Portal pametne poljoprivrede

Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) su zajedno sa partnerskim organizacijama prethodnih godina pokrenule projekte u vezi sa upravljanjem otpadom pokušajući da pronađu sistemska rešenja i da pruže adekvatnu infrastrukturu za građane. Reč je o biootpadu, ambalažnom staklu, baterijama i sijalicama.

O rezultatima realizovanih projekata, problemima, dobrim primerima, kao i daljim planovima razgovarali smo sa Sanelom Mandić Veljkovski, menadžerkom projekata u GIZ-u, i sa Sanjom Knežević Mitrović menadžerkom za regulatornu reformu u NALED-u.

– Kroz mehanizam podrške saradnji javnog i privatnog sektora, koji podržava Vlada Nemačke, smo uspeli da, zajedno sa privatnim kompanijama, razvijemo i sprovedemo brojne „zelene“ projekte poslednjih nekoliko godina. Svaki projekat koji smo pokrenuli i implementirali je relavantan budući da adresira pitanja i probleme koja vec duže vreme zahtevaju rešenja. Naš pristup svim projektima je u pronalaženju sistemskih rešenja i to ne samo kroz podršku javnom sektoru, već kroz aktivno uključivanje privatnog i civilnog sektora, gde svaki pojedinačni akter ima svoju ulogu i svoje odgovornosti. Upravo iz tog razloga uspesi koje smo postigli su samim tim značajniji i održiviji. To je ono na šta smo zaista ponosni – rekla je sagovornica portala Srda i dodala:

– Ono što je zajedničko svim projektima je problematika sa kojom smo se susreli tokom sprovođenja, a to je pre svega potreba za unapređenjem zakonske regulative, kao i nedostatak infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpada, koju treba da prati aktivna komunikacija sa građanima.

Sanja Knežević Mitrović je rekla da su iskustva NALED-a kao implementacionog partnera veoma pozitivna, jer su radili u sinergiji sa privatnim i javnim sektorom.

– Sva tri projekta – upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama i staklenom ambalažom su završena krajem 2022, a rezultati su premašili sva očekivanja. Svakako, nailazili smo i na velike izazove, zbog čega je svaki projekat iza sebe ostavio vodiče, preporuke i nacrte podzakonskih akata koje je neophodno pratiti i primeniti kako bi se dodatno poboljšala situacija u ovim oblastima. To naravno nije kraj i sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerima i kroz Savez za zaštitu životne sredine u NALED-u koji čine naši članovi da zagovaramo predloge koje su naši projekti iznedrili, kako bi opasan otpad, hrana i različite vrste ambalaža nestale sa naših deponija – navela je Knežević Mitrović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ je završen krajem prošle godine i u okviru njega je postavljeno 1.400 reciklažnih zvona u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u tom projektu. Partner u Srbiji za realizaciju projekta je bio operater ambalažnog otpada „Sekopak“.

Prema rečima menadžerke projekta iz GIZ-a, već na samom početku se moglo videti da će projekat biti izazovan jer je bila potrebna koordinacija velikog broja partnera iz privatnog, javnog i civilnog sektora iz tri zemlje Zapadnog Balkana.

Međutim, regionalni karakter projekta se vremenom pokazao kao prednost, posebno u razmeni iskustava između partnera, imajuću u vidu da se situacija sa primarnom separacijom na lokalnom nivou u tri zemlje ne razlikuje previše, što je otvaralo prostor za međusobno dopunjavanje i učenje. Svakako smo vremenom sve više očekivali dobre rezultate, posebno zbog visoke angažovanosti partnera i partnerskih gradova i opština, a i pošto je otpadno staklo specifičan materijal i u prošlosti nije bilo projekata koji su sveobuhvatno targetirali sakupljanje i reciklažu stakla. Za godinu dana praćenja sakupljanja otpadne staklene ambalaže iz partnerskih opština, više od 1.000 tona je preusmereno na reciklažu – napomenula je Mandić Veljkovski.

Zvona za staklo su postavljena u Somboru, Nišu, Kragujevcu, Varvarinu, Novom Sadu i u decembru u Beogradu. Koji grad je rekorder u sakupljanju staklene ambalaže?

– Najveći skok u prikupljenim količinama zabeležen je u Kragujevcu, gde je u godini realizacije projekta sakupljeno 123% staklene ambalaže više nego 2019. U Somboru i Nišu je pre postavljanja novih reciklažnih kontejnera bio nešto bolji, zbog čega smatramo da je porast od 52%, odnosno 63% fenomenalan rezultat.

Svakako smo ponosni što smo tokom druge faze projekta uspeli da zvona za staklenu ambalažu postavimo i u Beogradu i Novom Sadu. Očekivanja od Beograda, ali i svih ostalih gradova su i dalje velika i ne prestaju završetkom projekta, jer je više od 800 zvona u Srbiji donirano ovim jedinicama lokalne samouprave – navela je Knežević Mitrović.