Portal pametne poljoprivrede

Stefan Stevanović je mladi poljoprivrednik iz Gornje Lokošnice. Njegova porodica se tradicionalno bavi poljoprivredom, tačnije uzgojem i preradom paprike, dok je otac proširio posao i na voćarstvo. U Lokošnici se gaji autohtona sorta crvene paprike koja uspeva samo na tom području, a čije se seme prenosi vekovima sa generacije na generaciju.

Stevanovići se odvajkada bave poljoprivredom, pretežno proizvodnjom i preradom industrijske paprike i trešanja. Stefan trenutno studira na Elektronskom fakultetu u Nišu, smer Računarstvo i informatika, a želja mu je da ostane u svojoj zemlji i svom selu i da se specijalizuje u toj oblasti kako bi unapredio proces obrade poljoprivrednih kultura i olakšao njihovu obradu.

Pored fakulteta i poljoprivrede, ovaj vredan mladi čovek osnovao je sa svojim drugom udruženje i portal „Leskovačke priče“, čiji je cilj, kako kaže, razvoj životne sredine, kao i promocija i približavanje istorije grada Leskovca njegovoj mlađoj populaciji. Pitali smo ga kako sve to postiže?

– Mnogi me pitaju kako postižem da u isto vreme studiram, pomažem svojoj porodici na poljoprivredi, ali i da uspešno vodim udruženje sa svojim drugom. Uglavnom odgovaram da je sve stvar dobre volje, želje i ambicije, kako za individualni, tako i za kolektivni razvoj – kaže Stefan.

Selo crvenih paprika

Selo Lokošnica se nalazi u okolini Leskovca. Ono je već poznato širom Srbije po uzgoju paprike, a upečatljive slike crvenih paprika koje se suše na starinski način, nanizane i zakačene po zidovima kuća, kao neobični i impozantni ukrasi, kruže Internetom i zadivljuju mnoge ljude širom sveta. Osim Gornje postoji i Donja Lokošnica, ali se radi o gotovo istom području.

– Možemo da se pohvalimo da samo u okolini našeg područja uspeva autohtona sorta paprike, čiji se proces prerade usavršavao decenijama, ali se i dalje usavršava. Gotovo svako domaćinstvo se bavi proizvodnjom ove vrste paprike. O samom početku i poreklu semena se ne zna dosta, osim nekih legendi koje kruže po selu. Jedno je sigurno, a to je da je seme stiglo još pre par vekova. Kod nas se svake godine u septembru održava tradicionalna manifestacija “Dani paprike” gde se bira najbolji proizvođač paprike, a pored toga se organizuje i takmičenje u brzom nizanju. Jednom rečju, jedinstveno selo, jedinstvena paprika i jedinstven začin – priča nam Stefan.

Njegova porodica je u poslednjih desetak godina ograničila proizvodnju na nešto više od jednog hektara. Sa te površine se na kraju preradi i dobije oko dve i po tone mlevene paprike. Ostatak naši domaćini prodaju u suvom stanju, obično kao vezicu koja sadrži desetak suvih paprika.

– Prošla godina je bila dobra za nas što se tiče proizvodnje paprike. Slobodno mogu reći da je bila jedna od upešnijih u poslednjoj deceniji. Najvažnije, išli su nam u prilog vremenski uslovi, ali smo i maksimalno bili posvećeni radu. Jednostavno, morate dati sto posto od sebe. Ukoliko nešto treba da se uradi odmah, ne smete to ostavljati za sutra, jer će već biti kasno. Gotovo svaka faza u proizvodnji je podjednako bitna – objašnjava Stefan.

Kako dalje navodi, uzgoj obuhvata dve faze.

– Prva faza je proizvodnja rasada u plastenicima, a druga – proizvodnja paprike na samoj njivi. Slobodno mogu reći da obe faze iziskuju podjednako isto angažovanja. Od negovanja mladih biljaka, preko održavanja zasada, plevljenja, okopavanja, do navodnjavanja, koje je i najbitnije u celoj ovoj priči. Sve se to mora uraditi tačno na vreme, čak ni dan kasnije, jer će se to odraziti na prinos i kvalitet – priča nam Stefan i dodaje: Ali, definitivno, najveći problem je nedostatak radne snage tokom berbe i nizanja paprike na vezove. Da, to je ono sa čime se susrećemo svake godine iznova i iznova, i što nam zapravo ograničava proizvodnju.

Proizvodnja mlevene paprike jedinstvenog ukusa

Stevanovići sve rade sami, od proizvodnje paprike, preko prerade, do prodaje.

-Da, baš kao što ste naveli, naša porodica se bavi celim ciklusom. Kao što sam već napomenuo, prvo proizvodimo rasad u plastenicima. Rasad dobijamo od semena koje ostavljamo od prošlogodišnje paprike. Kada dostigne određeni stadijum u rastu, taj rasad iznosimo na njivu gde nastavlja svoj rast i razvoj ploda. Nakon par meseci, kada dođe vreme berbe, paprika se bere i kod kuće se niže na vence koje okačimo na svim mogućim mestima na imanju, kako bi se ona sušila prirodnim putem. Međutim, pošto paprika i dalje ima određeni procenat vlage, potrebno je dodatno osušiti papriku u sušarama. Konkretno, naša porodica to obavlja u sušari na drva, koja ima prirodne otvore za ventilaciju zbog potrebe za stalnom cirkulacijom vazduha. Nakon ove faze, dolazi poslednja faza, a to je mlevenje paprike i dobijanje krajnjeg proizvoda – objašnjava nam Stefan ceo proces proizvodnje.

Kažu da ukus mlevene paprike iz Lokošnice ne može da se uporedi sa kupovnom u supermarketima i da jela sa ovim začinom imaju fantastičan ukus.

– Za to postoje brojni razlozi. Jedan od meni najupečatljivijih razloga jeste taj što je ova sorta paprike domaća sorta koja uspeva isključivo u našem kraju. I ne, ne šalim se kada kažem da nigde drugde ne uspeva, to je činjenica. Još neki od razloga su ti što su većina kupovnih paprika poreklom iz inostranstva, dok se naša sorta održava već par vekova, što je dovoljno da shvatite o kakvom kvalitetu se radi – kaže Stefan.

Proizvodnja paprike je tradicija sela Lokošnica veliki broj godina, a tržište se vremenom nije drastično promenilo. Mlevena i tucana paprika su i dalje omiljeni začini naših domaćica. Stevanovići svoje proizvode najviše prodaju na pijaci na jugu Srbije a, kako kažu, imaju i dobru saradnju sa prehrambenim radnjama, piljarama, pa čak i privatnim mesarama i restoranima brze hrane koji dosta uzimaju tucanu ljutu papriku.

Ostanak na svom ognjištu i udruženje “Leskovačke priče”

Selo Lokošnica, kao i mnoga sela u našoj zemlji, suočava se sa istim problemom – odlaskom mladih. Stefanova odluka je bila takva da, kako kaže, ostane u selu i na svom imanju, iako ima mogućnost da živi u gradu.

– Prija mi činjenica da sam na imanju na kome su generacije moje porodice unazad bile. Imam sve što mi treba, tako da nemam niti jedan razlog da napustim svoje ognjište – kaže Stefan.

Jedan od razloga zašto je pokrenuo udruženje sa dugogodišnjim drugog je upravo taj, da mladima približi istoriju grada i sela koja pripadaju toj opštini, i da promoviše ostanak u njima. Njihovi planovi se tu ne završavaju, već nameravaju da uključe u rad udruženja i druge studente u bližoj budućnosti.

A, što se tiče ličnih planova, Stefan najpre želi da završi fakultet i da osnuje porodicu, tu gde jeste – u Gornjoj Lokošnici, gde mu je namera da proširi poljoprivrednu proizvodnju. Kako kaže, veruje samo u jedno, a to je da uz veliki trud i motivaciju, sve može da se ostvari.

Autor: Tijana Todorović

Autor fotografija: Stefan Stevanović, Gornja Lokošnica