Portal pametne poljoprivrede

Petov paradoks predstavlja fenomen da dugovečne životinje koje imaju mnogo ćelija, a samim tim i veću verovatnoću od genetskih mutacija kao što su slonovi i kitovi, vrlo retko da oboljevaju od raka. Zašto?

Za slonove, barem, deo odgovora može biti gen koji je poznat kao p53, koji takođe pomaže ljudima i mnogim drugim životinjama da poprave oštećen DNK tokom replikacije.

Slonovi imaju zapanjujućih 20 kopija ovog gena. Te kopije, svaka sa dve varijante koje se nazivaju aleli, proizvode ukupno 40 proteina, u poređenju sa jednom kopijom ljudi (i većine životinja) koja proizvodi dva proteina.

Novo istraživanje u molekularnoj biologiji i evoluciji otkriva kako veliki broj kopija kod slonova predstavlja i prednosti u borbi protiv raka.

Kod sisara, p53 igra ključnu ulogu u sprečavanju mutiranih ćelija da se pretvore u tumorske. Ovaj mehanizam funkcioniše tako što pauzira replikaciju, a zatim ili započne popravku ili uzrokuje samouništenje ćelija ako je oštećenje preveliko. Bez delovanja p53, rak može lako da uzme maha: u više od polovine svih karcinoma kod ljudi, funkcija ovog gena je izgubljena zbog nasumičnih mutacija.

Naučnici su virtuelno modelirali i ispitali 40 p53 proteina slonova, pronalazeći dva načina na koje bi gen mogao pomoći slonovima da izbegnu rak. Prvo, činjenica da slonovi poseduju više kopija smanjuje šansu da p53 više ne radi zbog mutacija. Pored toga, kopije p53 slonova se aktiviraju kao odgovor na različite molekularne pokretače i tako različito reaguju na oštećene ćelije, što verovatno daje prednost pri otkrivanju i uklanjanju mutacija.

Ovi „izvanredni“ rezultati impliciraju da slonovi imaju spektar ‘alatki’ pomoću kojih p53 može da funkcioniše, kaže Su Haupt, biolog u Centru za rak Peter MacCallum u Australiji. ‘Ovo ukazuje na mogućnosti za istraživanje moćnih novih pristupa zaštiti od raka kod ljudi’, dodaje ona.

Izvor: FB stranica Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“