Ekološki uzgoj maline, bez upotrebe hemije – najvažniji je izbor sorte
Lidija i Miloš Avramović imaju troje dece i bave se ekološkim uzgojem maline, bez upotrebe pesticida, u selu Kumanica kod Ivanjice. S obzirom da se malina mahom dosta prska, želeli smo da saznamo da li je isplativo na ovaj način gajiti malinu i sa kojim problemima se naši domaćini suočavaju.
Selo Kumanica se nalazi u podnožju parka prirode i rezervata biosfere Golija-Studenica, na putu Ivanjica – Duga Poljana. Ovo mesto je poznato po predivnoj prirodi i srednjovekovnom mostu, “Rimski most”, jednom od mnogobrojnih blaga Srbije. Lidija i Miloš Avramović su odlučili da ostanu u svom rodnom selu, zasnuju porodicu i nastave tradiciju ekološkog uzgoja maline koju njihova porodica proizvodi još od 1979. godine.
Iako su malinu gajili na dosta velikoj površini, tržišne prilike su ih naterali da ih smanje. Trenutno uzgajaju sorte Fertodi Zamatos i Endrosadira, prvenstveno zato što su veoma kvalitetne i jako ukusne.
– Fertodi Zamatos je mađarska sorta maline, dosta izdržljiva i otporna, kako na višak vlage, tako i na sušu. Pritom, odličnog je kvaliteta i ima divan ukus. Dosta je tražena za zamrzavanje, a koristi se, naravno, i za svežu upotrebu. Endrosadira je italijanska sorta koju prati glas da je najbolja konzumna malina na svetu. Veoma je prinosna i dosta dugo izdrži u svežem stanju. Kada uzgajate voćke na ekološki način, a to znači da ih uopšte ne prskate pesticidima, ove karakteristike su vam jako bitne – priča nam Lidija.
Kako nam dalje objašnjava, prilikom podizanja zasada, najbitnije je da se odaberu otporne sorte i pazari sertifikovane sadnice, kako bi mogao da se zasnuje zdrav zasad. Nega na organskoj bazi je zahtevna, ali je sve moguće kada imate volju, želju i najbitnije – znanje.
– Malina se đubri isključivo organskim đubrivima, odnosno, stajnjakom i preparatima koje pravimo na bazi koprive. Imamo hemičara koji za nas pravi pripravke, i ko vam kaže da malina ne može uspešno da se uzgaja na organski način – taj vas laže – kaže Lidija.
Uzgoj maline pod nebom donosi niz izazova, a među njima su i vremenske neprilike. Naši domaćini nemaju protivgradnu mrežu, niti imaju novca da stalno osiguravaju zasad, te su se odlučili za drugačije rešenje kako bi zaštitili svoj izvor prihoda.
– Često imamo problem sa velikim kišama, nekad i gradom, i zato nam je u planu da malinu preselimo u plastenike. Sa prinosom smo do sada bili zadovoljni – varira između 200-250 kg po aru, međutim, ove godine smo imali baš dosta kišnih dana, što je, naravno, uticalo na kvalitet i na prinos, i taj rizik moramo da uklonimo ili bar da ga umanjimo – kaže Lidija.
Veći deo prinosa maline predaju hladnjačarima, s tim da Endrosadiru od prošle godine uglavnom prodaju direktno kupcima po velikim gradovima, isporučujući im na njihovu adresu. Dostavu, kako nam Lidija kaže, ne naplaćuju dodatno, jer uglavnom isporučuju veće količine.
Pomislili biste, ako je ekološki gajena malina i nije prskana hemijom, mora da je mnogo skuplja od maline koja se gaji na konvencionalan način. Međutim, nije tako. Lidija i Miloš je prodaju po istoj ceni kao i drugi, jer su svesni da moraju da se uklope u kupovnu moć ljudi.
Ove godine je otkupna cena maline ispod svakih učekivanja i, prema tvrdnjama mnogih malinara, ne pokriva ni troškove proizvodnje što je izazvalo ogorčenje i bes mnogih proizvođača. Avramovići, srećom, nisu u kreditima, a ekološki način uzgoja im je doneo niže troškove proizvodnje, pa im je i ovogodišnja situacija sa otkupnom cenom maline koliko-toliko lakše pala nego drugima.
– Znate kako, da je dobro – nije. Otkupna cena je ove godine sramotno niska. Kada moramo, uzmemo radnike (što je uglavnom za vreme berbe), ali su nam dnevnice skupe i slabo možemo da se uklopimo. Uglavnom, radimo onoliko koliko možemo sami i da ne budemo na nuli. Srećom, nismo u kreditima i srećom imamo sortu koju možemo da ponudimo direktno kupcima, koji su prepoznali njen kvalitet. Verovali ili ne, preko Fejsbuka smo prošle godine uspeli da prodamo 80% Endrosadira maline – priča nam Lidija.
Lidija od maline pravi sokove i džemove, ali ni sa preradom ne mogu da žive samo od „crvenog zlata“, već moraju da rade dodatne poslove kako bi prehranili svoje troje dece i opstali na selu. Ipak, od ekološkog uzgoja ne žele da odustanu već planiraju proširenje zasada, nadajući se boljim vremenima kada će „crveno zlato“ ponovo zasijati u svom punom sjaju.
Priredila: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Lidija Avramović, proizvođač maline iz sela Kumanice