Portal pametne poljoprivrede

Moljac paradajza je štetočina poreklom iz Južne Amerike, a u Evropi je prvi put potvrđena u Španiji 2006. godine od kada se proširila u većinu evropskih zemalja.

Unašoj zemlji je prvi put uočena 2011. godine i za kratko vreme je postala najznačajnija štetočina paradajza u zatvorenom prostoru.

Štete pričinjavaju larve na svim nadzemnim delovima biljaka tokom cele vegetacije, od rasada do berbe.

Larve prodiru u listove, stablo i plodove u kojima se hrane i razvijaju praveći karakteristične mine.

Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu različitih vrsta patogena, a usled jačeg napada može doći do potpunog gubitka lisne mase.

Ova štetočina ima izrazito velik kapacitet za razmnožavanje. Larve ne ulaze u dijapauzu dokle god ima hrane, tako da u zatvorenom prostoru gde se tokom cele godine proizvodi paradajz, ova štetočina može da razvije 10 do 12 generacija godišnje.

Zbog toga, nije redak slučaj da se nakon introdukovanja ove vrste, u mnogim zemljama upotreba insekticida u proizvodnji paradajza povećala za čak i do 30 puta.

Zato je vrlo važno istaći značaj nepesticidnih mera kontrole jer samo njihovim sveobuhvatnim sprovođenjem se mogu postoći dobri rezultati u suzbijanju ove štetočine. Tu spadaju:

• postavljanje feromonskih klopki za utvrđivanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje leptira
• postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje leptira
• postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta
• uništavanje listova i plodova sa larvama
• plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje
• biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja.

U kontroli moljca paradajza visoku efikasnost pokazala je upotreba predatorskih stenica Macrolophus pygmaeus i Nesidiocoris tenuis. Odrasle jedinke i larve ovih vrsta se hrane jajima i larvama moljca paradajza.

Tokom letnjih meseci, ukoliko dođe do većeg podizanja brojnosti moljca paradajza, ako se registruje preko 50 jedinki na feromonskim klopkama dnevno, ubacuje se dodatna populacija predatora i to na mesta žarišta.

Međutim, ukoliko se biološkim merama kontrole ne obezbedi odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, tada se primenjuju korektivne mere koje uključuju primenu insekticida i to onih koji nemaju nemaju štetno delovanje na populaciju korisnih insekata.

Preporučuje se, na primer, preparat coragen 20 SC, s aktivnom materijom hlorantraniliprol, u dozi 0,175-0,2 l/ha.

Prilikom primene insekticida obavezno treba voditi računa o karenci.

Izvor:PIS