Portal pametne poljoprivrede

Autohtone sorte voća, povrća, žitarica i autohtone domaće životinje odavno su postali retkost. Međutim, postoje uzgajivači koji su njihovi čuvari, trudeći se da ih očuvaju i povećaju njihov broj, i to ne bez razloga. Danas želimo da vas upoznamo sa porodicom koja gaji autohtonu slatku višnju, njihovim iskustvom u preradi ove voćke i razvojem agrobiznisa. 

Autohtone (domaće stare) sorte voća, povrća i žitarica adaptirale su se na zemjlišta, klimu i životne uslove na našem podneblju. Zbog toga su otpornije od uvoznih, a to znači da je potrebna manja količina pesticida (neretko, uopšte nisu potrebni) da bi biljke bile zdrave i donosile prinose. Samim tim su zdravije za konzumiranje. Sa druge strane, svest o značaju zdrave ishrane se sve više razvija, te potražnja za ovakvim plodovima zemlje se polako, ali sigurno širi.

Jelena Topalović i Vladan Simić imaju zasad stare sorte višnje u Feketiću. Oko 700 voćki sorte „prima“ obilno rađa na 1,5 hektar zemlje.

– To je autohtona sorta višnje i zbog svoje otpornosti na bolesti izuzetno je pogodna za gajenje na našem podneblju i to u organskoj proizvodnji. Ne tretiramo je nikakvim hemijskim sredstvima za zaštitu. Jako je slatka (iako je reč o višnji), što nam omogućava da ne dodajemo šećer i bilo koje druge zaslađivače u naše proizvode – kaže Jelena.

Kako nam dalje priča naša sagovornica, višnju nikada nisu predavali na otkup, jer su od početka imali ideju da je prerađuju.

– Ideja je da od našeg voća dobijemo visoko kvalitetne organske proizvode. Brend smo nazvali „Samo višnje“, a proizvodimo matični sok od višnje (ne sirup), džem, ulje od koštica višanja, rakiju, liker – priča nam Jelena.

Šta je to – matični sok

Matični sok mora da sadrži isključivo voće i prirodnu vodu iz voća. Obično se dobija hladnim ceđenjem kako bi zadržao sve vredne nutritivne sastojke plodova. Koristi se kvalitetno i zrelo voće koje ne sme da fermentiše i zato se sok pravi u jako kratkom roku nakon branja – obično sutradan.

Ono što njihov matični sok izdvaja je tehnologija prerade. Višnje se pasiraju (ne cede se), pa je u matičnom soku skoro ceo plod višnje. Zatim se radi pasterizacija, a nakon toga pakovanje.

– Za litar matičnog soka potrebno je oko 3 kg višanja. Kao što sam brend kaže, u našim proizvodima su samo višnje i ništa više. Nema dodatog šećera, konzervansa, aditiva … – objašnjava Jelena.

Godišnje proizvedu oko 5.000 litara matičnog soka od višnje, ali tu nije kraj eksploataciji voća. U organskoj proizvodnji se ne baca gotovo ništa.

Lekovito ulje od koštica višnje

– Što se tiče ulja od koštica višnje, ideja i projekat nam je da iskoristimo ceo plod višnje, da ništa ne bacamo. Istraživali smo i saznali da ovo ulje ima lekovita svojstva. Ulje se dobija tako što se iz koštice izdvoji seme i zatim procesom hladnog ceđenja dobija ekstra kvalitetno ulje – objašnjava nam Jelena postupak prerade.

Prema njenim rečima, primena ulja od koštica višanja je jako široka. Može se koristiti za spoljnu potrebu, a može i da se konzumira. Koristi se za negu oštećene kose, kao i za sve tipove kože. Sadrži dosta vitamina A i E koji pomažu da se koža hidrira, te je najpogodnije za suvu kožu i sklonu ekcemima, kao i za regeneraciju kože nakon sunčanja. Ulje je jestivo i može se stavljati u salate, a ono što je jako važno, to je da ima antitumorna dejstva zbog velikog udela alfa-eleostaerinske kiseline koja inhibira ćelije raka, naročito raka dojke.

Preporuka i Internet – glavni kanali prodaje

Prodaja danas ne može da se zamisli bez društvenim mreža. Jelena i Vladan to dobro znaju i socijalne mreže poput Facebooka i Instagrama koriste kako bi potencijalnim kupcima predstavili svoje proizvode, upoznali ih sa svojim radom, ali i edukovali o pozitivnim svojstvima proizvoda.

Stalnih kupaca im ne manjka, a marketing „od usta do usta“ se pokazao kao najbolji način za širenje kruga ljudi koji znaju da prepoznaju kvalitet i vode računa o svom zdravlju. Redovni su učesnici sajmova i festivala hrane u Beogradu i Novom Sadu koji su postali nezaobilazna mesta za direktan kontakt sa potencijalnim kupcima.

Jelena i Vladan su retki čuvari autohtonih sorti koji nameravaju svoj voćnjak višnje da prošire, a samim tim i obim proizvodnje.

Tekst pripredila: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Jelena Topalović, Samo višnje