Portal pametne poljoprivrede

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održan je „Međunarodni simpozijum o stočarstvu (ISAS-2023)”, na kojem je izloženo oko 80 radova iz 18 zemalja iz svih oblasti stočarske proizvodnje. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koja je trajala od 18. do 20. septembra, domaći i strani predavači sa univerziteta, kao i naučnici i stručnjaci iz celog sveta predstavili su rezultate najaktuelnijih istraživanja i inovacija u stočarstvu. Glavna tema rasprave bila je afrička kuga na farmama u Srbiji

Branislav GULAN

U okviru simpozijuma održan je set od osam stručnih panel diskusija na aktuelne teme, a u vezi sa stočarskom proizvodnjom i imaju javni značaj ili interes za građane, potrošače, farmere.

Skup je organizovao Departman za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Institut za Zootehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa velikim brojem koorganizatora iz inostranstva.

Afrička kuga svinja potvrđena je u 2.337 gazdinstava u Srbiji na teritoriji 48 opština u 15 upravnih okruga, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, 20. septembra 2023. Urađena je eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom u zaraženim gazdinstvima. Mada se za pojavu afričke kuge u Srbiji znalo još 2019. godine, ali se nije na vreme reagovalo. Javnost se sa ovim problemom kasno upoznala, tek početkom 2023. godine!

 Još u početku, kada je stigla ova kuga, po okruzima, ukupno je potvrđeno 4.348 slučajeva kuge u Pčinjskom, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Borskom, Srednjebanatskom, Zaječarskom, Sremskom, Šumadijskom, Južnobačkom, Mačvanskom, Pirotskom te u Beogradskom.

Da  li  budućnost svinjarstva posle AKS-a postoji samo za velike farme?

Jedna od tema Međunarodnog simpozijuma o stočarstvu (ISAS 2023) koji je održan na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu bila je i aktuelna afrička kuga svinja (AKS). Početkom maja ove godine registrovano je 81 žarište, da bi u ovom trenutku imali čak 2.500. Iako su mnoge evropske zemlje preduzele drastične mere u uklanjanju vektora bolesti – divljih svinja, u Srbiji struka je saglasna da je najveći prenosilac upravo čovek, ali kako?

Jovan Mirčeta iz Vojvodinašume objasnio je da je u poslednje vreme nađeno više bačenih uginulih domaćih svinja u šumama i rekama, nego divljih grla.

„Do sada je 20 nađeno i isto toliko izvučeno iz Save“, potkrepio je Mirčeta podacima.

Pored toga, izostala je i rana detekcija kod populacije divljih jedinki, te je i to doprinelo daljem širenju, i to na godišnjem nivou na površini do čak 20 km.

Prvi simptomi se često ne opaze

Stočari AKS mogu prepoznati na osnovu iznenadnog uginuća jedne i više svinja; gubitka apetita, potištenosti, povišene telesne temperature do 42°C, krvarenju po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvavom prolivu, pobačaju, nesigurnosti u hodu, otežanom disanju i kašljanju, povraćanju kod grla.

„Simptomi same bolesti su slični kao kod klasične kuge svinja, iako je vakcinacija od ove bolesti ukinuta 15 decemba 2019. godine, ali je osnovna razlika što se ti simptomi ne uočavaju odmah. Tako se ona brzo proširi takoreći neopaženo“, objasnio je Saša Ostojić iz Centra za krizno planiranje i upravljanje naročito opasnim zaraznim bolestima Uprave za veterinu.

Dr Božidar Savić iz Instituta za veterinarstvo u Beogradu i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dodaje da prođe manje od 12 sati od detektovanja zaraze do prvih laboratorijskih rezultata, te je važna povratna informacija samih stočara i pravovremena reakcija.

Međutim, zbog izostanka biosigurnosnih mera i sistema kontrole, najveću štetu pretrpele su upravo male i srednje farme, ali uprkos svim naporima imuni nisu bili ni veliki proizvođači. Tako je AKS probio i barijeru na farmi ,,Delta agrara’’ u Staroj Pazovi. „Ne postoji nijedna farma u Srbiji koja ima apsolutno sve biosigurnosne mere: Spoljne puteve za kamione koji dovoze hranu, posebne objekte za pretovar i utovar svinja itd. U našoj kompaniji, Nukleus farma jedino ima taj pregradni objekat gde se svinje dovoze internim putem, te kamioni ne dolaze u kontakt sa samom farmom kad preuzimaju svinje. Stvar je u tome što je biosigurnost samo jedna od karika u borbi protiv AKS-a, ali je kod nas poslednji odbrambeni zid“, kaže direktor stočarstva kompanije ,,Delta agrar’’ Zoran Uzelac i dodaje kamioni kafilerije, oni koji dovoze hranu i odvoze konfiskate, kao i oni koji transportuju životinje su najveći prenosnici „u celoj priči“. Dakle, u svemu tome učestvuje čovek.

Divlje svinje ne poštuju granice!

Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, nema vakcinacije svinja protiv klasične bolesti svinja u Srbiji. Međutim, sad je najveća pretnja za gašenje već smanjenog fonda svinja u Srbiji, afrička kuga svinja (AKS). Bez pronalaska vakcine protiv ove bolesti, nemoguće je suzbiti ovu pošast, koju ponajviše prenose divlje svinje. Rešenja, su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa našim susedima. Posle ukdianja vakacinacije protiv klasične kuge država više ne troši godišnje 25 miliona dolara za uvoz vakcina, ali se i dalje pojavljuje klasična svinjska kuga koja nije nestala. Zbog toga nema ni izvoza svinja iz Srbije ni u EU niti može svinsjko meso da se transportuje preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. Inače, poslednji izvoz svinjskog mesa u svet u većim količlinama bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Tada je transportovano i u SAD za američku vojsku. Posle toga su u Srbiju stigli ratovi i sanckije pa tri vrste kuge, i više nema izvoza u EU niti transporta preko njenih članica. Od tada je Srbija potala siguran uvoznik ovog mesa. Srbija je zahvaljujući lošim merama agroekonomske politike uništila svoj fond svinja. A, nekada 1866. godine na 1.000 stanovnika imala je 1.300 svinja, dok su SAD imale oko 800. I da imamo sad svinja u Srbiji, one ne bi bile konkuretne u izvozu u EU, jer u ovoj zajednici uvek postoji višak od 50 miliona tovljenika. Propisi koji vladaju u EU, su da neće da se uvoze svinje iz zemalja gde se one vakcinišu. I posle prestanka vakcinacije, potrebno je da prođe pet do sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz tog vreme, pa tek odna da ide u izvoz namenjen EU. Proizvodnja svinjskog mesa u EU je jeftinija nego u Srbiji za 40 odsto, zbog toga što se one hrane GMO proizvodima. A, u Srbiji je zabranjen takav način tova.

Stočni fond u Srbiji je devastiran. U najtežoj situaciji nalazi se proizvodnja svinja. Prema podacima RZS u Srbiji je pre dve godine bilo oko 3,22 miliona svinja. Statistika još prikazuje da proizvodimo  blizu 300.000 tona svinjskog mesa! Stočari kažu da ih je krajem 2023. godine u oborima manje od dva miliona. Prazni su obori za tov, a mesare su pune zahvaljujući, pre svega, uvozu od 300.00 svinja u 2022. godini ali i pokolju stoke. Do jula 2023. godine iz uvoza je stiglo i 18.000 tona svinjskog mes ali jo uvezeno i blizu 180.000 prasića. Inače, ove godine je odobren uvoz od 500.000 prasića u Srbiju. Ali, to neće poboljšati fond svinja.

Srbija je pre jedne decenije u oborima imala i 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000. Sa tim fondom nema obnove ove proizvodnje.  Uvoz neće spasiti stočarstvo Srbije koje u BDP agrara zemlje učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će pasti samo na 20 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje ispod 60 odsto! U poslednjoj deceniji ugašeno je oko 62.000 mini farmi i bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi. Najteža situacija je sad, jer, AKS preti da potpuno da uništi svinjogojstvo Srbije. Bolest je stigla i u pogranične delove Srbije. Dakle, bez pronalaska vakcine poritv afričke kuge svinja, nemoguće je suzbiti bolest svinja koju prenose divlje svinje, ali i ljudi.  Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini, kaže prof dr Dejan Krnjaić, ekspert UN za ovu oblast, o ovom problemu Srbije danas. Po njegovim rečima, ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi svinja, a da se ne primeti da su zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću.

Veterinari upozoravaju, uzgajivači očajni

U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva afričke kuge svinja u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje. Tada je zaključeno da je potrebno hitno da struka zajedno sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi biosigurnosne mere i da za to izdvoji novac. Bolest je prisutna u okolini, ali i u Srbiji, ali za sad je pod kontrolom, što ne znači da se očekuje da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete, koje su se već pretrpele zemlje u okolini šire, gde je bolest prisutna, naveo je tad Krnjaić. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a koji pravi velike gubitke ne samo državama koje moraju da uvoze svinjsko meso. Među njima je i Srbija. Ograde su potrebne da bi se zaustavilo nekontrolisano kretanje divljih svinja.

Jer, divlje svinje ne ne znaju i nepoštuju granice, a bez ,,pasoša’’ ih prelaze i – prenose bolest. Drugi problem je da se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstivma na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se pomijama, koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima, potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a.