Portal pametne poljoprivrede

Nekada je kraj žetve donosio radost jer je obavljen važan posao. Sada u žetvi i posle vlada muk i briga šta raditi sa pšenicom, jer je država obezvredila svu muku, brigu i rizik ratara, pošto se sve obavlja pod otvorenim nebom.

-Naša država umesto da podstiče ratare podsticajnim merama, ona ih davi ,,kao čuma piliće’’ i radi sve da im obezvredi ulaganje, trud, rad i rizik koji sami snose. Zato moj unuk koji je u 22 godini oteran je sa kućnog praga u beli svet da se snalazi i opet sve počne iz početka, kao ne daj bože neki beskućnik, jer u poljoprivredi i selu ne postoji nikakva perspektiva da živi od svog rada, kao što Ustav garantuje na papiru. Ženidba i osnivanje porodice je skoro nemoguće u seoskom domaćinstvu. Prazne priče o boljoj budućnosti je oduvao vetar – piše u saopštenju za javnost Jovan Negovan, predsednik Agroekonomske komisije udruženja „Pančevački ratari“, asocijacije „Agrarni forum“ Pančevo i udruženja „Građanska neposlušnost“ Dolovo.

Ocenjuje da je režim upropastio sve što se moglo. Kao što je poznato više od desetak godina potpuno su otvorene granice prema EU, tako da uvozni imputi u  proizvodnji, kao nedophodan repromaterijal ima evropsku – svetsku cenu.

-Ove proizvodne godine su ti imputi porasli od 20 – 300 posto. Kao takvi ugrađeni su u proizvodni ciklus jer država skoro ništa nije uradila da pomogne proizvođače i time da svoj doprinos umanjenju cene koštanja ratarskih proizvoda. Poljoprivredni proizvođači – ratari , kao stvaraoci novih vrednosti uradili su sve što su mogli. Država je uradila sve na poništavanju tih vrednosti iznenadnom zabranom izvoza žitarica i time kao ,,sabljom’’ presekla izvozne potencijale koji su bili početkom marta meseca u usponu, navodi se u saopštenju. –  Cena pšenice je bila 44 – 45 dinara kilogram, a kukuruza 35 – 36 dinara u otkupu. Petomesečnom zabranom izvoza država je na veštački način ,,ugušila’’ cene žitarica grubim upadom na tržištu, i time prekršila osnovni princip u EU za slobodno tržište roba.

-Posledice ove potpuno nerazumne i nepotrebne mere su katastrofalne za ratare. Sada kada je žetva gotova ili pri kraju imamo novi rod pšenice i prelazne zalihe stare neprodate pšenice zbog zabrane izvoza. Procenjuje se da trenutno imamo prelazne zalihe prošlogodišnje pšenice oko 700 000 tona. To je do te mere ugušilo cenu pšenice, koja je u neprestanom padu od 45 dinara u martu na sadašnjih 35 dinara i dalje pada, dodaje Negovan.

To po njemu ukazuje da je hitno potrebno ukidanje privremenih mera zabrane izvoza žitarica (pšenica i kukuruz). Jer imaju veoma štetan karakter za ratare proizvođače i državu.

-Delimičan odgovor na naše predloge i zahteve država je odlučila da za potrebe državnih robnih rezervi otkupi 131 000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 40 dinara kilogram. Ako znamo da je stara pšenica do stupanja na snagu zabrane izvoza bila 45 dinara – vidimo da je za novi rod znatno umanjena cena iako imamo ugrađene veće troškove proizvodnje. Znači naša država ne uvažava realnost i nanosi veliku štetu proizvođačima – ratarima, ocenjuje se u saopštenju.

Svetsko tržište je uvažilo povećane troškove proizvodnje i uz veću tražnju odredillo pravu meru za prošlogodišnji rod pšenice (45 dinara kilogram).

Ako pogledamo troškove materijalne reprodukcije, uz direktene materijalne troškove tu su:

• Indirektni materijalni troškovi (20%).
• Amortizacija sredstava za rad (mehanizacija) i skladišnjih objekata.
• Porez, doprinosi, takse i drugi državni nameti – dažbine na poljoprivredno zemljište.
• Kod većine proizvođača i zakup.
• 5% akumulacije za obnovu proizvodnje na nivou proste reprodukcije – dolazi se do toga da je cena pšenice sigurno kao što je slobodno tržište odredilo 45 dinara plus 8% pdv, cena je 50 dinara kao što su ratari tražili pre žetve.

-Izvozne kvote od 500.000 tona za jul, avgust i septembar nisu dale pozitivne rezulatate u smislu regulisanja cena žitarica, jer imamo prelazne zalihe pšenice 700.000 tona u trenutku kad je skinut novi rod i 850.000 – milion tona kukuruza (najviše dosad). Visoke prelazne zalihe kukuruza su umanjile cenu sa 35 – 36 dinara kilogram, na sadašnjih 30,15 dinara, a još uvek troškovi rastu (naročito evro dizel), a cena pada. Šta čemo sa kukuruzom kada znamo da će uskoro stići novi rod, pita se Negovan.

Kukuruzu u ambarima štetu nanose osim miševa i pacova tokom cele godine i larve leptira koje izlaze iz zrna krajem ovog meseca. Ako ostane i duže u ambaru napašće ga i gagrica koja za sobom ostavlja crne kuglice koje kukuruzu daju gorak ukus kad se preradi i stoka ga neće jesti, dodaje.

-Zbog nepokrivanja proizvodnjom troškove materijalne reprodukcije – trošimo osnovnu materijalnu supstancu postojećeg kapitala, koji se ubrzano topi kao sladoled na ovom julskom suncu. Možda bi nam bolje bilo da ukinemo proizvodnju i umesto stvaranja novih vrednosti državi, a sebi gubitke – odjavimo delatnost i preživljavamo isključivo od prodaje preostalog kapitala – pa dok traje  ,,nek  laje’’? Da li možemo da se tako nezainteresovano i komforno ponašamo? Dakle zabrana izvoza žitarica – poručuje Negovan u ime nezadovoljnih ratara.