Portal pametne poljoprivrede

Krmače se najugodnije osećaju na temperaturama u opsegu od 7-21 stepeni, pri čemu je najoptimalniji raspon onaj od 15-18 stepeni. Međutim, kada temperatura premaši 21 stepen Celzijusov, krmače počinju da trpe različite negativne efekte toplotnog stresa.

Krmače pod stresom od toplote pate od povišene rektalne temperature nakon prašenja, ubrzanog ritma disanja, odlaganja prašenja, smanjenog unosa hrane, što sve vodi ka sveukupno lošijoj dobrobiti životinja, a posledično utiče i na produktivnost i dugovečnost. Ipak, postoji nekoliko načina da se krmačama pod toplotnim stresom pomogne kako bi nastavile sa odgovarajućom ishranom i održale zdravlje i produktivnost.

Povećanje količine nutrijenata

Obrok bogatiji hranljivim materijama trebalo bi da bude proporcionalan očekivanom smanjenju unosa hrane tokom letnjeg perioda i toplotnog stresa kako bi se ishrana držala u normalnim okvirima. Ipak, budući da proizvođačka specifikacija predviđa i limit unosa određenog nutrijenta, na tu činjenicu bi trebalo obratiti posebnu pažnju prilikom primene ovog metoda. Dodatno, peletiranjem se povećava gustina pa samim tim i unos nutrijenata po obroku, što podstiče bolje lučenje mleka i bolju telesnu kondiciju.

Promene u režimu ishrane

Varenje hrane bogate vlaknima kao i metabolički procesi povezani sa tim povišavaju telesnu temperaturu u većoj meri nego ishrana ugljenim hidratima, proteinima, mastima i lipidima. Stoga je redukovanje vlakana u ishrani, uobičajena mera u borbi protiv toplotnog stresa. Dodavanje masti i drugih lipida u ishranu, doprinosi punoći obroka dok se ujedno oslobađa manje temperature tokom probave i metabolizma. Stoga,obrok sa povišenim unosom masti i lipida u procentu od 7-10%, uz proporcionalni nivo svih potrebnih amino kiselina podesna je za letnji režim ishrane krmača jer pruža dovoljno metaboličke energije uz izostanak pregrevanja. Tečni obroci su drugi način da se stimuliše uzimanje dovoljne količine hrane tokom letnjih meseci.

Vreme i frekvencija uzimanja obroka

Hranjenje životinja tokom hladnijih jutarnjih ili večernjih časova pa čak i noću, način je da se predupredi rast telesne temperature, stimuliše apetit i poveća unos hrane uopšte. S tim u vezi, preporučljivo je uvesti više manjih a češćih obroka (3-4 dnevno) čime se postiže smanjenje generisanja telesne temperature po svakom obroku, redukuje količina toplote koju krmača mora da oslobodi nakon obroka a ujedno i povećava unos hrane za 10-15%. Štaviše, hrana je podložnija kvarenju u toplim i vlažnim uslovima, naročito ako sadrži povišene količine masti, a ukoliko hrana nije sveža, i konzumacija takve hrane će prirodno opasti. Stoga je veća učestalost u korelaciji sa količinski manjim obrocima, efikasan način da se obrok održi svežim.

Obezbeđivanje dovoljne količine vode za piće

Krmačama je konstantan pristup svežoj, čistoj vodi za piće, preduslov da bi konzumirale dovoljne količine hrane. Uobičajeni odnos unosa vode i hrane je u razmeri 5:1. Takođe, suprasne krmače popiju između 12-25 litara vode dnevno a krmače u laktaciji između 10-45 litara dnevno. Visoke temperature povećavaju konzumaciju vode, ali i mokrenje što predstavlja efikasan način za oslobađanje viška telesne temperature.

Izvor: All about feed, Samaneh Azarpajouh veterinar