Portal pametne poljoprivrede

Danas želimo da vas upoznamo sa Biobaštom Ćurčić, neverovatnim plodovima koje ona iznedri i vrednom Jovanom, potomkom Dragomira Ćurčića, čoveka koji je okalemio prvu vinovu lozu u Srbiji. Hrabrost odražava svaki pionirski duh, a Jovana ne samo da ga neguje, već i razvija.  Jovana je podelila sa nama priču o životu njene porodice, nesalomivom duhu našeg naroda, ali i šta sve gaji u svojoj biobašti i proizvodi, a što može svako sa malo zemlje.

Biobašta Ćurčić se nalazi u Velikoj Drenovi koja leži na obali Zapadne Morave između Trstenika i Kruševca. Vellika Drenova je jedan od najpoznatijih svetskih centara kalemarstva i proizvodnje loznih kalemova. Do pre desetak godina, glavna delatnost Jovanine porodice je bila upravo proizvodnja loznih kalemova koji su svoje mesto pod Suncem našli u vinogradima širom sveta. Međutim, usled smanjenog izvoza i potražnje loznih kalemova nakon rata, njena porodica, kao i većina domaćinstava u njihovom kraju se okreće povrtarstvu, pre svega uzgoju paprike, koji je ubrzo postao najazastupljenija poljoprivredna delatnost tog kraja.

Kako je proizvodnja paprike sve više rasla, sve je teže bilo prodati je, jer je tržište bilo prezasićeno, cena je drastično opadala, a prinos je bio sve manji. Uzgoj je postajao sve problematičniji zbog širenja bolesti i iscrpljivanja zemljišta izazvanog višegodišnjim ogromnim površinama monokulture paprike. Vremenske nepogode, grad, poplave, kasni mrazevi, ogromne suše prethodnih nekoliko godina značajno su uzdrmali ionako već jako zahtevan uzgoj paprike i Jovanini roditelji, komšije i sugrađani su ozbiljno počeli da razmišljaju o alternativama. Onda se desila pandemija korona virusom i karantin, i sve je stalo. Jovana, koja je u tom periodu bila na završnoj godini za molekularnog biologa, nije mogla da sedi skrštenih ruku.

–  Kako sam ja, kao i svi studenti, uglavnom imala online predavanja, veći deo vremena sam provela kod kuće, na selu. S obzirom da me je oduvek privlačila priroda, bašta, uzgoj biljaka i istraživanje, sinula mi je ideja da bih, možda, mogla pronaći semena nekih egzotičnijih i ne komercijalnih vrsta i osnovati svoju baštu. Tokom odabira biljaka koje bi svoje mesto našle u našoj bašti glavni kriterijumi su mi bili da prvenstveno to budu stare sorte, bilo naše ili strane, da mogu da uspeju na našem području bez upotebe hemijskih preparata, da budu prepoznatljive po dobrom ukusu, hranljivosti i lekovitosti. Nakon opsežnog informisanja odabir je pao na mormodiku (Momordica charantia, gorku dinju), kivano, bamiju, razne stare sorte paradajza, krompira. I tako se 2019. godine rodila prva Biobašta na našem imanju – priča nam Jovana.

Kao da se sve ne dešava slučajno, jednog letnjeg dana, kada su već plodovi Biobašte uveliko stigli, Jovana je naišla na Facebook grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“, odlučila da se pridruži grupi i prezentuje proizvode svoje bašte.

– Instinktivno sam se pridružila grupi i shvatila da je to pravo mesto da prezentujem proizvode pod imenom Biobašta Ćurčić, zbog lakše prepoznatljivosti. Biobašta predstavlja gajenje biljaka u skladu sa prirodom, na način koji se oslanja na prirodne principe, prati i imitira prirodne biološke procese tokom procesa proizvodnje. Čim čujete naziv jasno je da se na našem domaćinstvu uzgajaju biljne kulture bez upotrebe hemijskih preparata i veštačkih đubriva  – objašnjava Jovana.

Mormodika – eliksir zdravlja

Grupa „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ je tada bila tek u povoju, a prva Jovanina objava i ponuda proizvoda prošla je neočekivano zapaženo. Tako su plodovi Biobašte Ćurčić počeli svoj put po Srbiji.

– Ogroman broj zainteresovanih ljudi, pre svega iz Beograda se javio sa velikim interesovanjem za naše proizvode. Najveće interesovanje je bilo za ajvar i sok od plodova mormodike. Mormodika je, inače, jedna biljka iz porodice Cucurbitaceae, široko korišćena u istočnjačkoj gastronomiji i medicini. Brojni članci o lekovitosti mormodike, s obzirom da sam završila molekularnu biologiju, naveli su me da malo dublje istražim o ovoj biljci. Čitajući razne naučne studije o efikasnosti mormodike, saznala sam da, pored velike nutritivne vrednosti, obilja vitamina, minerala, antioksidanasa, mormodika poseduje naučno dokazano antidijabetično i antitumorsko dejstvo. Naša objava soka mormodike rezultirala je velikim brojem poruka i poziva zainteresovanih za kupovinu ovog proizvoda, što nas je zaista iznenadilo, jer je bilo potpuno neočekivano – iskreno nam priča Jovana.

Zahtevi tržišta i ćudljiva priroda

S obzirom da je Biobašta započeta iz hobija i bez namere da se prodaju njeni proizvodi, svi plodovi su pretočeni u sok koji se vrlo brzo rasprodao i razdelio poznanicima i prijateljima. Veliki broj pozitivnih komentara i rezultata nakon korišćenja ovog soka, kao i velika potražnja za proizvodima mormodike inspirisali su Jovanu da naredne godine poveća zasad. Međutim, tržište je nepredvidljivo, greške su neminovne, a priroda je nekada majka, a nekada maćeha.

– Iskreno, nismo bili pripremljeni za tržište. S obzirom da zreli plodovi mormodike ne mogu stajati duže od 2 dana, jer se sok pravi od zelenih plodova, a plod brzo sazri na biljci ili nakon branja, i da smo praktikovali da sok pravimo na dan slanja, usled nedostatka uslova i prostora za skladištenje, desilo se da nam propadne velika količina plodova u danima kada nemamo porudžbine. Druga situacija koja nas je zadesila, to je da imamo veliki broj porudžbina odjednom, a da u tom trenutku nemamo dovoljno plodova. Još jedan veliki problem nam je predstavljala dostava. S obzirom da plodovi mormodike stižu leti i tada se pravi sok, pakovanje soka u staklenu ambalažu, za koju smo se odlučili, slanje poštom i kurirskim službama nije se pokazalo kao najsrećnije rešenje. Takođe grad, poplave i moje vraćanje i angažovanje na fakultetu doprinelo je da mormodika, koja je delovala kao naš najperspektivniji proizvod, ostane te godine na nivou uzgoja par biljaka. Međutim, ona nam je donela brojna poznanstva i kupce drugih proizvoda, kao što je vodnjika.

Vodnjika – neočekivani spasonosni proizvod

Kako je prethodnih par godina većina povrtarskih kultura u Jovaninom kraju doživela krah usled vremenskih nepogoda, tako je prodaja vodnjike išla uzlaznom putanjom.

– Vodnjika je piće koje se dobija voćnom fermentacijom šumskog voća, može da sadrži šta god od neprskanog voća imate u tom trenutku. Naša obično sarži aroniju, gloginje, oskoruše, takuše, trnjine, divlje jabuke, divlje kruške, divlje dunje, šipkinje, mušmule, crni godži… Spravlja se i čuva u staklenim balonima. S obzirom da naša vodnjika sadrži samo voće i vodu, bez dodatka šećera i bilo kakvih hemikalija, ima pomalo kiselkast ukus (najsličniji sajderu). Ono što je važno, to je da sadrži jako nizak procenat alkohola i da čak i deca mogu da uživaju u njenom ukusu – navodi Jovana.

Biobašta – mesto sinergije prirode, ljudi sa sela i iz grada

Mnogi ljudi odustaju od organskoj uzgoja na otvorenom, jer su vremenske prilike sve više nepredvidive, praćene ekstremnim sušama, poplavama, olujama. Uzgoj je sve zahtevniji, prinosi sve manji, uslovi na tržištu sve lošiji, prodaja sve teža. Sa druge strane, Jovana je godinama bila svedok da ljudi u gradovima imaju otežan pristup zdravoj hrani, gde je u mnogim delovima velikog grada, kao što je Beograd, nemoguće pronaći neprskano, hranljivo i mirišljavo voće i povrće. Za ljude poput Jovane i njene porodice, to je bio motiv da osmisle još širi koncept Biobašte. Iako su prethodne godine bile izuzetno teške za poljoprivrednike iz ovoga kraja, ideja Biobašte nije zamrla, već se uobličavala i čekala svoj pravi trenutak da se ostvari.

– Želimo da stvorimo i očuvamo jedno zdravo okruženje, gde će proizvodnja hrane biti uživanje i umetnost i nauka. Mesto gde će ljudi moći da imaju uvid u celokupan proces uzgoja i proizvodnje hrane koju kupe, da dođu do našeg imanja da pomognu, da učestvuju u uzgoju i proizvodnji, da sami uberu svoje proizvode, da se igraju sa životinjama, da vide slobodne životinje koje vole da se maze, da provedu par dana kod nas na imanju, da oni daju predloge i sugestije i da zajedničkim snagama, kroz jedan održiv razvoj, kroz poštenje i prijateljstvo doprinesemo očuvanju našeg zdravlja, očuvanju biodiverziteta, vazduha, vode i naše Zemlje uopšte – priča nam Jovana, i dodaje:

– U ovoj priči učestvuje cela moja porodica, naši prijatelji… Nadamo se da je ova godina – ta godina početka nastanka Biobašte koja malo više dobija oblik naše zamisli. U planu nam je da ove godine prvo oživimo potencijal mormodike. Odlučili smo se za liofilizaciju, sušenje i dobijanje praha plodova mormodike. Liofilizacijom ćemo sačuvati sve korisne sastojke mormodike i prevazići problem skladištenja i dostave i omogućiti dostupnost proizvoda tokom cele godine. Biljke mormodike su trenutno u fazi rasta, uskoro ćemo ih presaditi i očekujemo prvo plodnošenje početkom jula.            Imajući u vidu lekovitost listova mormodike, i s obzirom da mormodiku gajimo bez upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava, a zaštita se obavlja samo kozjim mlekom i sodom bikarbonom, planiramo i njihovo sušenje – otkriva nam Jovana planove za ovu godinu.

Takođe, ove godine, iz Biobašte Ćurčić stižu netretirani grašak, bamija, čajot, krompir mesečar i razne stare sorte paradajza, a mi im želimo dobru sezonu, uspešnu proizvodnu godinu i da im se svi planovi ostvare.

Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Jovana Ćurčić, Biobašta Ćurčić