Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivreda Srbije stagnira već nekoliko decenija. Ne ostvaruje se ni poslednja strategija želja u kojoj je je preambiciozno i nerealno bio planiran godišnji rast proizvodnje od 9,1 li 6,1 odsto godišnje. Validna strategija razvoja agrara doneta je 31. jula 2014. godine i važi do tog datuma 2024. godine. Dokaz stagnacije je da se vrednost agrarne proizvodnje kreće najviše do šest milijardi dolara godišnje. Odnosno, vrednost agrarne proizvodnje se kreće oko 1.200 dolara po hektaru. U zemljama kojima težimo to sad dostiže 37.000 dolara po hektaru.

Piše: Branislav Gulan

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) agrarna proizvodnja se obavlja na 3.488.752 hektara. Analize pokazuju da je u poslednje tri i po decenije, sve do pojave korone, višedecenijski godišnji rast agrarne proizvodnje bio samo 0,45 odsto! Posle korone imali smo pad proizvodnje veći od šest odsto u 2021. i više od osam odsto u 2022. godini! Nauka, pre svih, domaći instituti u Novom Sadu, Zemunu i Smederevskoj Palanci, su stvorili visokorodna semena i hibride, ali se njihove genetski mogućnosti koriste tek 30 do 50 odsto. Najbolji dokaz je setva pšenice jer svake jeseni čak 60 odsto njiva zauzme seme ,,tavanka’’. Ona uvek da samo prosečan rod. Kada je pšenica u pitanju na njivama vlada pravo šarenilo u prinosima. To se videlo i u ovogodišnjoj žetvi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se ove godine očekuje 20,8 odsto veća proizvodnja pšenice u odnosu na prošlu 2022. godinu, a razlog su povećane površine za oko 100.000 hektara. Statistika navodi da će proizvodnja malina biti manja za 15, a višanja za 11,9 procenata.

Prema podacima RZS procene na osnovu stanja useva 23. maja pokazuju da će ukupna proizvodnja pšenice sa žetvene površine od 682.246 hektara biti 3.755.304 tona, a prinos po hektaru oko 5,5 tona. Proizvodnja maline, prema statističkim podacima u ovoj godini biće 98.674 tona, a prosečan prinos po hektaru 5,2 tone, dok će biti proizvedeno 144.849 tona višnji, sa prinosom po hektaru od 7,4 tona.

U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2023. godine zasejano je više šećerne repe za 20 odsto, a manje kukuruza i to za 1,5 odsto, suncokreta za 4,3 odsto i soje za 10,3 odsto.

Proizvodna cena kilograma pšenice je 33,30 dinara!

Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koju je sačinio saradnik Petar Radić, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2023. godine po hektaru iznose 166.498,68 dinara. Uz očekivani prosečan prinos od pet tona po hektaru, cena koštanja proizvodnje pšenice roda 2023. godine iznosi 33,30 dinara po jednom kilogramu. Troškovi proizvodnje u prethodna dva meseca su dodatno opterećeni povećanom upotrebom zaštitnih sredstava zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Ovaj zaključak je donet je na redovnoj sednici Zadružnog saveza Vojvodine. Zadrugari su konstatovali da je situacija pred žetvu pšenice bila izuzetno nepovoljna za primarnu proizvodnju. Zadrugari su zaključili da na tržištu pšenice postoje prelazne zalihe roda 2022. godine, uz naglasak da se ove godine žetva obavlja na mnogo većim površinama u odnosu na prethodne godine. Jer, u 2022. godini pšenica je kratko vreme imala dobru cenu čak iznad 40 dinara po kilogramu. Ali, vlasti u Srbiji nisu znale ni koliko imamo na zalihama ni koliko nam treba pšenice za ishranu, pa su donele uredbu kojom su zabranili proizvođačima da prodaju svoj trud i znanje i da konačno, posle niz godina čekanja nešto i zarade u poljoprivredi. Vlada vlada po uredbama, što nije dobro. Jer, uredbe su uvek služile, pa i ovaj put samo za gašenje požara. Sve što se uradi sa uredbama, nikada nikome dugoročno nije donelo dugoročno dobro rešenje. Donosi samo trenutno olakašanje. Ali, poljoprivrednici, po višedecenijskom iskustvu – ni prošle 2022. godine, posle odluka Vlade Srbije, nisu dočekali bolje vreme života, čak ni posle berićetnog roda. Jer, on im je stvorio još više problema. A, problemi su kada je rod nizak, a još veći kada je visok!

Odgovornost za neodgovornost

Lane nisu mogli da prodaju pšenicu jer je vlast to zabranila, a ove godine cena im ne pokriva troškove proizvodnje. I ove 2023. godine, opet po starom običaju, zbog loše agrarne politike, proizvođači hrane, će opet biti na gubitku! I to je opet razlog da se izađe na ulicu i zatraži odgovornost vlasti, zašto je u 2022. godini bio zabranjen izvoz tržišnih viškova pšenice? Pretpostavljamo da je razlog neznanje? Ali, to neznanje postavlja i novo pitanje, šta će nam vlast koja ne zna svoj posao? Po onom što se događa svih ovih godina, pitamo se šta će nam Vlada Srbije i druge institucije i ljudi u njima, koji u konkretnom slučaju, nisu znali šta nam treba, odnosno koje količine, u ovom slučaju pšenice. Jer, da su to znali, ne bi sprečili izvoz viškova, pšenice, kada su paori, po prvi put mogli i da zarade! Sad svi imamo štetu što to nismo izvezli. Štetu imamo i što ta pšenica u količinama, većim od 1,3 miliona tona stoji na zalihama u silosima, a nema gde da se smesti novi rod! Da je lane, naravno to što je bio višak, sve bilo prodato, sad ne bi imali problem smeštaja novog roda! U tome najveći greh snose vlasnici, koji odlučuju o onome o čemu imaju najmanje znanja. O tome su morali više da znaju oni koji su na vlasti, i oni su odgovorni za svoju neodgovornost. Zato treba i da snose odgovornost. Ali, oni ne priznaju das u odogovorni za neodgovorne uredbe i odluke.

Proizvođači pšenice nisu zadovoljni akontnom cenom!

Proizvođači pšenice ove godine nisu zadovoljni akontnom cenom od 20 dinara po kilogramu i dodaju da je prošle godine u žetvi, cena bila 35 dinara. Prema kalkulaciji Zadružnoga saveza Vojvodine, poljoprivrednici su morali da ulože 33 dinara kako bi proizveli jedan kilogram pšenice, i kako kažu, tu cenu je teško dostići u ovom momentu. Preporučuju proizvođačima, da robu lageruju i čekaju bolju cenu.

Na parcelama zadruge ,,Graničar’’ iz Šida, koja je bila i domaćin ovogodišnjeg ,,Dana žetve’’ koji je uspešno organizovao Zadružni savez Vojvodine, pšenica je posejana na 690 hektara, a prinosi su se kretali između pet i osam tona po hektaru. Ono što predstavlja glavni problem je skupa proizvodnja, a niska cena ovogodinjeg roda pšenice.

„Cena inputa je bila formirana prošle godine na osnovu dobre cene pšenice od 35 dinara, a ove godine najviše nas je koštalo đubrenje. Mnogi  apeluju da se pšenica čuva ali kad je neko gladan mora da jede, a mi moramo da prodamo pšenicu kako bi finansirali dalju proizvodnju“, rekao je Janjko Nikolić, direktor zemljoradničke zadruge ,,Graničar’’ Šid.

Iz Zadružnog saveza Vojvodine koji je organizovao je ,,Žetveni dan’’ na parceli zemljoradničke zadruge ,,Graničar’’ u selu Morović u Sremu, kažu da proizvodna cena pšenice na prinosu od pet tona po hektaru iznosi 33 dinara.

Godina je bila izuzetno teška za proizvodnju pšenice, a prinosi na našim parcelama će biti između četiri i pet tona po hektaru, rekao je Marko Đurđulov direktor zadruge ,,Žitopromet’’ u Kikindi. „Akontna cena je 20 dinara, a prošle godine bila je 35 dinara“, naglasio je Đurđulov. Novac od pšenice su prve pare koje dobijamo u godini, pa se pitamo sa kojim novcem ćemo obaviti pripremu za jesenju setvu?

„Očekuje se prosčan rod od šest tona po hektaru ukupno ćemo imati dva miliona i dvesta hiljada tona, a nama je dovoljno milion i dvesta hiljada tona za naše potrebe“, rekla Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. Iz Zadružnog saveza Vojvodine poručuju da su resornom minstarstvu predložili da dugoročno subvencioniše kamatu na kredite koje su paori uzeli kod poslovnih banaka.

Prinos sačuvali samo oni koji nisu štedeli na zaštiti

Na vojvođanskim poljima žetva pšenice je počela prvih dana jula 2023. godine, a prinosi se razlikuju od parcele do parcele, zavisno od sortimenta, agrotehnike i niza drugih faktora.  Dakle, valda pravo šarenilo od njive do njive. Ratari nisu zadovoljni rodom, a posebno ih muči otkupna cena. Ove, 2023. godine žetva na vojvođanskim poljima je krenula desetak dana kasnije usled klimatskih prilika koje ove godine nisu išle na ruku nijednoj poljoprivrednoj kulturi. U toku je žetva ranih sorti pšenice i na manjim parcelama. Rod je lošiji, mada to ne mora biti pokazatelj opšteg stanja tog useva. Žetva pšenice u celoj Srbiji mogla da počne posle 10. jula, ako je kiša ne odloži.

„Pšenica je ove godine bila prlično loša, tri puta smo je štitili od raznih bolesti, a i u vreme cvetanja su padale kiše što je sprečilo oprašivanje, pa je prinos pod znakom pitanja“, rekao je predsednik Udruženja poljoprivrednika ,,Stig i Mlava’’ Draško Živković za Betu.

Kako navodi dr Vladimir Aćin iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo očekuju se manji prinosi za oko 10 odsto, a tačan rezultat će se, naravno, znati kada se žetva završi. Ono što se već sada zna jeste da je hektolitarska masa niža, što znači da je zrno sitnije. Blaga zima i proleće sa puno padavina naudilo je pšenici, pa je primena agrotehnike u punom obimu bila presudna da se sačuva usev, kažu iz Instituta. Samo ratari koji nisu štedeli novca za skupa zaštitna sredstva uspeli su da sačuvaju ovogodišnji rod pšenice i mogu očekivati veće prinose. Agronomi procenjuju da će ove godine prinosi biti šaroliki i kretati se od četiri do osam tona po hektaru.

Procenjeni prinos pet tona po hektaru

Dakle, svakog proizvođača pšenice, cena koštanja kilograma ove kulture, uz prinos od pet tona po hektaru, je 33,30 dinara po jednom kilogramu, kaže saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine  Petar Radić. Troškovi proizvodnje pšenice na jednom hektaru, ako je prinos u žetvi 2023. godine bio pet tona bili su 166.498,68 dinara.

Cena pšenice

Očekivalo se, a sada se i obistinilo da pšenica ovogodišnjeg roda neće prebaciti 20 dinara, bez PDV-a. Otkupljivači su objavili uslove po kojima kupuju novu pšenicu i cene se kreću od 18 do 20 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.

Nekoliko udruženja poljoprivrednika tražilo je od države da otkupi 300.000 tona pšenice po ceni višoj od tržišne, koja je ispod 32 dinara po kilogramu, kolika je približno proizvođačka cena. Do sada, nikakav odgovor nisu dobili.