banner-image
banner-image

Brašno sa kamena i novi život vodenice Stanković

Vodenica Stanković radila je više od 200 godina u selu Tršanovci na reci Rasini, a poslednji vodeničar bio je deda Živko koji je posao obavljao do 2000. godine. Nakon što se unuk vratio iz Beograda u rodno selo, sloga i rešenost čak 3 generacije pokrenula je stare vodenične kamene i proizvodnju brašna visokog kvaliteta. Svoje iskustvo rado su podelili sa nama.

Marko Stanković je po zanimanju programer. Posle desetak godina života u Beogradu, početkom pandemije, odlučio je da se vrati u Brus i da nastavi svoj život u rodnom selu Tršanovci, sa željom da uloži zarađeni novac u obnovu porodične vodenice koja je nekada opsluživala čitavo selo.

– Preciznu starost vodenice ne znamo, ali svakako vodenica postoji više od 200 godina, možda i 300. Vodenica se nalazi na reci Rasini. U vlasništvu je familije Stanković, odnosno, nema previše vlasnika (3 porodice), pa je i to srećna okolnost koja je omogućila da se vodenica obnovi bez previše administrativnih komplikacija – priča nam Marko.

Kako dalje navodi naš sagovornik, vodenica je napravljena još u doba Turaka i radila je sve do 2000. godine. Poslednji vodeničar je bio njegov deda Živko.

– Naša porodica je starosedelac u selu, više od 6-7 generacija je živelo ovde. Vodenica je postojala i pre dolaska naše porodice u selo, pa je otkupljena od Turaka pri dolasku. U početku je vodenica pripadala celom selu, ali je vremenom naša porodica otkupljivala delove i sada smo jedini vlasnici – priča nam Marko.

Međutim, nakon smrti deda Živka više niko nije imao da radi u vodenici. Godine i neodržavanje su učinili svoje, te kada se Marko vratio u selo, vodenica je bila u prilično lošem stanju.  Ali, to ga nije omelo da ostvari svoj san – da ponovo pokrene staru vodenicu za koju mu je vezano čitavo detinjstvo.

Autentičan izgled vodenice nije samo zbog nostalgije

 Temelj vodenice je sagrađen od lokalnog kamena, pod je od drvenih oblica, a zidovi od cepane daske. Generacije je ova vodenica othranila.

– Ideja o obnovi vodenice je prisutna godinama, ali se intenzivirala u poslednjih par godina. Kada sam se ja vratio u Tršanovce iz Beograda stekli su se uslovi za ostvarenje ideje i u leto 2020. godine smo počeli sa obnovom vodenice. Deda, stric, otac i ja smo se dogovorili i pokrenuli posao koji je bio prilično zahtevan. Ipak, za godinu dana smo uspeli da dovedemo vodenicu u radno stanje – kaže Marko.

Zadržavanje autentičnog izgleda je bio prioritet, prvenstveno zbog očuvanja tradicije koja traje više od 200 godina. Međutim, kasnije su shvatili da je ta autentičnost zapravo veoma funkcionalna.

– Svi materijali su mnogo pažljivije birani u prošlosti, svaka sitnica je na određenom mestu sa razlogom, tako da se pored tradicije autentičnost pokazala i kao vrlo praktična – objašnjava nam Marko.

Kvalitetno brašno je važno, jer hleb jedemo svaki dan

Srce vodenice su tri moćna kamena. Zahvaljujući hladnom mlevenju celih zrna žitarica, brašno se ne zagreva. Na ovaj način se zadržavaju svi vitamini, minerali i nutritivne vrednosti. Miris i ukus ovog brašna daleko je izraženiji nego od brašna koje se dobija konvencionalnim mlevenjem.

Stankovići proizvode čak 7 vrsta brašna.

– Počeli smo sa kukuruznim belim i pšeničnim brašnom, zatim smo dodali kukuruzno žuto i ražano, a onda i heljdu, speltu i ječam. Kupci pokazuju i interesovanje za ovsenim i brašnom od prosa, ali još uvek ih nismo uvrstili u ponudu – objašnjava Marko.

Kako kaže naš domaćin, kapacitet vodenice je prilično veliki u poređenju sa drugim.

–  Jedan od glavnih razloga velikog kapaciteta je količina vode koju imamo sa reke Rasine, kao i iskustvo sakupljano više stotina godina koje primenjujemo u podešavanju kamena i procesu mlevenja. U zavisnosti od žitarice, na jednom kamenu možemo da sameljemo 70-120 kg brašna na sat, što znači da za jednu smenu možemo da sameljemo 500-800 kg. To trenutno zadovoljava naše potrebe. Vodenica ima tri kamena. Trenutno jedan radi, drugi je u funkciji, a treći tek treba da obnovimo. Kada se tržište proširi i napravi se prostor za rad u više smena, aktiviraćemo i ostale – priča nam Marko.

Stankovići za sada žitarice kupuju od lokalnih proizvozđača, dok heljdu i speltu najviše dopremaju iz Sjenice i Vojvodine. Kupci su im krajnji potrošači, ali i restorani, pekare. Imaju pakovanja od 1 kg, pa sve do džakova od 25 kg, a pokrenuli su i rinfuznu prodaju. Kako Marko ističe, sva pakovanja su sa barkodovima, nutritivnim vrednostima i deklaracijom koja zadovoljava zakonske propise.

– Dosta kupaca imamo iz Vojvodine koji primećuju razliku izmedju žitarica iz našeg i njihovog kraja. Pre svega jer se kod nas žitarice manje tretiraju i generalno je zemlja manje izložena raznim hemijskim preparatima – kaže Marko.

Veća potražnja za brašnom nego što su pretpostavili

Kao novi na tržištu nisu znali sa kakvom će se potražnjom susresti. Prvobitni plan je bio da se bave isključivo veleprodajom. Međutim, kako su sa radom počeli tokom pandemije, odlučili su se i za maloprodaju. Ispostavilo se kao dobra poslovna odluka, jer se pokazalo da za kvalitetnim brašnom postoji veća tražnja nego što su mogli da pretpostave. Ipak, marketing im je bio neophodan.

– Da biste ljude informisali o nekom konkretnom proizvodu, morate dosta da uložite u marketing i prodaju. Primetna je doza nepoverenja kupaca sve dok ne dođe do prve kupovine, a onda nam postaju stalni kupci. Nikoga ne krivimo, jednostavno, ima dosta ljudi koji tvrde jedno, a onda ispadne da je proizvod nešto drugo. Najveći izazovi su nam logistika i transport. Ideja je bila da svakom našem kupcu brašno isporučimo na adresu, što je postalo nemoguće kako se broj kupaca povećavao. Trenutno većinu brašna isporučujemo preko državne pošte, sa kojom imamo prilično dobru saradnju – objašnjava Marko.

Pored direktne prodaje, ova vredna porodica razvija i mrežu radnji u kojima može da se kupi njihovo brašno. Kako naš sagovornik kaže, trenutno imaju saradnju sa oko 30 prodavnica širom Srbije.

– Brašno najviše prodajemo prodavnicama zdrave i domaće hrane. U kanale veleprodaje nismo ulozili previše vremena i resursa, tako da tu ima dosta prostora za razvoj u narednom periodu – kaže Marko.

Za kraj razgovora, pitali smo ih za dalje planove.

– Planova je stvarno dosta. Posle malo više od godinu dana prodaje dosta stvari smo naučili i uvideli. Što se maloprodaje tiče, svakako bi trebali da poboljšamo sadržaj na društvenim mrežama, dodatno edukujemo kupce o blagodetima brašna i približimo im proces proizvodnje. Na polju veleprodaje takođe može dosta da se radi, proširi mreža kupaca, možda napravi neka saradnja sa distributerima. Pošto smo potvrdili da potražnja za ovakvim brašnom definitivno postoji, predstoji nam ulaganje u skladišteni prostor za žitarice i prostor za pakovanje i smestaj brašna.

Na kraju, nama je ostalo samo da im poželimo sreću u radu, sa željom da im se ostvare svi planovi i da se više nikad ne zakatanče vrata vodenice i zaustavi rad vodeničnog kamena.

Priredila: Tijana Todorović
Autor fotografija: Marko Stanković, Vodenica Stanković