Portal pametne poljoprivrede

„Sorte krompira koje se gaje u Srbiji stižu iz Holandije. Mi u Srbiji nemamo našu proizvodnju semena. I ono u Ivanjici, Čačku i u Vojvodini se uvozi. Naučni institut za proizvodnju semena je kod nas uništen osamdesetih godina, tako da smo jako slabi sa sortama“, priča za Agrosmart Dimitrije Petrović koji je, zajedno sa suprugom Dajanom, pre dve godine osnovao prvu domaću fabriku smrznutog pomfrita u Srbiji pod nazivom „Pet fries“.

Na ideju da osnuje fabriku, Dimitrije je došao u razgovoru sa tastom, kada je saznao da u Srbiji, a ni u regionu, ne postoji nijedna fabrika koja proizvodi organski pomfrit. Iako je zemljište u Vojvodini jedno od najplodnijih na svetu tako da odgovara mnogim sortama krompira za uzgajanje, sam proces „od njive do trpeze“ prolazi kroz mnoge izazove.

„Krenuo sam da istražujem gde može da se kupi linija i kako izgleda ceo proces. Na kraju sam seo na avion i otišao u Kinu na sajam tehnike i tehnologije i tamo kupio liniju koja mi odgovara i koja je mnogo pristupačnija nego evropske mašine i tako smo ušli u celu tu priču i počeli da radimo.

Od subvencija koje dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, prošle godine smo kupuli hladnjaču, a ove godine ćemo sredstva utrošiti na pakericu za pakovanje pomfrita. Ova sredstva su nam veoma značajna, jer smo do sada ručno merili i pakovali i to nam je oduzimalo dosta vremena. Primera radi, dva radnika je potrebno da bi se upakovalo 100 do 120 kila za sat vremena, a pakerica tu količinu upakuje za 4 minuta.“

• Kako izgleda sam proces proizvodnje pomfrita?

Proizvodnja pomfrita je jedan ozbiljan proces. Naša linija je duga oko 30 metara i ona je potpuno automatizovana. To znači da se krompir automatski ljušti, pere, seče i sortira. Potom ide na jako pranje gde se gornji sloj skroba odvaja, blanšira, pa onda ide na sušenje. Polupečen krompir ulazi u fritezu, pa se posle friteze ponovo suši i ulazi u šoho komoru na minus 40 stepeni. Nakon toga, krompir se pakuje i tek onda ide u hladnjaču.

• Koliko je važna sorta krompira koji se zamrzava?

Sorta krompira koji se zamrzava je jako važna. Sama tehnologija proizvodnje pomfrita je ozbiljna tehnologija. Bitno je da sorta ima dosta suve materije i da su bele sorte. Krompir iz planinskih krajeva ima manje suve materije nego u Vojvodini, u nižim predelima, tako da je malo teže dobiti tu suvu materiju. Zemljište u Vojvodini je jedno od najboljih na svetu, jer ima više klasa zemljišta.

Ove godine smo, u saradnji sa zadrugom, posadili krompir na 7 i po hektara zemlje, dok smo prethodnih godina sadili po 3, 4 hektara. Radili smo i mnogo ogleda, pa smo tako i u planinske krajeve slali seme, da vidimo kako će ispasti suva materija i koja sorta nam najviše odgovara. Isprobali smo preko 20 sorti dok nismo našli odgovarajuću.

• Kako se borite sa konkurencijom i koji su sve izazovi na koje nalećete?

Trenutno na tržištu ima mnogo problema i oni su počeli sa zatvaranjem zbog korone. Problem je što se u Srbiju uveze oko 25. 000 tona pomfrita godišnje, koji u zemlju ulazi bez carine. I to je problematika koja nije samo meni konkurencija što se tiče pomfrita, nego je konkurencija svakom proizvođaču krompira u zemlji. Zbog nedostatka carina i određenih analiza, proizvodnja krompira je sve manja. U proseku se od dva kilograma krompira dobije jedan kilogram pomfrita. I sada vi vidite, ako se uveze ova količina pomfrita, to onda ubija domaću proizvodnju.“

Mi smo na početku poslovanja bili dosta konkurentni, jer je ceo naš proces „od njive do trpeze“. Za vreme korone je nastao veliki problem, jer su Holandija i Belgija, koji su najveći proizvođači pomfrita, ne samo u Evropi nego i u svetu, bili zatvoreni skoro dve godine. Belgija je sama spremila 500 hiljada tona za uništavanje. Kako ne bi plaćali to uništavanje, oni su u Srbiju i na ceo Balkan slali pomfrit po jako niskim cenanama, cenama transporta. Sada je, recimo, cena pomfrita u Metrou niža nego cena krompira. Ko će onda da kupuje krompir kad ima pomfrit kome je rok trajanja i do dve, tri godine?

• S obzirom da je ovo porodični posao i da zapošljavate lokalno stanovništvo, koliko mislite da je značajno da se na taj način održi lokalna zajednica?

Veoma je značajno. Trenutno imamo četiri radnika, tako da nas je ukupno šestoro u proizvodnji. Nadamo se da će do kraja godine krompir biti dobar i da ćemo polako, kako se mi budemo širili, zapošljavati još ljudi.

Našim radnicima, koji su lokalci, njima je mnogo bitno da rade u Kaću, kako ne bi gubili vreme u prevozu do Novog Sada ili nekog drugog većeg mesta. Tokom godine kada proizvodimo krompir dodatno zapošljavamo i upošljavamo, tako da u celom tom procesu bude na desetine sezonskih radnika.

Silvija Stojić