Portal pametne poljoprivrede

Uz zadruge do savremene mehanizacije, naziv je tematskog skupa koji je održan na severu Bačke, u jednoj od najreprezentativnijih zadruga u Vojvodini, čuvenoj zemlјoradničkoj zadruzi „Paprika“ u Martonošu. Veliki broj okuplјenih, dokaz je da polјoprivredna mehanizacija jeste predmet interesovanja svih agrarnih poslenika, jer se uz pomoć nje postiže ekonomičnost, efikasnost i profitabilnost proizvodnje. Kompanija ,,Kite’’  predstavila je seriju traktora i kombajna marke ,,džon dir’’ koja je najveći snabdevač mehanizacijom  regiona.

Uspeh u polјoprivrednoj proizvodnji nezamisliv je bez savremene mehanizacije, istakao je izvršni direktor kompanije ,,Kite’’, Đorđe Mišković. Stoga je Zadružni savez Vojvodine organizovao tematski skup na tu temu, koji je okupio veliki broj zadrugara, polјoprivrednika, ali i kreatora agrarne politike koji su saglasni u tome da je godina veoma izazovna i da se uštede mogu ostvariti uz pomoć savremene mehanizacije.

Kompanija „Kite“ d.o.o, ćerka-firma mađarske KITE Zrt, prošle sedmice završila je dva velika infrastrukturna projeketa u Srbiji – izgradnju novog sedišta u Čeneju nadomak Novog Sada, kao i objekta u Sremskoj Mitrovici koji će biti regionalni distributivni i logistički centar za poljoprivredni brend „džon dir“. Postoji i sedište u Čeneju, kod Novog Sada. Kompanija ispunjava sve principe savremenog poslovanja. Budući da je ovde objedinjena celokupna uprava firme, komercijalna i servisna služba sa kompletnom dijagnostikom i opremom za rad. Kompanija „Kite“ trenutno  ima blizu 90 zaposlenih, od kojih 62 radi u Čeneju, saopšteno je iz mađarske kompanije, prilikom otvaranja ovog predstavništva, sredinom 2022. godine. Iz kompanije  ističu da im je cilj da postanu jedna od značajnijih tačaka na agrarnoj mapi Srbije. Otvaranjem novog sedišta kompanije „Kite“ u Čeneju, 2022.godine, započet je veliki investicioni projekat na tlu Srbije, sa akcentom na poljoprivredu, agrarni sektor i proizvodnju hrane. Širenje poslovanja „Kite d.o.o.“ u Srbiji daje novi podsticaj saradnji i doprinosi modernizaciji poljoprivrede.U 2022. godini mađarska kompanija otvorila je i logističko – servisni centar u Sremskoj Mitrovici. Jedan od budućih strateških ciljeva kompanije  je da tehnologiju koju nudi što više približi svojim partnerima, slično matičnoj kompaniji, te da im bude dostupna u radijusu od 70 kilometara. Izgradnja centra u Sremskoj Mitrovici bila je samo jedna od prekretnica na tom putu, budući da će ovo biti baza za region sa velikim poljoprivrednim potencijalom. Kompleks u Sremskoj Mitrovici smešten je na oko 2,1 hektara, a obuhvata kancelarije, izložbeni prostor za administrativne i komercijalne poslove, radionicu od 200 m2 u kojoj se može remontovani više mašina istovremeno, zatvoren skladišni prostor koji se koristi se kako za rezervne delove, opremu, tako i proizvode iz sektora agronomije. Osim ovoga, u okviru kompleksa u Sremskoj Mitrovici obezbeđen je i prostor površine 1.000 m2 namenjen za skladištenje mašina na otvorenom i demonstraciju mašina.

Profesor mehanizacije na novosadskom Poljoprivrednom fakutleteu dr Aleksandar Sedlar, istakao je značaj kvalitetne mehanizacije u brzom sakupljanju useva.

Obraćajući se prisutnima Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, najavila je početak priprema za donošenje nove strategije razvoja agrara Srbije. Jer, postojećoj, validnoj, ističe desetogodišnji rok krajem jula 2024. godine.

Govoreći o značaju poljoprivrede u Srbiji koja u stvaranju BDP zemlje učestvuje sa sedam do deset odsto, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, ukazala je na zahteve zadrugarstva prema Vladi Srbije na putu ka poboljšanju položaja agrara i proizvodnje hrane. Jer, uvek cilj mora biti, pre svega, postizanje samodovoljnosti u proizvodnji, kao i rast izvoz tržnih viškova. Ona je ukazala da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno  teškoj situaciji, a ova 2023. godina je jedna od najtežih za poljoporivredu. Jer, obeležena je niskim cenama svih agarnih proizvoda, koje su ispod troškova proizvodnje kod svih ratarskih kultura a u toku jeseni je potrebno učiniti nove troškove za obavljanje jesenjih radova.

Zadrugari među mnogim problemima ističu probleme poljoprivrednika da se razduže zadrugama za preuzete repromaterijale za obavljenu proizvodnju, kao i posledica koje će iamti za poslovanje zadruga, a naročito u situaciji kada zadruge treba da izvrše nova ulaganja  za nabavku repromaterijala za jesenju setvu koja je u toku i za obavljanej jesenjih radova koji treba da se u Srbiji obave na oko 800.000 hektara. Najbolji primer je da će se u ovogodišnjoj setvi pšenice seme sa tavana opet sejati čak na 50 odsto, procena je nauke. To odmah ukazuje da u žetvi 2023. godine ne može biti prosečnih rekrodnih prinosa. Sadašnje stanje ukazuje na ogroman rast potrošnje nedeklarisanog semenskog materijala, smanjenu upotrebu mineralnog đubriva, što će sve dovesti do niskih prinosa i niskog kvaliteta buduće proizvodnje.

Poljoprivrednci kazuju da je potrebna hitna intervencija države kako bi se zaustavilo ekonomsko propadanje poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga kako bi se stvorili uslovi da se jesenja setva bar obavi u skladu sa svim potrebnim agrotehničkim merama. Zato se od ministarstva poljoprvirede zahteva hitna intervencija kroz obezbeđivanje dugoročnih mera subvencionisanja kamata na kredite kod poslvonih banaka sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo jedan do dva odsto. To bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u vreme jesenje setve i drugih jesenjih radova i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove  proizvodnje. U toku cele proizvodne godine ova mera je bila potrebna proizvođačimai zadrugama, imajući u vidu odnos cena i inpta za proizvodnju i tržišnih cena poljoprivrednih proizvodo, a u periodu jesenje setve ova mera je izuzetno bitna kako bi se omogućilo fianansiranje jesenje setve, koju mnogi proizvođači i zadruge bez kreditne podrške neće moći da obave. Inače, očekuje se poskupljenje setve u odnosu na prošlogodišnju za najmanje 30 odsto.

Poljoprivrednci Srbije zahtevaju i povećanje osnovnih subvencija, regresa i drugih podsticaja za agarnu proizvodnju, u skladu sa rastom troškova proizvodnje i inflatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškovima proizvodnje u prethodne dve proizvodne godine zbog enormnog rasta cena ulaganja u poljoporivrednu proizvodnju. Posebmno se zahteva uvođenje ,,plavog dizel goriva’’ za poljoprivrednike i zadruge, čija cena će po ugledu na neke države u regionu biti oslobođena od akciza i drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenje cena ovog značajnog inputa za sve faze rada poljoprivrednom mehanazcijom u procesu poljoprivredne proizvodnje.

Pored toga zahteva se ukidanje ograničenja od 20 hektara za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredni za ratarsku proizvodnju kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara. Odnosno, predlaže se subvencionisanje za ukupne registrovane površine na kojima se zasnvia proizvodnja kod zemljoroadničkih zadruga i zadrugara.

Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa, a podsticaji se ostvaruju smao na 20 hetkara, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta više doprinos budžetu imaju najmanje učešće podsticaja u proizvodnji.

Realizacijom ovih zahteva uticalo bi se na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju. A, navjeći broj od 565.000 poljoprvirednika tako radi. Kroz primenu ovih predloga bili bi ublaženi i gubici u slučaju nižih tržišnih cena koštanja proizvodnje, što je trentuni slučaj kod većine ratarskih kultura.

Zahteva se da nadležni inspekcijski organi kontrolišu sva otkupna mesta, a ne samo registrovana otkupna mesta, jer je prisutna praksa otkupa na mestima koja nisu regisotrovana za takvu delatnost. Ova ugogoišnja praksa se javlja kod otkupa svih roba (od pšenice pa nadalje) pri čemu su kod zemljoradničkih zadruga redovno prisutne inspekcijske kontrole, dok se na mestima gde se obnavlja otklup, a to nije registrovano otkupno mesto, kontrola na pojavljuje. Navedenim načinom obavljanja inspekcijskog nadzora se ne deluje na smanjenje sive ekonomije, koja pored toga što predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoporivredi koji posluju u legalnim tokovima, oštećuje državni budžet.

Između ostalog poljoprivrednci zahtevaju i oslobađanje plaćanja poreza na usluge (usluge obrade zemljišta i drugih…) koje se obavljaju između zadruga i zadrugara, imajći u vidu da se ove usluge realizuju u okviru zajedničke proizvodnje zadruga i zadrugara. Zbog svega toga zahteva se da Direkcija za robne rezerve reaguje na tržištu poljoporivredno prehrabmenih proizvoda u svim slučlajevima kada postoj poremećaji u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoa, na transparntan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržitšu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva, ističu u Zadružnom savezu Vojvodine.  Takve zahteve pdorđžavaju poljoprivrednici svih udruženja u Republici Srbiji.

Branislav GULAN