Portal pametne poljoprivrede

Fabrika „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici, dugogodišnji nosilac proizvodnje u oblasti mesa, suočava se sa izazovima koji dovode u pitanje njenu budućnost. Radnici zaposleni u ovoj fabrici su obavešteni da će fabrika prestati sa radom do kraja 2023. godine, ostavljajući njihovu sudbinu u neizvesnosti.

B. Gulan

Potvrdili su za javnost da su  imali sastanak i da je rečeno da će fabrička proizvodnja raditi još nekoliko nedelja i da za sada njihova sudbina nije poznata.

“Rečeno je da nećemo još dugo raditi. Neke detaljnije informacije još nismo dobili. Činjenica jeste da već neko vreme radimo smanjenim kapacitetom”, rekao je jedan od zaposlenih.

Detaljne informacije o budućim koracima još uvek nisu jasne. Radnici su izrazili zabrinutost zbog nedostatka informacija i niskih kapaciteta proizvodnje koji su se osećali u fabrici u poslednje vreme.

Mesni kombinat ,,Mitros’’, koji je bio preuzet od strane austrijske kompanije Gerlinger 2015. godine, započeo je svoj rad 2016. godine. U tom trenutku, Gerlinger je uložio oko 800.000 evra za oko 13 hektara zemljišta i ukupno 36 objekata ,,Mitrosa’’, sa planom da uloži desetak miliona evra.

Stručnjaci ukazuju na ključne faktore koji su doveli do problema u fabrici „Mitros“. Prema njihovim tvrdnjama, fabrika plaća sirovine za proizvodnju mesa po ceni koja je 40 odsto viša u odnosu na cene u drugim zemljama, dok se gotovi proizvodi ove fabrike prodaju na stranim tržištima. Ovo neisplativo poslovanje stvorilo je u poslednjih godinu dana, ozbiljne finansijske izazove za vlasnika fabrike. Dodatno, problem je i epidemija afričke kuge svinja u Srbiji, koja je rezultirala uništenjem oko 1,5 odsto svinjskog stada. Pad proizvodnje započeo je i nakon smrti osnivača kompanije „Mitros Fleischwaren“, dodaje izvor.

Katanac stavljen

Vlasnik ,,Mitrosa’’, kompanija Gierlinger Holding GmbH, doneo je pre par dana odluku da obustavi proizvodnju u sremskomitrovačkoj industriji mesa.

„Na osnovu detaljne analize poslovanja kompanije uprava i vlasnici privrednog društva Gierlinger Holding GmbH bili su primorani da donesu tešku odluku o obustavi proizvodnje u privrednom društvu ,,MITROS’’ FLEISCHWAREN DOO u Sremskoj Mitrovici. Zbog transparentnosti i pravičnosti prema zaposlenima, poslodavac je odlučio da obavesti zaposlene o ovoj odluci u najranijoj fazi“, navodi se u saopštenju kompanije.

Dodaje se da će konkretni koraci koji će se preduzeti kako bi se sprovela ova odluka, kao i rokovi za njihovo izvršenje, biti precizno definisani u narednom periodu.

Ovo je izuzetno teška situacija kako za zaposlene tako i za upravu kompanije, i razumemo da postoji široka javna zainteresovanost za dešavanja u MITROS FLEISCHWAREN DOO. Međutim, u ovom trenutku, poslodavac moli za strpljenje i razumevanje situacije koja je dovela do donošenja ove odluke, stoji u saopštenju.

Podsetimo, 2016. godine svečano je otvorena ova fabrika. Otvaranju je prisustvovao i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je nakon presecanja vrpce u postrojenju „Mitrosa“ rekao da je Vlada Srbije pomogla austrijskog investitora sa 5,3 miliona evra „zbog 300 zaposlenih u fabrici, ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa“. Dakle, premijer Srbije Alaksandar Vučić učestvovao je u otvaranju fabrike ,,Mitros“ koja je  prodata Austrijancima!

Srbija pomogla fabriku da krene!

Fabrika mesa i mesnih prerađevina „Mitros“ koju je u januaru kupio austrijski „Girlinger holding“ za 800.000 evra otvorena je u Sremskoj Mitrovici, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će građani već od 15. ili 20. maja moći da u prodavnicama kupe proizvode te mesne industrije. „Ovo je naša priča o neuspelim privatizacijama i ponovnom uzdizanju“, rekao je Vučić (prilikom otvaranja fabrike u Sremskoj Mitrovici, a što je i  objavljeno u javnosti 17. aprila 2016. godine).   Prema tadašnjoj inforamciji u javnosti, premijer je i dodao da je Vlada Srbije pomogla fabriku sa 5,3 miliona evra za 300 radnika.

Vučić je tada ocenio i da će predstojeći period i godine koje dolaze biti jedne od najboljih u novijoj istoriji kada je reč o investicijama.

„Ja sam danas ponosan što sam mogao da vidim kako izgleda jedna moderna fabrika. Mislim da je to nešto što mesto Srbije poboljšava na mapi poljoprivredno-razvijenih zemalja“, kazao je tada premijer.

Svečanom otvaranju prisustvovali su vlasnik austrijske firme „Girlinger holding“ Johan Girlinger, tadašnji gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, kao i generalni direktor „Mitrosa“ Ramo Adrović. Dakle, posle teškoća, klanička industrija Mitros u Sremskoj Mitrovici ponovo je  počela da radi, u vlasništvu austrijske firme Girlinger, a u prisustvu premijera Aleksandra Vučića.Vrpcu na ulazu u postrojenje presekli su vlasnik Girlingera, Johan Girlinger i gradonačlenik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Austrijska kompanija Girlinger holding (Gierlinger) kupila je Mitros u januaru ove godine. Klanička industrija u Sremskoj Mitrovici osnovana 50-ih godina prošlog veka, svojevremeno je bila privatizovana, ali je 2009. otišla u stečaj. U vreme bivše SFRJ bila je jedan od lidera u klaničnoj industriji i zapošljavao oko 1.250 radnika.

,,Mitros’’ klasična priča o neuspelim privatizacijama

Prilikom otvaranja fabrike, sredinom aprila 2016. godine, tadašnji premijer Vučić je konstatovao da je ,,Mitros’’ naša klasična priča: „To je priča o neuspelim privatizacijama, sveukupnom propadanju, ali i o ponovnom podizanju, uzdizanju i konačnom uspehu srpske privrede i srpskih domaćina“, rekao je tada premijer. On je podsetio da je, prilikom najava o ponovnom otvaranju fabrike, javnost bila sumnjičava, da je mislila da je reč o fatamorgani i naglasio da je  ponosan što vidi kako izgleda moderna fabrika, jer ona poboljšava Srbiji mesto na mapi poljoprivredno razvijenih zemalja, i govori da će Srbija moći mnogo da napreduje i da će stvari biti drugačije’’.  Potom je još dodao i da je Vlada Srbije austrijskom investitoru pomogla sa 5,3 miliona evra za 300 zaposlenih u Mitrosu (kako je tada objavljeno u javnosti) ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa. On je još dodao da se nada da će biti i više od toga, kao i da će seljaci u Sremu i čitavoj Mačvi prepoznati  ,,Mitros’’  kao dobrog kupca, sigurnog partnera s kojim će moći da se napravi zajednički veliki posao za Srbiju. „Vojvodina zaista može da hrani pola Evrope, ali mi moramo da naučimo i savladamo savremene tehnologije“, rekao pemijer Srbije tada.  Premijer je tada,  kao dobar primer istakao mašinu za klasiranje svinja, koja to ne čini ne po težini svinja, već po kvalitetu mesa. „I to ćemo morati da menjamo u svom pristupu, da bi drugačije izgledala naša poljoprivreda u budućnosti“, istakao je Vučić. Tadašnji premiejr Srbije je još istakao da je dolazak austrijskih investitora veoma važan za Srbiju i zahvalio austrijskim prijateljima, jer uvek ističu da je Srbija dobro mesto za investiranje. „Imaćemo još investicija, u godinama pred nama, i uveren sam da će one biti jedne od najboljih u savremenoj istoriji Srbije“, podvukao je Vučić, pa prilikom otvaranaj fabrike ,,Mitros’’ u Sremskoj Mitrovici i poručio da će investirori uvek imati podršku Vlade Srbije.

Kada je reč o ,,Mitrosu’’ , premijer je naglasio da građani prve proizvode te fabrike mogu da očekuju u prodavnicama već od 15, 20. maja 2016. godine.

„Ljudi će imati da kupe nešto što je mnogo bolje nego neki drugi proizvođači, što nam nude iz inostranstva i to je meso uzeto od naših seljaka, najčistije, prerađeno i obrađeno i ponuđeno tržištu“, rekao je Vučić.

On je tada naveo da će država pomoći izvoz tih proizvoda u Kinu i Rusku Federaciju.“Uz pomoć Girlingera i ovakvih investicija siguran sam da smo na dobrom putu i da možemo mnogo toga da uradimo i napravimo“, zaključio je Vučić.

Nestaje princeza!

Vlasnik Girlinger Holding-a istakao je da je 14 meseci prošlo od kada je od gradonačelnika Branislava Nedimovića dobio ključeve za ovo postrojenje. „Danas smo pred postrojenjem koja je prava princeza, ali za koju je bilo potrebno puno prinčeva da je probudi“, naglasio je Girlinger dodajući da je s početkom radova shvatio „koliko duboko je spavala“. On se, istovremeno, zahvalio projektantima i arhitektama koji su pre skoro šest decenija počeli da podižu preduzeće, jer su tada radili u skladu sa predviđenim konceptom protoka robe. Po njegovim rečima, novi izgled ,,Mitrosa’’ koštao je do tada već 20 miliona evra. „Uspostavili smo preduzeće u kojem namirnice za svoje klijente nameravamo da proizvodimo po najvišim standardima i higijenskim zahtevima, uz primenu najmodernijih tehnologija od prijema svinja, preko klanja, do finalnog proizvoda po evropskim uslovima“, rekao je Girlinger. „Mitros će biti pouzdan partner srpskoj poljoprivredi, po sigurnosti otkupa svinja i blagovremene isplate“, poručio je tada Girlinger farmerima. Vlasnici žele, istakao je, da ,,Mitros’’ bude profitabilan, ali ne da bi punili svoje džepove, već dalje investirali i razvijali pogon.  Tada je Girlinger  pozvao farmere da zajedno sa ,,Mitrosom’’ ponovo izgrade Srem i Mačvu kao uporište svinjogojstva u Evropi. Ramo Adrović tadašnji direktor ,,Mitrosa’’ objasnio je da je do tada bilo obavljeno već više od  1.000 razgovora sa budućim radnicima, a dnevno je pristizalo više od 20 prijava za posao. Inženjeri za stočarstvo, kako je tada preneo, posetili su sve farmere, obavljeno je preko 1.200 razgovora u domaćinstvima, a rezultati su obećavajući. „Imamo sirovinu na terenu. Nismo pogresili što smo došli u svinjski Srem“, naglasio je tada Adrović dodajući da će ,,Mitros’’ uskoro zasigurno više od 70 kamiona izvoziti nedeljno i za Rusiju, koliko se izvozilo nekada. „Ovo će biti najveća klanica u grupaciji, kao i na Balkanu“, bio je uveren on, pa je pozvao i farmere da dođu i uvere se lično o modernim uslovima u pogonu. Tadašnji ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner kazao je da se radi o veoma važnom zajedničkom poduhvatu koji šalje sjajne poruke. Jedna je da je Srbija dobro mesto za ulaganja, a druga da Austrija ostaje visoko angažovana na srpskom tržištu, kao i da je austrijsko-srpska poljoprivredna saradnja na najvišem nivou.

Gradonačelnik Sremske Mitrovice u to vreme Branislav Nedimović (donedavno ministar poljoprivrede Srbije, a sad potpredsednik FSS) istakao je da se raduje ,,Mitrosu’’ jer on nije samo 300 ili 600 zaposlenih koliko će biti u kasnijoj fazi, već je on značajan za farmere, proizvođače u regionu.

„Imamo ozbiljan problem, problem sa tehnologijom i prenosom znanja, zbog čega nam trebaju kompanije sa iskustvom da bi što kvalitetnije proizvodili i bili konkurentni na teškim tržištima“, kazao je on.

Gašenje nekadašnje fabrike budućnosti

I to se dešava u ekonomskom  tigru na Balkanu, zemlji Srbiji.  Ova, tada fabrika budućnosti, uskoro zatvara kapije. I stočarstvo Srbije koje u BDP agrara Srbije učestuvje samo sa 28,1 odsto, potpuno je devastirano. Srbija koja je 1866.  godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, a SAD su tad na 1.000 stanvonika imale tek  800 svinja.  Eto poređenja o našoj nekadašnjoj i današnjoj razvijenosti kada su nama prazni obori. Srbija je od izvoznika svinjskog mesa, postala zavisna od uvoza mesa Jer, sad nema dovoljno svinja u oborima. Poslednji veliki izvoz bio je 1991. godine od 762 miliona dolara. Tada je meso u konzervama otišlo iz novosadske ,,Neoplante“ za američku vojsku. Posle toga stigli su ratovi, raspad SFRJ, sankcije Srbiji… Pa zabrana izvoza svinjskog mesa zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, pa smanjianje stočnog fonda  zbog loše agroekonomske politike i sad je tu i afirička ka kuga svinja uzela svoj danak.  Afrička kuga svinja potvrđena je u 2.337 gazdinstava u Srbiji na teritoriji 48 opština u 15 upravnih okruga, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, 20. septembra 2023. Urađena je eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom u zaraženim gazdinstvima. Za pojavu afričke kuge u Srbiji znalo se još 2019. godine, ali se nije na vreme reagovalo, pa se sad osećaju još veće posledice.  Javnost se sa ovim problemom kasno upoznala, tek početkom 2023. godine!

Za svo to veme iz Srbije nije u EU otišao ni gram svinjskog mesa. Izvoz, odnosno transport svinjskog mesa, zbog vakcinacije protiv klasičlne svinske kuge, nije mogao da se obavlja ni preko zemalja članica EU. Izuzev ako meso nije prerađeno na  72 stepena pa naviše. Klasična vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Međuitm, kuga se još povremeno javlja, pa ni danas nema izvoza. Po rečima stočara, sad ih ima manje od dva miliona u oborima. Prema podacima RZS pre dve godin ih je bilo oko 2,7 miliona. Samo za prvih sedam meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 18.000 tona svinjskog mesa blizu 180.000 prasića u zemlju. Procena analitičara je d u Srbiju iz uvoza stiže oko 50.000 tona mesa godišnje! Vlada Srbije je za ovu godinu odobrila ukupan uvoz oko 500.000 prasića. To neće doprineti oporavku stočarstva, već će otići u potrošnju. Stočarstvo je devastirano, pa sad u oborima ima manje od 100.000 krmača prasilja, dok je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona!  U toj deceniji u Srbiji je ugašeno i oko 62.000 stočarskih farmi. Da se stočarstvo gasi podatak je i da se u Srbiji sad troši samo 15 do 16 kilograma svinjskog mesa po stanovniku godišnje. Nekada je to bilo 17 i više kilograma. Do pre nekoliko godina proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji se kretala oko 270.000 do 330.000 tona godišnje. Sad je to samo prošlost. Trenutno mesa ima dovoljno jer se uvozi. Posle protesta stočari prodaju svinje klaničarima  odakle meso stiže u prodavnuice mesa i prerađevina. Sve to što se dešava je i dokaz siromaštva jer je potrošnja živinskog mesa u zemlji porasla na 18 kilograma po jednom stanovniku godišnje. To se dešava samo u nerazvojenim zemljama.  Rešenje za ove teškoće postoji, a to je novi koncept poljoprivrede, koji treba da vode novi kadrovi, a on da bude zasnovan na zatvorenom nordijskom sistemu. Po tom sistemu svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika! A, Srbija danas ima 6,6 miliona stanovnika i manje od dva miliona svinja u oborima. Ako se uporedimo sa Danskom, u njoj danas ima 5,6 miliona stanovnika  u oborima 32 miliona svinja!

Prema podacima RZS-a i PKS u Srbiji je na kraju 2022. godine bilo je oko 2,7 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je danas manje od 2.000.000! Novi koncept poljoprivrede u Srbiji od sadašnjeg treba da stvori i novo zadrugarstvo u Sriji. To znači da bi u zadrugama, sastavni deo bila i prerađivačka industrija. Jer, ona je nestala u Srbiji za vreme pljačkaške privatizacije, koja je obavljena posle 2000. godine uz pomoć države. Prema novom konceptu  morali bi da imamo i izvozne zadruge, poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih sličnih nekadašnjih izvoznih firmi.