Portal pametne poljoprivrede

Na ušću Begeja u Tisu, pored sela Knićanin nalazi se salaš gde živi 150 domaćih bivola koji slobodno pasu gotovo tokom cele godine. Porodica Matić je jedina u Srbiji koja prodaje bivolje meso i suhomesnate delikatese, a rado su sa nama podelili svoje iskustvo u uzgoju i prodaji.

Domaći bivoli, svinje rase jorkšir i nekoliko nazimica rase moravke čine stočni fond porodice Matić. Trenutno je na salašu 150 grla bivola, a nas je zanimalo zašto su se odlučili baš za njih.

– Bivole smo počeli da gajimo 2006. godine. Moj pradeda je imao par bivola koje su u to vreme koristili isključivo za rad. Onda je vreme učinilo svoje, bivole je zamenila mehanizacija i prošlo je mnogo godina dok se moj otac nije odlučio da kupi par bivola iz hobija, nostalgije i znatiželje. Kasnije se taj hobi pretvorio u naš primarni posao – priča nam Bogdan Matić.

Postoje dva osnovna tipa bivola – rečni i močvarni bivo. Pretpostavlja se da su bivoli na naše prostore došli iz Srednje Azije, najverovatnije sa Hunima ili Turcima. Korišćeni su, pre svega, kao radne životinje, jer raspolažu velikom snagom, a zatim za proizvodnju mleka i maslaca. S obzirom da pokazuju veliku skromnost u ishrani i veliku mogućnost korišćenja hrane lošijeg kvaliteta bili su nezamenljiva, a isplativa pomoć za veliki broj seoskih domaćinstava. Danas se uzgajaju zbog mleka i mesa.

– Domaći bivoli uglavnom pripadaju mediteranskom tipu. Nemaju neke konkretne fizičke karakteristike po kojima bi se izdvajali u odnosu na ostale rase bivola. Pretpostavljam da je razlog zanemarivanje selekcije i pedigrea – kaže Bogdan.

Slobodan uzgoj bivola u sistemu krava-tele

Porodica Matić je prvih nekoliko bivolica nabavila iz okoline Novog Pazara. Najvažnije je bilo da im obezbede vodenu površinu, jer bivoli vole vodu i gaje se oko reka, močvara i jezera. To je, ujedno, i njihova najpoznatija karakteristika, zbog čega su dobili naziv “vodeni” bivoli.

– Životinje su puštene tokom cele godine u sistemu krava-tele i imaju mogućnost da se kupaju u našem jezeru, što je njima od izuzetne važnosti. Naime, bivoli imaju puno lojnih, a malo znojnih žlezda na koži i boravak u vodi (kupanje u vodi i blatu) omogućava da se rastvore masne naslage na koži, da regulišu telesnu temperaturu tokom leta i da se očiste od spoljnih parazita. Tokom zime, kada je baš hladno držimo ih u štali i taj period godine im najmanje odgovara – objašnjava Bogdan.

Na salašu uvek ima posla, a kako nam Bogdan priča, trenutno sve poslove obavljaju sami. Ipak, podrška im je neophodna.

– Imamo u planu da zaposlimo jedan bračni par za obavljanje poslova na salašu. Dnevne obaveze nisu velike i obimne, pa opet imamo problem sa nalaženjem radnika, što je, doduše, problem u svakoj grani poljoprivrede – kaže Bogdan.

Subvencije za autohtone rase

Državne subvencije za autohtone rase bile su za nekoliko hiljada dinara veće u odnosu na moderne pasmine krava i, kako Bogdan kaže, dobijali su ih redovno. Međutim, situacija se promenila.

– Isplata subvencija je ranije bila ustaljena i tačno se znalo u kom periodu će biti. Nakon korone, budžet za autohtone rase se promenio, prošle godine konkurs nije ni bio raspisan, a za ovu godinu ćemo videti – kaže Bogdan.

Bivolji suhomesnati delikatesi umesto bivoljeg mleka

Iako je bivolje mleko izuzetnog kvaliteta, veće gustine, sa duplo većim procentom mlečne masti od kravljeg mleka, porodica Matić se, ipak, odlučila za proizvodnju mesa i suhomesnatih proizvoda.

– Bivolice ne muzemo i jedini proizvod je meso. Odlučili smo se prodaju svežeg mesa i proizvodnju suhomesnatih delikatesa. Pravimo ih od najkvalitetnijeg mesa od muških junaca starosti od 2 do 3 godine. Zbog toga ih držimo na otvorenom, u sistemu krava-tele, kako bi telad što bolje napredovala. Kada se ispaša iskombinuje sa sušenom lucerkom dobija se jako kvalitetno meso. Naravno, da ih muzemo morala bi ishrana da bude kompleksnija. Ovako, izuzetno su zahvalne životinje za uzgoj – objašnjava Bogdan.

Meso od bivola ima široku primenu i može da se koristi u supama, čorbama, ispod sača, za pečenje, burgere i još mnogo toga. Zahteva duže vreme kuvanja i određeno znanje za pripremu.

– Kažu da se o ukusima ne raspravlja, međutim, meni lično je bivolje meso možda i najlepše. Odmah ćete primetiti da je drugačije od svega što ste ranije probali i nema neprijatan šmek koji, na primer, može da ima jagnjeće meso – kaže Bogdan.

Pored svežeg mesa, porodica Matić se bavi i proizvodnjom suhomesnatih proizvoda. Trenutno u ponudi imaju dva bivolja proizvoda – sudžuk i kulen, a u planu im je da naredne godine uvedu i bivolju pečenicu.

Kako nam Bogdan priča, sa prodajom su počeli da se bave tek prošle godine i ne žale se na tržište. Kupaca ima, a gde god se pojave sa svojim proizvodima izazivaju veliku pažnju.

– Ranije smo prodavali isključivo na salašu i to nam je i dalje primaran način prodaje. Međutim, počeli smo i prodaju preko naše Fejsbuk stranice i jako smo zadovoljni kako sve to ide – kaže Bogdan.

U planu im je i da proširuju svoje krdo, dok ima smisla i potencijala da se povećava obim proizvodnje. U planu im je i da se bave seoskim turizmom.

– Sam ambijent našeg salaša u kombinaciji sa našim prizvodima predstavlja izvanrednu turističku ponudu i nezaboravno iskustvo. Radimo na tome, jer je logičan pravac razvoja posla i nadamo se da ćemo uskoro otvoriti vrata našeg salaša za sve ljubitelje prirode i dobrog zalogaja – zaključuje Bogdan.

Autorka teksta: Tijana Todorović
Sagovornik: Bogdan Matić, uzgajivač domaćih bivola
Autor fotografija: Nikola Žigrai, Instagram: @zigraa