Portal pametne poljoprivrede

Ruska invazija na Ukrajinu znatno je poremetila globalna poljoprivredna tržišta. Energetska kriza uzrokovana poremećajem u snabdevanju gasom iz Rusije dodatno je produbila nesigurnost. Cene ključnih poljoprivrednih proizvoda i inputa znatno su porasle. Uprkos delomičnoj deblokadi ukrajinskih luka, pozitivnim ishodima koridora solidarnosti i posledičnom relativnom padu cena žitarica tokom leta, EU ministri i ministarke su na Veću za poljoprivredu i ribarstvo održanom 17. i 18. oktobra izrazili zabrinutost zbog visokog stepena nepredvidivosti oko količine mogućeg budućeg izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, kao i kapaciteta za skladištenje.

Ruska agresija na Ukrajinu uzrokovala je smanjenje snabdevanja đubrivom, što je dovelo do rasta cena. To pogađa sve evropske poljoprivrednike i moglo bi ugroziti buduću žetvu, i to ne samo u Evropi. Zato smo se složili da su potrebne dodatne mere kako bismo osigurali da đubriva te finalni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi i dalje budu jeftini, rekao je na Veću Zdeněk Nekula, češki ministar poljoprivrede

Neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu ozbiljno je poremetila proizvodnju i izvoz te zemlje i nastavlja da direktno utiče na globalnu bezbednost hrane, ocenjeno je na skupu.

Ukrajinski izvoz žitarica i dalje pati zbog rata

Pre rata, oko 90 odsto ukrajinskog izvoza poljoprivrede bilo je morskim putem. Blokada crnomorskih luka od strane ruske vojske dovela je do praktičnog zastoja izvoza.

EU je delovala i uspostavila takozvane koridore solidarnosti u maju 2022. Ove rute kopnenog transporta pomogle su da se pomeraju „planine žita“ koje su se našle u silosima. Pored toga, u julu 2022, Rusija je pristala da prekine blokadu ukrajinskih crnomorskih luka, zahvaljujući intervenciji UN.

Izvoz raste, ali situacija ostaje teška, navodi se u izveštaju koji je objavila Evropska komisija.

Dok je izvoz u januaru i februaru 2022. bio veći nego u 2021. godini, drastično je opao od početka ruske invazije. U martu, aprilu i maju pad je premašio 90%. Od juna obim izvoza raste, ali je i dalje mnogo manji nego prošle godine: za jun 79 odsto, za jul 57 odsto i avgust 75 odsto manje.

Cene hrane

Rat je doprineo naglom povećanju cena hrane širom sveta, ocenjeno je u izveštaju.

Recimo, cene biljnog ulja u martu ove godine bile su više 58 odsto, a cene hrane za 34 odsto nego u martu 2021. Poslednjih meseci situacija se popravila, a cene biljnog ulja i hrane padaju.

Trajne posledice rata

Ukrajinski farmeri su 2021. godine zasejali skoro 17 miliona hektara prolećnih useva. To je više od ukupne površine Austrije i Češke.

Ove godine zasejali su 22 odsto manje. Nezasijana površina – 2,8 miliona hektara – je skoro kao Belgija.

Očekuje se pad proizvodnje i izvoza ukrajinskih useva.

Ukrajinska proizvodnja žitarica

• 2019/20 – 75,9 miliona tona
  2020/21 – 65,3 miliona tona
  2021/22 – (procena) 86,8 miliona tona
  2022/23 – (prognoza) 53,5 miliona tona

Ukrajinski izvoz žitarica

• 2019/20 – 55,3 miliona tona
  2020/21 – 45,2 miliona tona
  2021/22 (procena) – 48,5 miliona tona
  2022/23 (prognoza) – 30,4 miliona tona

Ukrajina: evropska žitnica

Uticaj rata na globalna tržišta hrane je tako ozbiljan jer je Ukrajina među najvećim izvoznicima poljoprivrede u svetu.

Udeo Ukrajine u globalnom izvozu i svetsko rangiranje pre ruske invazije

• Ulje suncokretovog semena – 1. u svetu (50%)
  Ječam – 3. u svetu (18%)
  Kukuruz – 4. u svetu (16%)
  Pšenica – 5. u svetu (12%)

Ukrajina je 2021. izvezla žitarice u vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.

Gde ide ukrajinski izvoz pšenice?

Između 2016. i 2021. Ukrajina je izvozila pšenicu u:

• Pacifička Azija: 30% (uključujući 13% Indoneziju i 6% Filipine)
  Severoistočna Azija: 14%
  Južna Azija: 14% (uključujući 9% u Bangladeš)
  Severna Afrika: 27% (uključujući 14% u Egipat i po 5% u Maroko i Tunis)
  Južna Afrika: 7%
  Evropa: 6% (5% prema EU)
  Ostali: 2%

S. G.