Portal pametne poljoprivrede

„U agrobiznisu sve češće se sreću mlade žene, i to one sa dosta znanja i spretnosti u vođenju poljoprivrednog gazdinstva kao privatnog preduzeća. Informisane su i znaju kako da dođu do sredstava za finansiranje, poznaju poslovno planiranje, strategiju prodaje i marketing. Veći stepen iskorišćenja dostupnih fondova za osnaživanje mladih poljoprivrednica svakako doprinosi unapređenju socioekonomskog položaja svih žena“, smatra konsultantkinja za fondove za poljoprivredu i ruralni razvoj Ivana Serdar.

Prema njenim rečima, domaći i strani fondovi, odnosno krediti, subvencije ili drugi vidovi finansijskih pomoći namenjenim ženama u agrobiznisu i poljoprivredi podstiču ih da se dodatno informišu i da steknu nove veštine koje će im poslužiti pri obavljanju delatnosti.

Agencija Smart IPARD iz Novog Sada, gde je Ivana Serdar konsultantkinja, uz podršku projekta „Velika mala privreda“ koji finansira USAID, a sprovodi ACDI/VOCA, pomaže ženama poljoprivrednicama ili preduzetnicama i vlasnicama firmi iz agrobiznisa da dođu do podsticaja ili povoljnih kredita. Za njih priprema biznis planove, projektne aplikacije, zahteve za kredit…

Upravo ovakvi vidovi ekonomskog osnaživanja, zaslužni su za opredeljivanje mladih žena da nakon završenih fakulteta ostanu na selu:

„Meni moje selo ne oduzima vreme, ono mi pomaže da produžim i ulepšam svoje dane, da uživam u prirodi, mirisima, bojama, zvucima… Obrazovanje mi je dosta pomoglo da se edukujem i olakšam i sebi i porodici život ovde, ali za ostanak je prvenstveno zadužena moja porodica“, kaže Milica Đorđević, diplomirana inženjerka organske poljoprivrede koja se nakon studija vratila u rodnu Vukošicu.

Njena porodica ima malu farmu muznih krava. Imaju pet grla, 20 ovaca i zasade šljiva. Ona se najviše bavi voćarstvom i preradom voća na noviji i zdraviji način. Od šljiva pravi pekmez bez šećera, sa dodatkom meda i lešnika.

„Pored toga, iz hobija se bavim i pravljenjem mafina od specijalnih kombinacija brašna, heljdinog, kukuruznog i ražanog, kao i sa dodacima osušenih domaćih voćkica“, navodi sagovornica Agrosmarta i dodaje da gotovi proizvodi ne donose toliki prihod, te da im za opstanak gazdinstva najviše pomažu subvencije, „Moja porodica koristi subvencije. Otac je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, pa on vodi računa o tome. Bez subvencija ne bismo mogli da se bavimo ovim poslom. Smatram da je agronomima mesto na selu i da treba da rade na poboljšanju i olakšavanju rada u seoskm sredinama, zbog toga sam se i vratila. Na pravom sam mestu i u pravo vreme. Baš kada svi odlaze, ja ostajem!“

Ko daje podsticaje

Žene koje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva podsticaje mogu dobiti na lokalnom nivou, to jest iz bužeta lokalnih samouprava. Na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu mogu da učestvuju žene kao fizička lica ali i njihove firme, s tim da su sedišta njihovih gazdinstava u Vojvodini. Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede daje povoljne kredite sa kamatom od svega jedan odsto na godišnjem nivou. U planu je, prema najvama nadležnih, raspisivanje novih poziva iz takozvanog projekta – Svetska banka (50:40:10). Reč je o projektu za koji je polovinu sredstva dalo Ministarstvo poljoprivrede, iz programa Svetske banke, zahvaljujući kojem je moguća kupovina mehanizacije i opreme za unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju, podsticaje u stočarskoj proizvodnji…

Aktivno sprovođenje digitalizacije subvencionisanja u poljoprivredi, ubrzava proces i smanjuje mogućnost pojavljivanja nepredviđenih situacija prilikom prikupljanja dokumentacije, smatraju u agenciji Smart IPARD. Digitalizacija nije budućnost već sadašnjost, sve više se na našim njivama i na farmama koriste savremene tehnologije a odnedavno je digitalizovana i registracija gazdinstava, te upravljanje podsticajima u poljoprivredi.

Ipak, prema rečima konsultantkinje Ivane Serdar, kada je reč o podsticajima koji se daju iz IPARD fonda ili takozvanog projekta Svetske banke ili nekog drugog, većeg fonda za podršku investicijama u poljoprivredi, treba se naoružati strpljenjem.

„Projekti poput IPARD-a zahtevaju vreme, i u pripremi dokumentacije i u administrativnoj obradi i u realizaciji. Ništa nije neizvodljivo samo je potrebno strpljenja. Ipak, i pored čekanja sve ide po tačno defnisanoj proceduri i nema razloga da podsticaji „ne legnu“ ako je projekat sproveden kako treba“, kaže ona.

Prednost na IPARD konkursima

IPARD – instrument Evropske unije koji se nudi državama sa pretpristupnim statusom kako bi dostigle evropske standarde i podigle konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. U sklopu ovog instrumenta odobravaju se grantovi koji mogu da doprinesu poboljšanju nepovoljnog položaja žena u poljoprivredi u kontekstu otežanog pristupa finansijskim izvorima. Do sada je u RS korišćen program IPARD II, a prema najavama nadležnih na jesen će biti raspisani prvi pozivi iz IPARD III programa. U svim javnim pozivima, bilo da je reč o nabavci mehanizacije, izgradnji i opremanju farmi, plastenika, voćnjaka, preradi poljoprivrednih proizvoda, ulaganju u ruralni turizam, žene koje podnesu zahtev za odobrenje projekta dobiće bodove i ostvariti prednost.

Nada Imrić, jedna je od žena koje prkose tradicionalnim rodnim ulogama i koja kroz svoj primer pokazuje da se žene jednako dobro kao i muškarci mogu suočiti sa izazovima rukovođenja poljoprivrednim gazdinstvom i mehanizacijom:

„Konkurišemo za IPARD, a preko Mere 1 smo do sada dobili traktor. Ja ga vozim traktor i vodim gazdinstvo. Dobro nam dođe ovakav podsticaj, pogotovo zato što je, kada sam konkurisala, podsticaj bio 60 odsto prihvatljivog iznosa“, kaže naša sagovornica koja ima 65 godina i gazdinstvo u okolini Subotice.

Ono što vidi kao manu ovom fondu jeste što, prema njenim rečima, proces od podnošenja papirologije do same realizacije ume da potraje. Digitalizacija je ključna za ubrzavanje procesa i brže je, kako kaže, da zamoli nekog mlađeg od sebe da joj pomogne kada nešto ne zna da uradi, nego da čeka u redu i papire podnosi ručno.

Međutim, ova poljoprivrednica iz Subotice kaže da na lokalnom i nacionalnom nivou nema dugoročnih planova za žene, već da trenutno finansiraju i daju podsticaje gazdinstvima i da je to jedna od najvećih mana. O ženama i njihovom za sistem vidljivom, ali i nevidljivom radu, ona kaže da nema govora u fondovima i da se to najviše oslikava kroz poljoprivrednu penziju koja u njenom slučaju jedva dostiže 12.000 dinara.

Vanja Velisavljev