Eko znak se u Srbiji dodeljuje od 2009. a imaju ga samo dve firme
Eko znak dokaz je kvaliteta i odgovornosti kompanija da posluju u skladu sa očuvanjem životne sredine, ali ipak u Srbiji proizvodi tek dve firme nose ovu nacionalnu oznaku, naspram 80.000 kompanija u Evropskoj uniji.
Kako bi podstakli veći broj privrednika da se prijavi, NALED i UNDP, u saradnji sa resornim ministarstvom, najavili su na sednici Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u, pružanje besplatne stručne podrške u pripremi dokumentacije i organizaciju dodatnih info dana za sve koji iskažu interesovanje.
Eko znak iako se u Srbiji dodeljuje od 2009, nedovoljno je promovisan, zbog čega interesovanje nije nikad zaživelo u većoj meri.
Nakon 14 godina, ponovo je aktuelna tema, jer će sa usvajanjem Programa za razvoj cirkularne ekonomije, kompanije morati više da se okreću održivom razvoju, a država će brigu o životnoj sredini početi da pokazuje i kroz zelene javne nabavke, pri čemu će posedovanje Eko znaka biti jedan od odlučujućih kriterijuma za dodelu tendera.
Kriterijumi za dobijanje Eko znaka su potpuno usklađeni sa kriterijumima EU, što bi domaćim kompanijama pomoglo da ostvare konkurentnost i na stranom tržištu, gde je jako bitno da li kompanije smanjuju potrošnju električne energije, štetnih materija, prirodnih resursa, stvaranja otpada i recikliraju.
Na sednici Saveza istaknuto je da svi koji žele da se priključe inicijativi „Eko znakom do konkurentnijeg proizvoda“ mogu da se prijave za stručnu pomoć do 26. juna, putem e-mail adresa [email protected], [email protected] (Rade Ostojić, rukovodioc grupe za primenu dobrovoljnih instrumenata u zaštiti životne) i [email protected] (Sanja Knežević Mitrović, menadžer za regulatornu reformu), a krajnji rok za prijave za dobijanje Eko znaka je 6. jul.
Članovi Saveza su, ovom prilikom, diskutovali i o unapređenju sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Kao jedan od problema istaknute su značajne količine ambalaže koje se ne prijavljuju i ne ulaze u sistem, a bez njih, ne postoji ni realna cifra o količinama koje završe na deponijama. Uvođenje ovih firmi u sistem naknade je važno i zato što predstavljaju nelojalnu konkurenciju za odgovornu privredu koja savesno ispunjava svoje obaveze i snosi sve troškove upravljanja otpadom.
Evropska komisija u najnovijem izveštaju 18 država članica koje su u opasnosti da ne ispune ciljeve do 2025, a jedan od saveta bio je da se poboljša praćenje podataka.
Važna tema bio je i nastavak konusltativnog procesa oko uvođenja depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, jer je trenutni način prikupljanja ocenjen kao nedovoljan za dostizanje ciljeva koje nam propisuje Evropska unija. Projekat „Pametno recikliraj“ koji se trenutno pilotira u Zrenjaninu pokazuje da je dobra praksa pored trgovinskih objekata, depozitne mašine imati i na javnim lokacijama, kao što su gradski trgovi, fakulteti, škole i sl, kako bi građanima bile dostupnije i omogućiti im da recikliraju sve vrste ambalaža.
NALED je članovima predstavio i druge aktuelne projekte poput Programa čvrstog otpada u Srbiji, u kojem udruženje pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u izgradnji sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom i projekta prekogranične saradnje koji će biti usmeren na razvoj primarne selekcije u pet gradova i opština u Srbiji i Crnoj Gori.