Portal pametne poljoprivrede

Evropska komisija predlaže da se mobilišu dodatna finansijska sredstva EU za poljoprivrednike Unije pogođene nepovoljnim klimatskim uslovima, visokim troškovima inputa i raznim tržišnim i trgovinskim problemima. Novi paket podrške sastojaće se od 330 miliona evra za 22 zemlje članice. Pored toga, zemlje članice su danas odobrile paket podrške predstavljen 3. maja u iznosu od 100 miliona evra za poljoprivrednike u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Nekoliko drugih mera, uključujući mogućnost većeg napredovanja, trebalo bi da podrži poljoprivrednike pogođene nepovoljnim klimatskim uslovima.

Poljoprivrednici iz Belgije, Češke, Danske, Nemačke, Estonije, Irske, Grčke, Španije, Francuske, Hrvatske, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Austrije, Portugala, Slovenije, Finske i Švedske će dobiti ovu vanrednu podršku u iznosu od 330 miliona evra iz budžeta zajedničke poljoprivredne politike. Ova podrška Unije može se dopuniti nacionalnim sredstvima u iznosu od najviše 200%. Države članice su podelile sa Komisijom detaljne procene poteškoća koje utiču na njihove poljoprivredne sektore. Države članice glasaće o toj meri na sledećem sastanku Komiteta za zajedničku organizaciju poljoprivrednih tržišta.

Nacionalne vlasti će direktno plaćati podršku poljoprivrednicima za ekonomske gubitke izazvane poremećajima na tržištu koji su rezultat visokih cena inputa i brzog pada cena poljoprivrednih proizvoda i, gde je to prikladno, za štetu izazvanu nedavnim klimatskim događajima, koji su posebno izraženi na Iberijskom poluostrvu i u Italiji. Subvencija se može koristiti i za finansiranje destilacije vina kako bi se izbeglo dalje pogoršanje tržišta u tom sektoru.

Paket podrške od 100 miliona evra za poljoprivrednike u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, koji su pre par dana odobrile zemlje članice, dodeliće 9,77 miliona evra Bugarskoj, 15,93 miliona evra Mađarskoj, 39,33 miliona evra Poljskoj, 29,73 miliona evra Rumunije i 5,24 miliona evra Slovačkoj. Poljoprivrednici iz ovih pet zemalja članica suočavaju se sa logističkim uskim grlima zbog velikog uvoza određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Ukrajine.

Vanredne i privremene preventivne mere u vezi sa uvozom ograničenog broja proizvoda iz Ukrajine stupile su na snagu 2. maja i biće ukinute do 15. septembra 2023. Zajednička koordinaciona platforma takođe radi na poboljšanju trgovinskog toka između evropskih zemalja – EU i Ukrajine kroz Koridor solidarnosti .

Uplate za oba paketa podrške treba da budu izvršene do 31. decembra 2023. Države članice učesnice će morati da obaveste Komisiju o detaljima implementacije mere, posebno kriterijumima za obračun podrške, nameravanom efektu mere, evaluaciji mere i mera za izbegavanje narušavanja tržišne konkurencije i previsokih naknada.

Pored ove direktne finansijske podrške, Komisija predlaže i veće avanse sredstava Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Do 70% njihovih direktnih plaćanja i 85% plaćanja za ruralni razvoj u vezi sa zemljištem i životinjama moglo bi biti stavljeno na raspolaganje poljoprivrednicima od sredine oktobra kako bi poboljšali svoje gotovinske tokove.

Šta je sve zadesilo poljoprivredu poslednjih par godina

Poljoprivredni sektor je pod pritiskom još od pandemije COVID-19 i rasta cena energenata i poljoprivrednih inputa, poput đubriva, nakon agresije Rusije na Ukrajinu. U martu 2022. Evropska komisija je već donela paket podrške vredan 500 miliona evra, a u novembru 2022. niz mera za obezbeđivanje dostupnosti i pristupačnosti đubriva. Nagli pad cena poljoprivrednih proizvoda u protekloj godini u kontekstu još uvek visokih troškova inputa koji se sporije smanjuju izaziva probleme likvidnosti poljoprivrednika, posebno u sektorima žitarica i uljarica, mlekarstva i stočarstva, vina ili voća i povrća. Zbog inflacije cena hrane smanjena je potražnja potrošača za pojedinim proizvodima, kao što su vino, voće i povrće ili organski proizvodi, što je stvorilo dodatne poteškoće proizvođačima.

Pored ovog opšteg nepovoljnog ekonomskog razvoja, Pirinejsko poluostrvo je zahvatila suša, dok su neke italijanske regije bile pogođene izuzetno teškim poplavama. Ove ekstremne vremenske prilike nanose štetu lokalnoj poljoprivrednoj proizvodnji i infrastrukturi. Komisija je analizirala zahteve za pomoć koje su poslale države članice koji opravdavaju današnji veliki paket pomoći.

S. K.