Portal pametne poljoprivrede

Svet se suočava sa porastom cena hrane, dok će se neke zemlje suočiti sa nestašicom hrane, pa čak i sa glađu, prema zvaničnicima UN. To je posledica rata u Ukrajini koji već traje tri meseca.

Ukrajina je 2021. godine požnjela 107 miliona tona žitarica i uljarica. Do početka rata zemlja je uspela da izveze 43 miliona tona od očekivanih 70 miliona tona. To znači da je 27 miliona tona žitarica planiranih za izvoz zaglavljeno u Ukrajini. Po pisanju evropskih medija specijalizovanih za poljoprivredu do 4 miliona tona žitarica i uljarica nalazi se u terminalima i na brodovima koji su nasukani u lukama.

Zaustavljen morski izvoz

Do 95 odsto žitarica izvezenih iz Ukrajine transportovano je morskim putem. Ali sada su dve luke na Azovskom moru, Mariupolj i Berdjansk, i luka Herson na Crnom moru pod ruskom kontrolom. Luka Mikolajv, takođe na Crnom moru, teško je oštećena. Tri luke takozvane Velike Odese su blokirane, a plovni putevi minirani.

Ostale su četiri ukrajinske luke na reci Dunav, a to su Ust-Dunav, Kilija, Izmail i Reni. Međutim, one su zastarele i ograničenog protoka i ne mogu da podnesu više od 300.000 tona žitarica mesečno. Takođe, nema dovoljno barži za otpremanje potrebne količine žitarica do najbliže rumunske luke Konstanca na Crnom moru.

Nakon što su ukrajinske morske luke blokirane, izvoznici žita su okrenuli pogled ka železnici.

Teret se može pretovariti ili preneti u evropske zemlje preko 13 železničkih graničnih prelaza: četiri sa Poljskom, dva sa Slovačkom, dva sa Mađarskom, tri sa Rumunijom i dva sa Moldavijom.

Projektovani protok ovih 13 železničkih graničnih prelaza je oko 3.400 vagona dnevno. To odgovara približno 220.000 tona različitog tereta, od čega se dnevno može prevesti 731 vagon ili približno 50.000 tona žitarica. Ipak, sada granicu dnevno pređe samo 20.000 tona žitarica.

Osnovni problem je što ukrajinske i evropske železnice koriste potpuno različite koloseke. Na primer, ukrajinski železnički kolosek je 1.520 mm (4 stope 1127/32 in), dok evropske železnice koriste standardni kolosek od 1.435 mm (4 stope 8,5 in). Dakle, ukrajinski i evropski kolosek i vozni park su potpuno različiti i po dimenzijama i po parametrima. I nije moguće jednostavno razmeniti teret i robu i prevesti vozna sredstva preko granice.

Postoje i tri druga problema. Prvo, izvoznici neravnomerno koriste postojeće granične prelaze. Od 13 železničkih graničnih prelaza, samo pet radi punim kapacitetom. To su Izov na poljskom graničnom prelazu, Užgorod, Čop i rumunski granični prelazi. Ovih pet graničnih prelaza je potpuno popunjeno jer izvoznici radije šalju teret na ove lokacije. Preostalih osam graničnih prelaza opterećeno je samo 30% do 50% kapaciteta. Izvoznici bi stoga trebalo da izgrade nove logističke lance van teritorije Ukrajine kako bi sa evropskim prevoznicima popravili kretanje žita novim rutama.

Drugi problem je što evropska infrastruktura i prevoznici nisu bili spremni za naglo povećanje obima transporta žitarica. Evropski prevoznici nisu imali dovoljan broj vagona žitarica koloseka 1.435 mm. Oni takođe nemaju dovoljno lokomotivnog voznog parka da podnesu ovaj dodatni tok ukrajinskog žita. I, naravno, imaju infrastrukturna ograničenja. Na primer, u Rumuniji i Moldaviji deonice imaju ograničenje težine za voz, tako da težina voza tamo ne sme biti veća od 2.700 tona, dok u Ukrajini takvi vozovi saobraćaju sa masom od 5.400 tona.

Treći problem su birokratska kašnjenja na granici vezana za carinjenje, graničnu inspekciju, fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu. Za razliku od izvoza žitarica morem gde je potreban samo jedan set sertifikata za ceo teret, izvoz žitarica železnicom zahteva mnogo sertifikata.

Zbog svih ovih problema, vreme za prelazak žitarica sada može biti od dve do tri nedelje, dok odgovarajući sertifikati važe samo 15 dana.

Za transport kamionom potrebno 20.000 ukrajinskih kamiondžija

Izvoznici takođe pokušavaju da izvezu žito kamionima. Neki ukrajinski analitičari tržišta žitarica sugerisali su da je moguće izvoziti do 40.000 tona žita dnevno sa (ili 1,2 miliona tona mesečno) korišćenjem 2.000 kamiona. Ovi analitičari potpuno zanemaruju činjenicu da promet kamiona za žito od silosa do luke u inostranstvu može trajati u proseku najmanje pet dana. To znači da se vozni park mora sastojati od najmanje 10.000 kamiona za žito. Da bi radio 24/7, svaki kamion moraju da upravljaju dva vozača koji takođe moraju povremeno da se odmaraju. Da bi se mesečno izvozilo 1,2 miliona tona žitarica, mora da postoji vozni park od najmanje 10.000 kamiona sa najmanje 20.000 vozača koji tečno govore strane jezike. Ovo je utopija.

Mračna budućnost

Dok se ukrajinske morske luke ne deblokiraju, stvarni obim žitarica koji može da se izveze po najboljem scenariju neće preći 25 do 30 miliona tona godišnje. To je samo od 30% do 50% predratnog ukrajinskog izvoza žitarica.

Imajte na umu, takođe, da su logistički troškovi izvoza železnicom ili kamionima već preskočili. Na primer, troškovi isporuke žitarica u morske luke u inostranstvu mogu dostići 150 do 250 dolara po toni.

Ove godine Ukrajina očekuje žetvu oko 70 miliona tona žitarica. S obzirom na to da su transportne zalihe žitarica sada oko 40 miliona tona, a raspoloživi ukupni kapaciteti skladištenja od 60 do 65 miliona tona, neće biti prostora za skladištenje do 50 miliona tona žitarica. Pod uslovom da luke ostanu blokirane, veliki broj proizvođača žitarica može bankrotirati jer neće moći da prodaju svoje žito. To znači da za njih možda neće biti sledeće sezone setve i da će sledeća žetva biti mnogo manja od ovogodišnjeg roda. Ukrajinski izvoz žitarica u 2023/2024. godini može izgledati veoma mršav.

Dok se ukrajinske morske luke ne deblokiraju, svetska kriza sa hranom može da se pogorša. Tako je u interesu celog sveta da pomogne Ukrajini da pobedi u ratu sa Rusijom.

Pripremila: S. Kuprešanin