Portal pametne poljoprivrede

Kako oživeti selo u Srbiji, tema je devetog tradicionalnog skupa naučnika, polјoprivrednika i svih drugih koje interesuju teme opstanka i ostanka sela u Srbiji. Većina radova će obrađivati temu ,,Kako oživeti selo’’. Skup na kome će biti oko 200 učlesnika, od čega oko 120 autora radova, održaće se 24. i 25. febraura 2023. godine u Polјoprivrednoj školi ,,Ljubo Mićić“ u Požegi.

Predsednik Organizacionog odbora skupa prof dr Nikola Bajić ističe da je ovo interesantna tema za sve u Srbiji jer u njoj od 4.700 sela na pautu nestanka je čak 1.200 njih.  U traženju rešenja u agraru biće to i rešenja za spasavanje Srbije.

,,Jer, u proizvdonji hrane u Srbija, koja stagnira već decenijama, bavi se oko 1,4 miliona stanovnika. Od 3.476.000 hetkara koj se obrađuju čak 217.623 polјoprivrednika su vlasnici imanja do dva hektara. Pored toga selo je nekada bilo mesto ražanja, veselјa, svadbi, pa i umiranja. Sad se u njima gleda ko će ostati poslednji da ugasi svetlo. Jer, u više od 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, čak u 1.000 mesta nema ni po jedna prodavnica, 500 sela nema vezu sa svetom. Jer, u proteklih nekoliko godina za vreme korone umiralo je više od 120.000 žitelјa Srbije, a rađalo se manje od 60.000 godišnje. To znači da nam se Srbija prazni, da je teritorija ista, ali da je sve manje stanovnika u njoj. To je pokazao i poslednji popis, po kome nas ima tek oko 6,5 miliona! To se najbolјe vidi u istočnim krajeviam Srbije gde se prazne sela, a u tome području je i najviše od 150.000 kuća koje su prazne, a pored toga još 50.000 njih nema ni naslednika. U tim regionima pogranične, istočne i južne Srbije ima između 400.000 i 600.000 hektara neobrađenih njiva, navodi Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, koiji će na skuplu izalgati temu o nestajanju zemljišta usvetu i Srbiji kao i navodnjavanju.

Inače, kako mogućnost da se ožive sela Bajić u tom regionu vodi i Cetnar organske polјoprivrede u Užicu, koji se ističe u proizvodnji i izvozu takve hrane.

Ove teme bile su i nezamislive proteklih sedam decenija za rukovodioce i kreatore agrarne poltike u Srbiji. To pokazuje život na selu kao i odlazak iz sela iz kojih je sa prostora Jugoslavije, od 1950. go 2000. godine otišlo oko osam miliona nekadašnjih selјana. Oni su odlazili iz sela, živeli u gradovima, i sad u trećem dobu su primetili da im sela nestaju i da je sve manja proizvodnja hrane.  Mnogi kada su bili na vlasti i odlazili u trci za funkcijama u SFRJ,  uglavnom u gradove, odakle su samo nadgledali sela, govorili su kako Srbija može da  hrani pola Evrope.

Sad je u njoj svakodnevno gladno oko 500.000 njenih žitelјa, a taj broj svakodnevno raste. Jer, samo u 2021. godini pad proizvodnje bio veći od pet odsto odsto, a u 2022. godini rast pada je nastavlјen pa je veći čak za osam odsto!

Pored toga u Srbiji je prilikom završetka  izgradnje hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, sad daleke 1977. godine bilo planirano da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se odvodnjava još milion hektara.  Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti pored toga i nikada se nije ostvarilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini u Srbiji je navodnjavano samo 54.639 hektara, što predstavlјa oko 1,5 odsto njiva na kojima se proizvodi hrana.  Odvodnjavanje je funkcionislao sve do 2005. godine dok nisu bile velike poplave u Vojvodini jer zbog previše mulјa u sistemu, nije mogao da primi suvišne vode.

Oživlјavanje sela počelo je sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela, koju je porkenuo i vodi je uspešno Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije za brigu o selu. Za četiri godine Srbija je dobila više od 1.100 novih zadruga, pa ih sad ima više od 3.000 u zemlјi. Kroz bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dianra, novac je dobilo 207 zadruga. U selima gde se postoji dobra zadruga, vraća se i život.

Pored toga vlasnke i prazne kuće u selima, čiju kupovinu finansira država pa su to i novi stanovnici praznih sela. Do kraja 2022. godine kuplјeno je i dodelјeno više od 1.600 takvih kuća. Ali, da bi se obnovila prazna sela i počele obrađivati  zapuštene njive, potrebneo je da prođe nekoliko decnija, Jer, ono je bilo zapušeno i zapostavlјeno odmah nakon završetka Drugog svetskog rata.

B. Gulan