Kako smanjiti upotrebu pesticida – Brisel ima plan
Evropska komisija pre par dana objavila je bazu podataka koja predstavlja pregled trenutno dostupnih IPM metoda – integrisano upravljanje štetočinama, uz studiju u kojoj se procenjuje njihova efikasnost, kao i izgledi za njihovo dalje korišćenje.
Kontrola štetočina koje oštećuju useve i biljke je neophodna kako za očuvanje bezbednosti hrane, tako i za obezbeđivanje održivog prihoda poljoprivrednika. Ovo treba da se uradi uz minimiziranje rizika po ljude i životnu sredinu. Takav pristup, korišćenjem prirodnih metoda kad god je to moguće i hemijskih pesticida kao poslednjeg sredstva, naziva se „integrisano upravljanje štetočinama“ (IPM).
Evropska komisija objavila je bazu podataka koja predstavlja pregled trenutno dostupnih IPM metoda. Baza podataka obuhvata oko 1.300 primera praksi, tehnika i tehnologija u okviru osam principa IPM uspostavljenih na nivou EU i na međunarodnom nivou, kao što su upotreba plodoreda i uravnoteženo đubrenje, praćenje štetnih organizama, ciljana i smanjena primena i, što je još važnije, preferencija za nehemijske metode suzbijanja štetočina.
Baza podataka takođe uključuje 273 „smernice specifične za useve“ koje su razvili nacionalni organi država članica i javna tela za sprovođenje IPM zahteva u skladu sa Direktivom o održivoj upotrebi pesticida (SUD). Ovaj pregled prakse, uspostavljen nakon dve godine rada, pokazuje da postoji velika raznolikost u mogućnostima usvajanja i implementacije IPM-a u zemljama EU. Svi primeri su predstavljeni na nacionalnim jezicima sa kratkim uvodom na engleskom. Ovaj set alata je namenjen da inspiriše nacionalne vlasti, savetnike za farme itd. da razviju i implementiraju IPM pristupe nakon što ih prilagode lokalnim/regionalnim farmama i agroklimatskim uslovima. Baza podataka, koja se nalazi na JRC-ovoj platformi za modeliranje podataka za ekonomiju resursa (DATAm), redovno će se ažurirati dodatnim primerima.
Paralelno sa ovim velikim pregledom, studija istražuje trenutne prakse IPM-a i njihov potencijal da pomognu u smanjenju zavisnosti od hemijskih pesticida, njihovu cenu za primenu i njihovu ukupnu efikasnost. Studija takođe istražuje ključne faktore koji utiču na smanjenje zavisnosti od upotrebe pesticida i ključne barijere i pokretače povezane sa tim. Čini se da pritisak civilnog društva, podsticajni regulatorni okvir i povoljno ekonomsko okruženje predstavljaju pokretače smanjenja upotrebe pesticida. Smanjenje upotrebe pesticida često najbolje funkcioniše kada se kombinuje sa drugim ciljevima, kao što su prakse očuvanja zemljišta, smanjenje upotrebe đubriva i pružanje usluga ekosistema, kao što je očuvanje oprašivača ili obnova prirodnih staništa (npr. žive ograde).
Uočeni neadekvatan broj održivih i pristupačnih alternativa konvencionalnim praksama ostaje glavna prepreka za smanjenje naše zavisnosti od pesticida. Kolektivna kupovina opreme ili ugovorna rešenja mogu biti opcija za rešavanje mogućih nastalih troškova povezanih sa nekim alternativnim metodama.
Do 50 odsto manje henije do 2030. godine
Strategija od „farme do viljuške“ postavlja dva cilja u smislu smanjenja pesticida: smanjenje upotrebe i rizika od hemijskih pesticida za 50% do 2030. godine i upotrebu opasnijih pesticida.
Novi ZPP (Zajednička poljoprivredna politika) uključuje nekoliko instrumenata za farmere u njihovim naporima da smanje upotrebu pesticida. Eko-šeme u okviru prvog stuba ZPP obezbeđuju predviđeni budžet od najmanje 48,5 milijardi evra za ekološke i klimatske prakse, uključujući smanjenje pesticida i organsku poljoprivredu. Za upravljanje u okviru drugog stuba ZPP-a (ruralni razvoj) predviđen je budžet EU od najmanje 21,14 milijardi evra (dopunjen nacionalnim kofinansiranjem).
S. Kuprešanin