Portal pametne poljoprivrede

Ruska invazija na Ukrajinu pogoršala je ionako tešku situaciju na tržištu đubriva neposredno nakon pandemije bolesti COVID-19. Proizvodnja azotnih đubriva zavisi od prirodnog gasa. Zbog rasta cena gasa cene đubriva u septembru 2022. porasle su za 149 % u odnosu na prethodnu godinu.  Poljoprivrednici zbog toga kupuju sve manje tih proizvoda ili odgađaju njihovu kupovinu. To znači da bi prinosi sledeće godine mogli biti niži, a cene hrane više, što bi moglo biti pogubno za sigurnost snabdevanja hranom, posebno u ugroženim regijama sveta koje uveliko zavise o uvozu takvih proizvoda i u kojima je nesigurnost snbdevanja hranom već znatna.

Za poljoprivrednike u Evropskoj uniji problem su visoke i nestabilne cene đubriva. Kupovina đubriva u proseku čini oko 6 % njihovih ulaznih troškova, a za proizvođače ratarskih kultura taj se udeo penje i do 12 %. Cilj strategije EU-a „od polja do stola” je da se do 2030. smanji gubitak hranjivih materija za 50 %, uz očuvanje plodnosti zemljišta.

U tom kontekstu, Evropska komisija je pre par dana predstavila dokument – Komunikacija o obezbeđivanju dostupnosti i pristupačnosti đubriva. Donela je niz mera i smernica za prevazilaženje izazova sa kojima se trenutno suočavaju farmeri i industrija u Uniji, kao i u zemljama u razvoju. Takođe se razmatra potreba za jačanjem ukupne otpornosti i održivosti prehrambenih sistema na srednji i dugi rok, u skladu sa Komunikacijom iz marta 2022. o očuvanju bezbednosti hrane, te strategijom „od njive do stola“ i planom REPoverEU.

Mere za očuvanje održive proizvodnje đubriva u Uniji

U dokumentu koji je donela Evropska komisija navodi se nekoliko najboljih praksi i narednih koraka koji će pomoći poljoprivrednicima da optimizuju upotrebu đubriva i smanje zavisnost, istovremeno osiguravajući prinose:

• Države članice mogu dati prioritet u nacionalnim interventnim planovima kako bi osigurale stalan i neprekidan pristup proizvođača đubriva prirodnom gasu u slučaju racionalizacije gasa.
• Ciljana finansijska podrška: izmenjeni prevremeni okvir za mere državne podrške u kriznim situacijama omogućuje državama članicama da pruže posebnu pomoć poljoprivrednicima i proizvođačima đubriva. Za nacionalne programe podrške mogu se iskoristiti i sredstva prikupljena merama kao što su uvođenje gornje granice tržišnih prihoda za određene proizvođače električne energije i nameta solidarnosti. Nadalje, Komisija će zajedno s državama članicama razmotriti svrsishodnost korišćenja zaliha za poljoprivredu u vrednosti od 450 miliona evra za finansijsku godinu 2023. za pomoć poljoprivrednicima pogođenima visokim ulaznim troškovima.
• Veća transparentnost tržišta: Komisija će 2023. osnovati posmatračku grupu za đubriva radi razmene podataka o proizvodnji, upotrebi, cenama i trgovini.
• Održive poljoprivredne prakse i osposobljavanje: Komisija će sarađivati s državama članicama kako bi se pobrinula da što više poljoprivrednika uvede relevantne prakse kao što su planovi upravljanja hranjivim materijama, poboljšanje zdravlja tla, precizna poljoprivreda, ekološka poljoprivreda i upotreba mahunastih useva u plodoredu.
• Veća upotreba organskih đubriva
• Prelazak na zelenija đubriva

S. K.