Portal pametne poljoprivrede

 Od volova preko konja, traktora do robota: evropska poljoprivredna industrija je spremna da se podvrgne još jednom inovativnom potresu – ovog puta izazvanom veštačkom inteligencijom.

U holandskoj provinciji Zeeland, robot se brzo kreće kroz polje useva pod suncokretom, ljutikom i lukom. Mašina autonomno – i neumorno – plevi korov iz dana u dan.

„Farmdroid“ je znatno olakšao život Marku Buijzeu, koji vodi organsku farmu sa 50 krava i 15 hektara zemlje. Buijze je vlasnik robota.

Roboti u pomoć

Njegov elektronski radnik na terenu koristi GPS i multifunkcionalan je, prebacuje se između korova i setve. Pritiskom na dugme, sve što Buijze treba da uradi je da unese koordinate i Farmdroid ih preuzima odatle.

„Sa robotom, plevljenje korova može da se završi u roku od jednog do dva dana – zadatak koji bi obično trajao nedeljama i otprilike četiri do pet radnika ako bi se uradio ručno“, rekao je on. „Korišćenjem GPS-a, mašina može da identifikuje tačnu lokaciju gde treba da ide na terenu.“

Malo sektora ima tako bogatu istoriju kao što je poljoprivreda, koja se vekovima razvijala u korak sa tehnološkim napretkom.

Međutim, u sadašnjoj eri, poljoprivreda je bila sporija od drugih industrija da prati jedan tehnološki trend: veštačku inteligenciju (AI). Iako se već uobičajeno koristi u oblicima u rasponu od automatizovanih robota za ćaskanje i prepoznavanja lica do kočenja automobila i kontrole skladišta, AI za poljoprivredu je još uvek u ranim fazama razvoja.

Sada, napredak u istraživanju podstiče poljoprivrednike da prihvate robote pokazujući kako mogu da urade sve, od ispunjavanja potreba na polju do ranog otkrivanja bolesti useva.

Bez robota nema veće produktivnosti

Za francuskog agronoma Bertranda Pinela, poljoprivreda u Evropi će zahtevati daleko veću upotrebu robota da bi bila produktivna, konkurentna i zelena – tri glavna cilja EU za sektor čija proizvodnja vredi oko 190 milijardi evra godišnje.

Jedan od razloga za korišćenje robota je potreba da se odustane od upotrebe herbicida eliminacijom korova na staromodan način: mehaničko uklanjanje korova, zadatak koji nije samo svakodnevni, već i naporan i dugotrajan. Drugi je čest nedostatak radnika za orezivanje vinove loze.

„U oba slučaja, roboti bi pomogli“, rekao je Pinel, koji je menadžer projekta za istraživanje i razvoj u francuskoj Terrena Innovation. „To je naša ideja budućnosti evropske poljoprivrede.

Pinel je deo projekta ROBS4CROPS koji finansira EU. Sa oko 50 stručnjaka i 16 institucionalnih partnera koji su uključeni, predstavlja pionir u robotskoj tehnologiji na farmama koje učestvuju u Holandiji, Grčkoj, Španiji i Francuskoj.

„Ova inicijativa je prilično inovativna“, rekao je Frits van Evert, koordinator projekta. „To ranije nije urađeno.“

Mašine rade brže

AI u poljoprivredi izgleda obećavajuće za zadatke koje treba ponavljati tokom cele godine, kao što je uklanjanje korova, kaže van Evert, viši istraživač u preciznoj poljoprivredi na Univerzitetu Vageningen u Holandiji.

„Ako uzgajate usev kao što je krompir, obično ga sadite jednom godišnje u proleće i berete u jesen, ali plevljenje korova mora da se obavi negde između šest i 10 puta godišnje“, rekao je on.

Plus, tu je i pitanje brzine. Često mašine rade brže nego što može bilo koje ljudsko biće.

Francisco Havier Nieto De Santos, koordinator projekta FLEKSIGROBOTS koji finansira EU, posebno je impresioniran modelom robota koji uzima uzorke tla. Kada se radi ručno, ova praksa zahteva posebnu pažnju kako bi se izbegla kontaminacija, isporuka u laboratoriju i dani analize.

„Sa ovim robotom sve se radi na terenu“, rekao je De Santos. „Može uzeti nekoliko uzoraka na sat, dajući rezultate u roku od nekoliko minuta.“

Na kraju, rekao je on, prednosti takvih tehnologija će se proširiti izvan poljoprivredne industrije i dopreti do šire javnosti povećanjem ukupne ponude hrane.

Radnika u poljoprivredi nema i skupi su

U međuvremenu, poljoprivredni roboti mogu biti traženi ne zato što mogu da rade brže od bilo koje osobe, već jednostavno zato što nema ljudi na raspolaganju za posao.

Čak i pre nego što su stope inflacije i cene đubriva počele da rastu 2021. godine usred smanjenja energetske efikasnosti koje je pogoršala ruska invazija na Ukrajinu ove godine, farmeri širom Evrope su se borili na drugom frontu: da pronađu dovoljno radnika u polju, uključujući sezonske radnike.

„Rad je jedna od najvećih prepreka u poljoprivredi“, rekao je van Evert. „To je skupo i teško nabaviti ovih dana jer je sve manje ljudi voljnih da radi u poljoprivredi. Mislimo da roboti, kao što su samovozeći traktori, mogu da uklone ovu prepreku.’

Ideja iza ROBS4CROPS-a je da se stvori robotski sistem gde se postojeća poljoprivredna mehanizacija unapređuje kako bi mogla da radi u tandemu sa robotima na farmi.

Da bi sistem funkcionisao, istraživači prvo moraju označiti neobrađene podatke kao što su slike ili video zapisi na način koji kasnije može da pročita AI.

Traktori bez vozača

Sistem zatim koristi ove velike količine informacija za donošenje „pametnih“ odluka, kao i predviđanja – razmislite o funkciji automatskog ispravljanja na laptop računarima i mobilnim telefonima, na primer.

Poljoprivredni kontrolor koji se može uporediti sa „mozgom“ cele operacije odlučuje šta treba da se desi sledeće ili koliko posla još treba da se uradi i gde – na osnovu informacija sa mapa ili uputstava koje daje poljoprivrednik.

Mašine – samovozeći traktori i pametni uređaji kao što su uređaji za uklanjanje korova opremljeni senzorima i kamerama – prikupljaju i čuvaju više informacija dok rade, postajući „pametniji“.

Zaštita bilja

FLEKSIGROBOTS, sa sedištem u Španiji, ima za cilj da pomogne farmerima da koriste postojeće robote za više zadataka, uključujući otkrivanje bolesti.

Uzmimo dronove, na primer. Pošto mogu da uoče bolesnu biljku iz vazduha, dronovi mogu pomoći poljoprivrednicima da rano otkriju bolesne useve i spreče širu zarazu.

„Ako ne možete da otkrijete bolesti u ranoj fazi, možete izgubiti prinos čitavog polja, proizvodnju cele godine“, rekao je De Santos. „Jedina opcija je uklanjanje zaražene biljke.“

Na primer, ne postoji tretman za gljivicu poznatu kao plesan, tako da je rano identifikovanje i uklanjanje obolelih biljaka ključno.

Objedinjavanje informacija ključno je da ceo sistem bude pametniji, rekao je De Santos. Deljenje podataka prikupljenih dronovima sa robotima ili unošenje informacija u modele proširuje „inteligenciju“ mašina.

Iako agronom Pinel ne veruje da će se poljoprivreda ikada oslanjati samo na robotiku, siguran je u njihov revolucionarni uticaj.

„U budućnosti, nadamo se da će farmeri moći samo da stave nekoliko malih robota u polje i puste ih da rade ceo dan“, rekao je on.

Priredila: S. Kuprešanin