Portal pametne poljoprivrede

Tema u Srbiji je svakako osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije: Održan je prvi sastanak inicijativnog odbora. Naime, poljoprivrednici iz svih delova Srbije podržali su inicijativu za osnivanje stranke Pokret poljoprivrednika Srbije sa idejom izlaska na izbore i rešavanja problema u poljoprivredi. Cilj je da pokret uskoro preraste u stranku!

Oni su na sastanku inicijativnog odbora u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, ocenili da je poljoprivreda Srbije “devastirana” i optužili Vladu da nije ispunila “brojna obećanja”. Poljoprivrednici koji su protestovali u maju ove 2023. godine potpisali su Sporazum sa Vladom Srbije i time se obavezali da će se povući sa ulica i da će se ubuduće komunikacija odvijati mirnim putem. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su poljoprivrednici.

Piše: Branislav GULAN

Obećanja vlasti!

Šta je bio deo koji treba da ispuni druga strana – država, ali do sada nije:

1. Povećanje subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara (6.000 za dizel gorivo + 3.000 direktno);
2. Premija za mleko se podiže sa 15 na 19 dinara po litri;
3. Regres za mlečne krave se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;
4. Ukida se 50 odsto naknade za odvodnjavanje ove godine, i u potpunosti sledeće godine!
5. Regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda;
6. Razgovor sa mlekarama;
7. Uvođenje mlečnih kvota – analiza i razgovori;
8. Analiza kako urediti tržište žitarica;
9. Uvođenje plavog dizela od 1. januara 2024. godine;
10. Razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencije da krenu odmah.

Od maja 2023. godine do sredine avgusta iste godine, prošlo je nekoliko meseci, a udruženja koja su protestovala okupila su se nedavno u Aradcu kod Zrenjanina i donela zaključak o traženju hitnog ispunjenja potpisanog sporazuma isplate subvencija do 1. septembra 2023. godine, ukidanje naknade za odvodnjavanje, isplate svih zaostalih dugovanja za suncokret (od prošle godine) i mehanizaciju. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su. Rok ovim zahevima koji su usvojeni prilikom potpisianja mirovnog sporazuma ističe 1. septembra 2023. godine.

Nestale pare

Pored toga pokrenuli su i pitanje, da im se da odgovor, gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara upućene seljacima iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, namenjene za stočarstvo i ruralni razvoj od 2016. do 2020. godine koje nisu stigle do stočara niti do sela. To je utvrdila i Državna revizorska institucija u svojoj redovnoj kontroli. Radi se o ogromnom novcu, kada se pretvori u evre, to je najmanje 457 miliona dolara (ako je kurs 118,00).  Odnosno, agrarni budžet Republike Srbije je bio 2021. godine 400 miliona evra! Da je taj novac došao do njih i sela, oni ne bi pravdu tražili na ulici. Bili biu svojim ekonomskim dvorištima, stajama, i oborima za tov svinja, na njivama… Jer, do sada se njihov glas jedino čuo kada su pravdu tražili na ulici. Isticali su da nisu za rešavanje problema, na ulici, ali bili su prinuđeni jer, njihove vapaje nisu do sada slušali.

A, to je da rast proizvodnje u agraru poslednje tri i to decenije do pojave korone ima stopu od samo 0,45 odsto. Posle toga agrar je u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku imao stopu pada od 6,7 odsto, a u 2022. godini čak od osam odsto. U Srbiji se prema podacima RZS koristi 3.488.752 hektara poljoprivrendnog zemljišta i na njemu se godišnje ostvaruje vrednost proizvodnje od samo 1.200 evra po hektaru. Odnosno, poslednjih godina vrednosti agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla vrednost od ukupno šest milijardi dolara.

Gašenje farmi!

Poslednje decenije ugašeno je čak 62.000 farmi. Od izvoznika mesa postali smo njegovi uvoznici. U prošloj 2022. godini uvezeno je 300.000 svinja za klanice  300.000 prasića. Ove godine najavljen je uvoz 500.00 prasića. U oborima ima samo dva milioan svinja. To neće obnoviti stočni fond Srbije. Primer je svinjsko meso koje je 1991. godine izvezeno za 762 miliona dolara.Već tri i po decenije ni gram svinjskog mesa nije se izvezao u EU. Ne može ni da se trasnsportuje preko zemalja EU, ako nije prerađeno na temperaturi višoj od 72 stepena. Slično je i sa govedarstvom. Daleke 1991. godine u svet je izvezeno iz tadašnje SFRJ 54.000 tona bebi bifa, a od toga je iz Srbije bilo čak 30.000 tona. Sad se godišnje iz Srbije izvozi samo 300 do 400 tona. Dakle 100 puta manje! Istovremeno u zemljama kojima teži Srbija to je od 25.000 pa čak do 37.000 evra.

Samo u 2022. godini  je iz EU u Srbiju uvezeno 84.000 tona mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu i oko 12.000 toina sira. Ti je posledica unitšetnoi stopčngo fodna. Jer, u Srbji, prema pdoacima RZS sad postoji samo 228.000 krava mlekulja i tek nešto više od 300.000 goveda. Nekada, ne davno je to bilo više od milion goveda u stajama.

Srbija sa ovakvom  vrednošću proizvodnje ne može da bude konkurentna u svetu. Sve ovo govori da stočarstvo u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 28,1 odsto sa tendencijom pada. Inače, agrar u Srbiji  učestvuje sa oko 10 odsto u BDP zemlje. I to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Jer, primera radi, u nekadašnjoj članici SFRJ, Republici Sloveniji agrar u BDP zemlje učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Strategija prevare!

Prema vladinoj Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, donetoj 2014. godine i važi do 2024. godine, piše i vlasti se hvale sa tim netačnim podacima, da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 osto, odnosno u lošijim godinama po stopi od 6,1 odsto.  Važnost se strategiej ističe 31. jula 2024. godine, ali to što je tada usvojeno nikada se nije ostvarilo! Tu strategiju je pisalo je 240 eksperata Srbije. Ona sadrži 145 strana. Taj rad finansralo je više evropskih institucija sa novcem od 8,2 miliona dolara. Strategiju je jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije. Strategija nikada nije upućena parlamentu na razmatranje i usvajanje. Zašto, narodu nikada do danas nije objašnjeno. Nikada nije objašnjeno ni zašto agrar nije strateška grana privrede Srbije, osim samo u predizbornim kampanjama. To je bila važeća strategija prevare!

Zbog ovakvog stanja poljoiprivredncii u Srbiji, koja zvanično ima oko 565.000 gazdinstava, traže novi koncept poljoprivrede. Prema njihovoj oceni, ako bi vlast to usvojila, agrar bi godišnje umesto današnjih šest milijardi dolara prihoda, ostvarivao godišnje najmanje 64 milijarde dolara. A, toliki je u 2022. godin bio i ukupan BDP Srbije!

Ideju da osnuju stranku obrazložili su namerom da stvari u poljoprivredi “pokrenu sa mrtve tačke” jer kako su ocenili, “nazad više nema gde”.

Poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas kazao je da iza odluke o stvaranju stranke stoji želja da se “život na selu učini boljim, da se ne dodje u situaciju da država raspačava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela”. On je naveo da je u prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala poljoprivrednicima “kule i gradove” da bi ih po njegovim rečima, po preuzimanju vlasti “zaboravila i ostavila”.

“Ideja je da se napravi stranka koja će sutra da bude parlamentarna i da na legitiman način krenemo u borbu sa ovom vlašću a mogu reći i sa opozicijom”, rekao je Mišić.

Jedan od poljoprivrednika je poručio “ ne želimo više da jedemo hleb od ukrajinskog žita, da jedemo albanski paradajz i pijemo poljsko mleko” već “ da budemo svoj na svome, da hranimo ovaj srpski narod sa našom hranom, a ne tudjom.”

Ivan Naumović iz Srema je upozorio da su sela u Srbiji puna praznih oronulih i kuća na prodaju i pozvao građane da podrže zahteve poljoprivrednika. “Ako ostanemo bez sela kao baze, u velikom smo problemu”, rekao je Naumović. Ocenio da je “krajnji momenat da se narod trgne i prepozna ideju Pokreta poljoprivrednika Srbije”.

“Mi smo odlučili da napravimo Pokret koji može da izađe sutra na izbore. Ne vidim svrhu da teramo traktore kada tražimo nešto od države da nam da i da molimo, pa nas oni po običaju, ‘prerade’. Mislim da je pametnije da se uhvatimo u koštac, da se ‘kokamo’ pa šta nam Bog da”, rekao je Aleksandar Babić iz Desimirovca.

On je dodao da najpre treba promeniti vlast.

“Ako mislimo da nešto uradimo, mora da se sruši ova banda. Vlast mora da se menja, sistema mora da se menja”, rekao je Babić.