Portal pametne poljoprivrede

Glavna i odgovorna urednica magazina “Biznis“ i “Ekonometar“ Radojka Nikolić kazala je gostujući u Novom danu N1, komentarišući navode da nas očekuju nestašice osnovnih životnih namirnica, da je situacija prilično delikatna.

„Hrane će biti, imaćemo je, veliki smo proizvođači, a mogli bismo da budemo još i veći. Hrane će biti, ali će biti skupa, još skuplja, zato što će u ovogodišnji rod voća i povrća biti ugrađene više cene đubriva, ekstremno je poskupelo. Poredeći prvi kvartal, kada se najviše koristi, sa prošlom godinom, poskupelo je 133 odsto. Mi nismo proizvođači, uvozimo ga uglavnom iz Rusije i Ukrajine, ali spolja dolaze visoke cene. Kao što i sada trošimo 50 odsto prihoda na hranu, tako će biti i ubuduće, možda će biti još i više“, rekla je ona.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da će hrana biti skuplja i da u to nema sumnje.

„Mislim da (situacija) neće biti tako ozbiljna. Koliki će biti udar na džep, koliko trošite šećera i ulja mesečno, da li će biti 150 ili 300 dinara, ali mi smo siromašna zemlja, to će biti udar na standard stanovništva, poljoprivrednicima će biti bolje pa neće morati da se daju milijarde na subvencije. Dajete subvencije, a cene nikad više, zar to nije besmisleno“, pita se Lakićević.

Govoreći o štednji, Radojka Nikolić kaže da uvek štedi onaj ko ima šta, a da onaj ko sastavlja prvi sa poslednjim u mesecu nema šta da štedi.

„Ulaganje u nekretnine je uvek isplativo, mnogo je sigurnije nego da čuvate novac, prihod od rentiranja je veći nego bilo koja kamata, u periodu pandemije se dosta sredstava nagomilalo, ne ulaže se samo kod nas u nekretnine, turizam je bio veliki izvor potrošnje, ljudi su se okrenuli nekretninama“, rekla je ona.

Lakićević navodi da je kod nas štednja mala i da bi ljudi trebalo da štede.

„U Srbiji se malo štedi, a mnogo više živi na kredit. U tome je problem, ekonomski sistem je nabaždaren da se nagrađuju dužnici, a štediše kažnjavaju. Evro ima nerealno visoku cenu, jer to odgovara državi i društvenim grupama, ali to destimuliše. Imamo ekonomiju koja podstiče široku potrošnju. Treba da štedimo evro, ali se ne isplati – ako mi se ne isplati štednja, ispadnem budala“, kazao je Lakićević.

Nikolić kaže da prošle godine u martu počinju prvi problemi sa rastom cena i inflacijom.

„Bilo je zastoja u isporuci robe, pa su došla poskupljenja. Robni transport je mnogo poskupeo, jedan šleper koji je koštao 5.000 sada je 12.000 evra i to je izazvalo poskupljenje. Došao je problem sa energentima, bila je velika potražnja. Vučemo korene poskupljenja od proleća prošle godine i samo se nalepio problem sa ratom u Ukrajini“, rekla je.

Hrane će biti, ali će biti još skuplja, 1993. mnogo gora od 1944.

Lakićević kaže da je pitanje inflacije da li će novac vredeti ako ga građani budu štedeli.

„Godina 1993. je mnogo gora od 1944, ali to mu ne bi išlo u račun. Inflacija će biti veća nego prošle godine, prošle godine oko 8 odsto, a ove godine bi mogla da bude…. Zavisi šta će se dešavati, videli smo da je cena gasa limitirana za 3 ili 6 meseci, a trebalo bi da poskupi. Srbija gas trpi ogromne gubitke, videćemo šta će biti sa cenom električne energije, govori se i o 30 odsto, ne verujem da će toliko biti, inflacija će zavisiti od cena energenata, ograničenje cena električne enegrije je devastirala EPS. Kada tako ogroman sistem izbacite iz ekonomije, tu može da dođe bilo ko i ne vidi se kako posluje, struja bi morala da poskupi, imaćemo inflaciju verovatno blizu 10 odsto“, kaže Mijat Lakićević.

Nikolić objašnjava kada dolazi do velike potrošnje šećera i zašto ga ima manje po prodavnicama.

„U julu i avgustu počinje priprema zimnice i tada je velika potrošnja. Sada počinju džemovi, dosta toga proivodimo, zato nestaje šećer po ovoj ceni. Niska je, sada je do 90 dinara, prvo nestaje šećer zbog sezone i od redovne pripreme zinice, a dodatno je pojačano ovom psihozom“, kazala je Nikolić.

Lakićević navodi da su cene normalne, ljudi bi kupovali koliko mogu i da možda ne bi pravili zimnicu.

„Napravio bi se realan odnos ponude i potražnje. Kada prodajete ispod cene, pravi se veštački veća potražnja i onda se pravi panika“, kazao je i dodao da za vreme korone nije bilo takve panike.

Izvor: N1