Portal pametne poljoprivrede

Otkako se pojavila u Srbiji, 2019. godine, od tadašnjih sporadičnih slučajeva afrička kuga svinja (AKS) danas je eskalirala i postala najveća pretnja stočnom fondu Srbije. Da su nadležni obavljali svoj posao kako treba i da se proizvođači pridržavaju propisa koji se tiču registracije i držanja životinja, ne bismo imali ovako tragičnu situaciju u svinjarstvu.

Afrička kuga svinja pojavila se u Mladenovcu 2019. u seoskom dvorištu. Od tada je sve krenulo po zlu jer, čak i ako su preduzete, mere za njeno sprečavanje nisu realizovane. Tada se bolest mogla uspešno i jednostavno sprečiti – eutanazijom svih grla na tom gazdinstvu. Međutim, to se nije desilo, kao što su izostale bilo kakve akcije nadležnih i u narednim slučajevima. Bolest se od tada širi. Da su tad uvedene, bolje reći sprovedene, konkretne mere kontrole, dezinfekcije i neškodljivog uklanjanja životinja, ne bi se desilo to što se desilo, ne bi samo na jednoj farmi u Banatu bilo ubijeno 15.000 svinja. I ne bi se sada jednom gazdi napunili džepovi na račun odštete a na štetu hiljade malih svinjara.

Bez kontrole, dezobarijera, sprečavanja šverca zdravstveno sumnjivih životinja…

Šta je bio propust države? Nije sprovela kontrolu gazdinstava i obora, nije sprečila transport i proveravala prevoznike, odnosno nakupce koji iz mesta u mesto prevoze svinje – da li je njihovo zdravstveno stanje dobro i da li je poznat zdravstveni status, imaju li papire… Nadalje, nije oformila punktove, nije išla u kontrolu populacije divljih životinja u zaraženom području. Rečju, nije uradila ništa. Jer da je šta bilo urađeno nešto bi se postiglo. Dakle, šta je uzrok današnjeg pomora stočnog fonda svinja u Srbiji? Štošta što je pod nadležnošću države, a najviše nekontrolisan promet životinja nepoznatog zdravstvenog statusa, nepoznatog porekla iz ugroženih i zaraženih područja u „zdrava“ područja. Diljem Srbije vozi ko šta hoće i gde hoće. Naravno, nečinjenje države ne opravdava ponašanje pojedinih uzgajivača svinja koji rade sve to što ne bi smeli, drže životinje koje nisu prijavljene i obeležene, a kada obole ili su u društvu obolelih, prodaju ih jeftino kako bi ih se što pre rešili i kako ne bi prijavljivali bolest. E onda takve svinje završe u nekom tamiću i otputuju u drugo selo ili okrug.

„Ko može da kontroliše policiju da radi svoj posao, mi smo sve rekli, preporučili, dali šta treba, a sad da li to sprovode ili ne – to ne znamo“ odgovor je koji smo dobili od jednog veterinarskog inspektora.

Od juna 2019. naovamo AKS sporadično se pojavljivala u istočnoj Srbiji. Uglavnom je stizala od divljih svinja. Ni tada se nije reagovalo.

Od juna ove godine problem je eskalirao. Pojavila se kuga u Banatu, u Jabuci, gde su svinje došle iz zaraženog područja u Braničevskom okrugu. Pretpostavka je da je reč o nelegalnoj trgovini, odnosno prometu svinja za koje se ne zna poreklo i zdravstveni status budući da su se prodavale preko društvenih mreža.

I umesto da su sve te svinje eutanizirane i selo zatvoreno, pušteno je da se ogromnom brzinom bolest  proširi na susedna sela i dalje na Banat. Ubijane su samo zaražene životinje a ne i one koje su bile u istom dvorištu koje su verovatno i prenosioci. Uzgajivači su ih prodavali nakupcima ili međusobno jer su se plašili da im država neće platiti štetu pošto ta grla nisu obeležena.

Obeležavanje je takođe ozbiljan problem jer je praktično izostajalo u većini slučajeva. Ne zna se pouzdano koliko je svinja u Srbiji obeleženo jer one koje su registrovane jesu obeležene ali ko zna koliko ih je neobeleženih, odnosno neregistrovanih. E sad, umesto da takve životinje veterinarske službe posmatraju, jer su sumnjive, sad kad se pojavila bolest idu i obeležavaju ih umesto da ih uklanjaju.

U ovoj godini država je zaraženim proglasila 115 mesta, a najviše je lokacija na kojima se uzgajaju domaće svinje, na tom spisku daleko je manje lovišta, to jest divljih svinja.

Uredba doneta i nikom ništa

Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, otkrivanja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti AKS, Ministarstvo poljoprivrede izdalo je još 2019. godine. Donete su mere zdravstvenog i epizootiološkog nadzora kod domaćih i divljih svinja, epizootiološka istraživanja, kao i praćenje kretanja svinja na zaraženim gazdinstvima, odnosno u lovištima. Radi sprečavanja unošenja zarazne bolesti AKS u Republiku Srbiju zabranjen je uvoz i provoz pošiljki poreklom iz zemalja ili područja (regiona) zahvaćenim zaraznom bolesti AKS, i to živih domaćih i divljih svinja; semena, embriona i oplođenih jajnih ćelija poreklom od domaćih i divljih svinja; mesa poreklom od domaćih i divljih svinja…

Pored toga, uredbom su definisane mere za područja manjeg rizika i posebne mere za područja visokog rizika koje se primenjuju na gazdinstvima. Propisana je zabrana pristupa posetiocima gazdinstava u objektima za držanje svinja, skladištenje opreme, hrane i materijala, posebno kada su u pitanju komercijalne i porodične farme. Lica koje dolaze u kontakt sa svinjama na  komercijalnim farmama dužna su da potpišu izjavu kojom potvrđuju da nisu posećivala druga gazdinstva sa svinjama ili lovišta u roku od 72 sata, a zbog rizika od prenošenja zarazne bolesti AKS. Takođe, uvedena je zabrana unošenja mesa, nejestivih delova, proizvoda i sporednih proizvoda od domaćih svinja, ubijenih ili zaklanih na drugim gazdinstvima, odnosno od divljih svinja odstreljenih u lovištima. Naloženo je postavljanje dezinfekcionih barijera sa odgovarajućim sredstvima za čišćenje i dezinfekciju na ulazu u gazdinstvo, te zabrana držanja i ispuštanja domaćih svinja na otvorenom prostoru. Mere su uvedene i za lovišta.

Ali, gotovo ništa od toga nije primenjeno. Po starom lošem običaju izda se naredba, oforme se timovi i na tom se završi, na terenu se ne uradi ništa. S jedne strane imamo pošast na farmama i po seoskim dvorištima a s druge ogroman udar na budžet jer država sad mora da isplati odštetu. Šta reći ako se zna da samo na jednoj farmi imamo 15.000 uništenih svinja, samo je to višemilionska odšteta jednom gazdi. A od čega će onda da isplati subvencije?

S. Gluščević