Portal pametne poljoprivrede

• Korpa, nožić, baterijska lampa i foto aparat samo su neke od asocijacija na gljivarenje. U važne osobine koje neko ko želi da istražuje gljive treba da ima, prema rečima iskusnih gljivara, spadaju obazrivost, zaljubljenost u prirodu i spremnost na izazove.

Ipak, ova aktivnost kompleksnija je od toga, ali i dovoljno jednostavna da bi se njome svako mogao baviti. Počeci bavljenja gljivama najčešće nastaju otvaranjem enciklopedija, prikupljanjem i čitanjem literature, a naredni važan korak jeste upoznavanje sa pravim organizmima. Za ovo, potrebno je uz sebe imati stručnjaka.

Član upravnog odbora i član Gljivarskog društva Novi Sad, Momčilo Daljev, jedan je od njih. Za Agrosmart, on  deli svoje iskustvo i objašnjava čitaocima ko sve i na koji način može postati gljivar:

„Gljivar može da postane svako. Sve što je potrebno je želja, vreme i upornost. Učenje o gljivama je proces koji traje, ponekad, i decenijama u zavisnosti od toga da li osoba koja uči o gljivama želi samo da savlada dovoljno da se ne otruje ili želi da zađe dublje u materiju. Gljivarsko društvo Novi Sad pruža edukaciju svojim članovima do mere do koje sami žele da idu. Edukacija se vrši na redovnim sastancima, na terenu, organizovanim predavanjima, determinacijama na manifestacijama, radionicama i drugo. Iskusniji članovi su uvek spremni da prenose svoje znanje i iskustvo. Od opreme je potrebna literatura, kao i cela lepeza planinarske opreme jer se gljivarenje ne razlikuje previše od planinarenja, već zavisi od terena i godišnjeg doba“, kaže naš sagovornik i priseća se svojih početaka, „od malih nogu sam se zanimao za prirodu a kako mi je komšija jedan od osnivača gljivarskog društva tako sam imao mentora koji me je uveo u taj svet. Gljivama se aktivno bavim od 1997. godine i član sam Društva  od njegovog osnivanja 2004. godine, a tokom mandata od 2018. godine do 2022. bio sam njegov predsednik.“

Kakve sve aktivnosti sprovodi Gljivarsko društvo Novi Sad?

„Ovo društvo sprovodi mahom edukativne aktivnosti u cilju približavanja sveta gljiva širem auditorijumu i to u obliku predavanja, redovnih sastanaka, izlazaka na terene, radionica i sl.  Naše dve manifestacije pod nazivom „Mala letnja izložba“ i „Susreti gljivara na Fruškoj gori“ su već tradicionalne i održavaju se u Novom Sadu odnosno Letenci. Obilazimo terene na Fruškoj gori, ali i ostatak Srbije i region, a imamo  i odličnu saradnju sa gljivarskim društvima iz Hrvatske, Grčke, Slovenije, Mađarske i drugih zemalja“, ističe Momčilo Daljev i dodaje da je u sklopu svog rada sa gljivama postao koautor priručnika za polaganje ispita za sticanje zvanja gljivar i determinator u okviru Mikološkog gljivarskog saveza Srbije čiji je jedan od osnivača.

Kako izgleda jedan dan gljivara kada je na zadatku? Šta sve gljivari rade?

„Spektar interesovanja gljivara je širok i aktivnosti zavise od oblasti interesovanja pojedinca. Mi, kao mikolozi amateri, gljive ne posmatramo samo kao nešto što se može pojesti. U većini slučajeva popisi koje vršimo se završavaju direktno na terenu uzimanjem fotografija nalaza i njihovim unosom u mobilnu aplikaciju. Za zahtevnije vrste je potrebno uzeti podatke, uzorkovati i izvršiti mikroskopiju. Ponekad, po potrebi, i molekularnu analizu.

Gljivarsko društvo Novi Sad je učestvovalo u popisima gljiva NP Kopaonik, parka prirode Golija, a trenutno je aktivan dugoročni projekat popisa gljiva NP Tara. Samoinicijativno se bavimo popisom gljiva Fruške gore što je naš lični, samofinansirajući, projekat koji je planiran da se vrši 10 godina i dalje.“

Naš sagovornik kaže i da bez obzira na znanje o njima, gljive često znaju da iznenade. To se dešava zbog njihove kompleksnosti i sličnosti rodova nekih vrsta, što može dovesti do toga da pojedine gljive liče jedna na drugu. Kod nas, najčešće se uzgajaju ili komercijalno eksploatišu direktno iz prirode vrste od kojih ljudi imju koristi: šampinjoni, vrganji i lisičarke. Pored njih, prema rečima Momčila Daljeva, u Srbiji u velikom broju rastu sunčanice, paprenjače, rujnice, mrke tube, pluhare, zeke, blagve, ali i mnoge druge.

Koliko su gljive koje su prisutne u Srbiji i Vojvodini opasne?

„Gljive nisu opasne. Najotrovnija gljiva na svetu, zelena pupavka, plodonosi u Srbiji i sve što je potrebno da se ne otrujete je da je ne dirate. Gljive su veoma važan deo ekosistema, štaviše, ekosistem ne može da postoji bez gljiva a antropocentrična podela gljiva na štetne i korisne je pogrešna. Najveći broj trovanja dolazi iz nepažnje i površnog pristupa problematici. Gljive su veoma ukusne i zdrave ali mogu koštati života ukoliko osoba pogreši. Većina trovanja se zavrži sa gastro intestinalnim smetnjama ali postoje i one koje mogu ozbiljno oštetiti funkcije unutrašnjih organa pa čak dovesti i do smrtnog ishoda. Gljivom se možete otrovati samo ako je pojedete ili na neki drugi način unesete u organizam, ne možete se otrovati dodirom niti boravkom u prisustvu otrovne gljive. Gljive ne treba uništavati.“

Vanja Velisavljev