Portal pametne poljoprivrede

Avijarna influenca (AI) je veoma kontagiozna zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čije je stanište vezano uglavnom za vodena staništa (močvare, jezera, bare, reke), saopšteno j eiz Uprave za veterinu.

Neke od ovih vrsta ne pokazuju kliničke znakove bolesti. Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna) i tako vršiti značajan uticaj na biocenozu određenih regija. Takođe, one mogu biti izvor infekcije za neke autohtone vrste ptica stanarica, okolnu dvorišnu živinu, druge domaće životinje (svinje) i čoveka.

Podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju kliničku manifestaciju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni  za kokoši i ćurke. Visoko patogeni sojevi virusa mogu naneti ogromne direktne i indirektne ekonomske štete farmama živine, s obzirom na to da mortalitet može biti i blizu 100%.

Kod pojedinih podtipova visoko patogenih virusa avijarne influence, zabeleženo je prenošenje i na druge vrste sisara, kao i na čoveka (H5N1 i dr.). Mogućnost izazivanja bolesti kod čoveka ovoj bolesti daje i javno medicinski značaj.

Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzorkujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.

Epizootiološka situacija avijarne influence u dužem vremenskom periodu je nepovoljna, kako u svetu, tako i u Evropi i regionu. U prethodnom periodu bolest je ustanovljena u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Finskoj, Irskoj, Litvaniji, Estoniji, Kiparu, Francuskoj, Belgiji, Danskoj, kao i u susednim državama Republike Srbije Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Obzirom da je bolest široko raširena Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu AI na području cele teritorije Republike Srbije kroz monitoring, uzorkovanje kod divljih ptica i živine radi dijagnostičkih ispitivanja u cilju rane dijagnostike i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti.

Ukupno je u 2023 godini u Republici Srbiji registrovano je 6 žarišta AI kod divljih ptica, pri tome nisu zabeleženi slušajevi kod domaće živine i na komercijalnim farmama.

Poslednji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Kraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava.

Trenutno je aktivno samo jedno žarište na lokaciji kanal Vizelj – Borča, dok je ostalih 5 žarišta odjavljeno.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u slučaju potvrde bolesti donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje 3km i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 km od žarišta, odnosno od mesta pojave bolesti i kojim su propisane i naložene određene kontrolne mere u skladu sa propisima. Na celokupnom zaraženom i ugroženom području, kontinuirano se vrši popis, opservacija i kontrola zdravstvenog stanja živine na svim gazdinstvima, kao i zdravstveni nadzor divljih ptica na njihovim staništima.

Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima  su osnovne  preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

Visokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.

Apeluje se na vlasnike i držaoce živine, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima  kao  osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:

Pranje ruku / dobra higijena • Lična zaštitna oprema / namenska odeća • Dezinfekciju vozila i opreme • Zatvaranje ptica i živine • Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice • Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega • Propisno uklanjanje leševa živine • Suzbijanje štetočina • Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica.

U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog  preduzimanja daljih  neophodnih mera.