom se pokazalo da on podjednako dobro može uspeti i na našem području.

Kako njegovo uzgajanje izgleda u Šumadiji, objašnjava dvadesettrogodišnji Ivan Mladenović:

„Za uzgoj šafrana su pre svega bitni želja i interesovanje, a zatim i sadnice. Veoma je važno da sadnice budu proverene i sertifikovane.

Naša proizvodnja je na otvorenom, a da budem iskren, ne znam kako bi se pokazala proizvodnja pod plastenikom, niti da li to ima poente usled nedostatka sunca.

Šafran je biljka koja ima obrnut vegetativni ciklus  u poređenju sa ostalim biljakama. On miruje tokom čitave godine, sve do jeseni kada počinje da cveta.

Mi smo sadnju prošle godine obavili u potpunosti ručno – od pripreme zemljišta, kopanja kanala za sadnju, do postavljanja svake sadnice na određenu razdaljinu. Nakon ručnog branja svakog cveta pojedinačno, pažljivo se odvaja tučak od ostatka cveta, jer je isključivo taj deo jestiv nakon pripreme. Priprema obuhvata pažljivo rukovanje tučcima, kao i njihovo sušenje. Nakon sušenja potrebno je ostaviti proizvod neko vreme da odstoji. Tada se zapravo stvaraju jedinstveni miris i osobine samog šafrana kao začina. Šafran se koristi isključivo sušeni.“

Ivan Mladenović student je završne godine Elektrotehničkog fakulteta, a jedan od razloga zašto je poželeo da se bavi poljoprivrednom jeste taj što ona nudi mnoštvo mogućnosti:

„Što se tiče ovog zasada, nismo zatražili subvencije, ali u potpunosti imam veru da država želi da pomogne poljoprivrednicima i preduzetnicima, a pogotovo mladima.

Sve se više ulaže u subvencije i fondove koji se bave baš ovom tematikom i zaista smatram da trenutak nikada nije bio bolji za započinjanje sopstvenog biznisa.“

Šafran nije biljka karakteristična za naše područje. Možete li nam reći nešto o njegovoj istoriji i značaju, kao i zašto ste se opredelili da uzgajate baš ovu biljku?

„Ideja za uzgajanjem šafrana je bila tu već duže vreme, ali smo tek prošle godine moja porodica i ja pokrenuli sopstvenu proizvodnju na ne tako velikoj površini, ali dovoljnoj da naučimo sve osnove ovog posla i da vremenom povećavamo zasad.

Naše sadnice su sertifikovane i uzgajane bez ikakvih pesticida i herbicida, a oni se ne koriste ni tokom ostatka procesa proizvodnje i dobijanja konačnog proizvoda.

Za uzgajanje šafrana smo se opredelili zbog njegove bogate istorije. Šafran je jedna od najstarijih, ako ne i najstarija biljka za koju je poznato da se koristila pre više hiljada godina. Smatra se da se pojavio na Zemlji 7.000 godina p.n.e. Poznavali su ga Sumerci pre 5.000 godina, ali ga i Homer pominje u „Ilijadi“. Aleksandar Veliki je koristio persijski šafran za svoje infuzije i kupke, kako bi lečio rane zadobijene u bitkama. U Kini i Rimu je ova biljka korišćena kao lek, za bojenje kože i tkanine, tada se već koristio i u ishrani, kao začin.“

Kaže se da šafran spada u najskuplje začine na svetu i da se najčešće može kupiti u malim količinama. Kolika je gramaža Vaših pakovanja? Koliko šafrana se koristi prilikom pripremanja nekog jela?

„Šafran je začin jakog i prijatnog mirisa, kao i ukusa. Veoma mala količina je dovoljna da da izuzetnu aromu svakom jelu. Jedan gram šafrana je sasvim dovoljan za pedesetak tanjira.

Što se tiče naše ponude, mi nudimo teglice za degustaciju od 0.1g, kao i teglice od 0.25g, 0.5g i 1g.“

Možete li nam preporučiti neko jelo ili recept u kom se koristi ova biljka?

„Šafran se moze uklopiti u veliki broj jela, počev od rižota i paste, pa sve do morskih plodova, ribe i mesa. S obzirom na to da u Srbiji praktično nema osobe koja ne voli rižoto ili pastu, preporučio bih rižoto sa kombinacijom lososa i šafrana. Takođe, u ovu kombinaciju se može staviti testenina umesto pirinča, ukoliko neko tako više voli. Opcije su stvarno raznolike i mislim da treba pustiti mašti na volju!

Dalje, šafran se može koristiti i u čajevima, ceđenim sokovima ili u kombinaciji sa medom, džemom itd. U drugim zemljama postoje i razni namazi, sirupi, kao i čokolada na bazi šafrana.“

 Kakvo je interesovanje za kupovinom šafrana?

„U svetu je interesovanje za šafranom zaista veliko! Gotovo da nema kuvara koji nije čuo za šafran, a i što se pojedinaca tiče,  zainteresovanost je jednako velika. Ljudi prepoznaju vrednost ovog začina.

U Srbiji je situacija malo drugačija. Zna se da smo oduvek bili pomalo skeptičan narod, a kada je u pitanju novi proizvod na našem području, to i te kako dolazi do izražaja. Mi se trudimo da to promenimo i da ljude upoznamo sa ovim začinom i zato kod nas svako može poručiti teglicu srpskog šafrana!“

Vanja Velisavljev