Portal pametne poljoprivrede

Danas u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ima oko  4.700 sela a svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 1.000 sela nema prodavncie, a 500 njih nema ni puta da bi negde krenulo. Tako će za deceniju i po 1.200 sela ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. Čak u 86 odsto sela Srbije opada broj stanovnika. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, ne koristi se šansa da se ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja.

 Piše: Branislav GULAN

Kako bi se vratio život u sela Srbije, jednu od akcija vodi i Društvo za narodno prosvećivanje SVETIONIK u Kragujevcu sa saradnicima. Ono organizuje Šesti festival književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji pod nazivom ,,Moje selo u pričama i pesmama – 2023’’. U toku je konkurs za najbolja književna ostvarenja na selu i o selu za 2023. godinu. Konkurs je otvoren do sredine novembra 2023. godine. Radovi se dostavljaju na adresu Društvo za narodno prosvećivanje ,,Svetionik’’, Kragujevac, ul Daničićeva 120/18 ili na mejl [email protected]. Predsednik organiyacionog odbora festival je dr Milutin Mati’, a predsednik Organizacionog odbora akademik prof dr Radenko Krulj.

U Srbiji postoji 5,1miliona hektara zemljišta od čega je obradivo 4,2 miliona hektara, a koristi se samo 3,48 hektara. To botagatstvo se ne koristi dovoljno jer vrednost proizvodnje po jednom hektaru je samo 1.000 dolara. Na tim površinama vrednost godišnje proizvodnje se kreće do pet milijardi dolara. Više od 217.600 seljaka Srbije obrađuje do dva hektara zemlje, dok je 120.000 poljoprivrednika starije od 70 godina. Dakle, više od 600.000 hektara je neobrađeno, nalazi se u parlogu. Pored toga u selima je 50.000 napuštenih kuća i oko 150.000 u kojima trenutno niko ne živi! Sela u Srbiji su ostale i poslednje zelene oaze života van gradskih područuja. To se najbolje videlo za vreme bolesti ,,korone 19’’ početkom 2020. godine, kada su mnogi otišli na selo i lakše podneli sve što se dešavalo za vreme vanrednog stanja.

Da bi se zaustavilo iseljavanje iz sela i neravnomeran razvoj Srbije, 2017. godine minstar za regionalni razvoj u Vladi Srbije Milan Krkobabić pokrenuo je akciju ,,zadruga u 500 sela’’.  Posle toga oformljeno je ministarstvo za brigu o selu. To je bila prva akcija za poslednjih sedam decenija da je neko na ovim prosotorima pokrenuo akciju da se zaustave nestajanje sela i gašenje zadruga. Tako spasavanje sela predstavlja i spasavanje Srbije! Tako je vraćen duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, nepravedno oduzeta imovima u vrednosti od oko dve milijarde dolara posle Drugog svetskog rata nije. Jer, siromašna država nema toliko novca. Kada kažemo da je vraćen duh zadrugarstva, najbolji dokaz je osnivanje oko 1.100 novih zadruga. Oakva potez je najbolji dokaz da u selima Srbije gde postoji dobra zadruga, ima i života, dečije graje, intersovanja da se u njiam živi. To je praktično 1.100 novih, malih preduzeća u Srbiji. Za oporavak zadrugarstva u Srbiji do sada je uloženo 2,2 milijarde dinara. Pošto se sela prazne a samim tim nestaje i Srbija, počelo je i naseljavanje praznih kuća. Tako je za one koji žele da žive na selu do sada kupljeno, uz pomoć države i naseljeno oko 2.300 kuća praznih kuća. Plan je da se sledeće godine pokrene i akcije kako bi mladi koji žive na konkursu dobili i po 10.000 evra za pokretanje sopstvenog biznisa. Tako su sela dobila ko 10.000 novih stanovnika, a među njima je i više od 3.000 dece. Značajan doprinos oživlajvanju sela dala je i akcija seoskih susreta i takmičenja. Miholjski susreti u kojima svake godine učestvuje više od 100.000 žitelja sela Srbije.

Čak 84 odsto žena na selu nema nikakvu nepokretnost

U seoskim sredinama čak 84 odsto žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, pokazala je analiza NALED-a i kompanije PwC.  Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova, ocenjuje se u današnjem saopštenju o ovoj analizi. Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4 odsto njih poseduje zemlju.

Situacija u selima

“Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine. Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao, kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a. 

Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018. godine na inicijativu NALED-a.

“Uvedena je automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika. Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku. Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretenosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja istom, objašnjava Radovanović.

Analiza sprovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od čega žene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Žene su, kako navodi NALED u saopštenju, upisane kao jedine vlasnice 13,95 odsto nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12 odsto. Oko 25 odsto muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6 odsto.

Stanovništvo u naselјima – selima  Srbije na početku 2019. godine:

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):

• 487,886 domaćinstava;
• 6,6 miliona stanovnika stanovnika;
• Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• U 90 odsto sela nema asfalta, dok 500 sela nema vezu sa putevima!
• godine Srbija će imati manje od šest 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavlјanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu klјučnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavlјanja akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj, na razvoj polјoprivrede i sela;
• U Srbiji svake godine, do pojave bolesti Korone 19 umiralo je oko 102.000 žitelјa, a rađalo  se do 65.000 beba. Za vreme Koroen je miralo oko 123.000, arađalo se smao 56.000 novih žitelja. Dakle, I sad više umre nego što se rodi oko 000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš, veličienj Bačke Palanke, Negotina… Sad je rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine.
• To su poražavajući podaci, lјudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;
• U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka u životnom dobu između četiri i pet decenija života, a nisu zasnivali porodice. Das u oni zasnvoali porodice nekada sad a bi Srbija imala više za 500.000 stanovnika;
• Pored svega toga oko 35.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka. U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je čak po 60.000 mladih!

Stanje u naselјima-selima:

• U Srbiji postoji 4.709 naselјa, odnosno sela (po Ustavu ne postoji kategorija sela)!
• U 86 odsto sela opada broj stanovnika;
•  1.200 je u fazi nestajanja;
• U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;

• U 1.034 naselјa je manje od po 100 žitelјa;
• U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
• U Srbiji je danas više od nekoliko stotina 100 praznih naselјa, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
• Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu;
• Razvoj polјoprivrede za poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje. Od 2000. do 2018. godine to je 0,61 odsto;
• Čak 500 sela nema asfaltni put;
• U 1 .000 sela u Srbiji nema ni prodavnice!
• U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
• Poštu nema oko 2.000 sela;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3); Polјoprivredno stanovništvo je u proseku staro 61 godinu, među najstarijima u Evropi.
• U dve trećine sela nema ambulante;
• U Srbiji ima oko 565.000 gazdinstava, u odnosu na 2012. godinu manje za 66.000 gazdinstav;
• U selima je ugašeno i 62.000 stočarskih farmi! Tako su u selima pored praznuh kuča sad prazune staje i obori tov svinja, ajednino rast beleži broj ovaca;
• Republika Srbija raspolaže sa blizu 5.1 miliona hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. Prema pdoacima RZS obrađuje se samo 3,48 miliona hektara. To znači da značajan deo poseda, od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno!
• Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, na jugu i 2, 5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto);
• Prema podacima RZS od 9. januara 2023. godine, od ukupno obradivih površina, navodnjava se samo 1,5 odsto ili oko blizu 54.600 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto površina! Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. To je velika neiskorišćena investicija!
• Ali, ako ne bude u Vojvodini i južno od Beograda po novih 100.000 junadi, dakle, krupne stoke, već za tri decenije će to biti pustinja po prinosima, jer nema stajskog đubriva;
• Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Bilo je predviđeno je da D-T-D odvodi suvišne vode sa milion hektara (što je funkcionisalo do 2005. godine) i da navodnjava 510.000 hektara. Navodnjavnej se nikada nije ostvarilo;
• Što se tiče agrara osigurava se samo oko deset odsto površina i imanja!

• Po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutno ima 184.430 polјoprivrednih penzionera, a prosečna polјoprivredna penzija sad je manja od 14.000 dinara; u državi. Svega 68 zemlјoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (podatak iz 2018.);
• U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin;

• Prema istraživanju ,,Global politiks“ Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlјe koje bi mogle da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija.

• U 2015. godini 173 škole su imale samo po jednog učenika. Trećina ih se do 2019. godine ugasila. Ne postoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva. Da bi se stanje popravilo potrebno je ravnomerno razvijati celu teritoriju, dovodeći u svako selo svu infrastrukturu, od puta do brzog interneta, kako bi se stvorili uslovi da mladi ostanu na selu i zasnuju porodice.To znači da se naseljavaju sva sela koaj imaju šansu za opstanak i ostanak, kao i gadovi, a ne samo Beograd, Novi Sad i Niš!

 Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari lјudi koji su sa 15 ili 16 godina otišli u najveće gradove. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj polјoprivredi koja daje ozbilјnu perspektivu. A mi danas imamo vviše od  8060.000 hektara zemlјe koju niko ne koristi!

• Godišnje se u Srbiji za infrastrukturu i druge delatnosti u nepovrat se izgubi oko 25.000 hektara zemlje!

Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beorad, Novi Sad i Niš. Od 1991. do 2012. godine Vojodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i Varvarin su najdrastičnije osetili pad nataliteta i izgubili najveći procenat stanovništva. Poslednji popis pokazao je da se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije, kao i Banata. Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu.

Od oko 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini samo jedan član! Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji, gde je prosečno po 3,06 članova

Selo Godovik: Dve crkve i 200 stanovnika

Najveći je luksuz u selu je ova priroda! Oni koji dođu mogu da se šetaju i nikada ne vrate istim putem, ali svi putevi vode ka crkvi.  Parohijani pokušavaju da pronađu sredstva da se njihova crkva obnovi ili bar sanira!

Selo Godovik, osam kilometara udaljeno od Požege, skriveni je dragulj ovog kraja sa bogatim istorijskim predanjem i kulturnom baštinom. Danas selo sa samo 200 meštana, ponosno je na crkveni kompleks sa dva hrama, jedan među najstarijima u ovom kraju i drugi koji, nažalost, vapi za obnovom. Podno šuma Blagaje, na mestu gde je nekada prolazio stari Rimski put i stanovništvo se okupljalo na pijaci, početkom 14. veka izgrađen je hram Svetog Đorđa- Đurđic. O bogatom duhovnom i istorijskom životu u ovom malom hramu, koji je do pre 150 godina bio manastir, svedoči deo mošti Svetog Đorđa, ali i retka sačuvana knjiga iz 1561. godine „Posni triod“, piše Zoom vesti Užice.  Predanja kažu i da je Karađorđe sa vojskom prenoćio dva dana, sazidao pripratu i darovao crkvi vrata. Preživela je ona i tursku vladavinu i mnoge ratove, ali ne i 1960. godine i tadašnju ideologiju, jer je srušena od detonacija dok je stena iznad crkve minirana kako bi se napravio put do Požege. Devedesetih godina je zahvljujući Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i parohijanma obnovljena i u svoje skute prima vernike.

Pošto je crkva Svetog Đorđa bila mala da primi sve parohijane, sredinom 19. veka izgradili su na samo 200 metara novu, veću crkvu Svetog Ilije. Meštani prepričavaju da su njihovi preci, tada poznati trgovci, izgradili crkvu po ugledu na užičku glavnu crkvu Svetog Đorđa i čak su je izgradili višu za tri metra. Međutim, ona danas nije u dobrom stanju. Izgrađena je na lošem terenu i njeni temelji tonu, pa čitav vek oštećenja na njoj se samo šire i produbljuju. Zidine ispucale, podovi iskrivljeni. Zbog svoje neupotrebljivosti zvono koje je Miloš Obrenović darivao crkvi oglasi se samo dva put godišnje, za sabor na Svetog Iliju i Badnje veče.  Parohijani pokušavaju da pronađu sredstva da se njihova crkva obnovi ili sanira. Ceo ovaj kompleks je pod zaštitom države kao kulturna celina od velike važnosti, a u njemu izvor Godovičke reke, na kom su nekada radile tri vodenice, vodi kraj kuće od značaja za pismenost stanovištva, a kojoj je takođe neophodna obnova. U kući je bila škola od 1880. do 1890.  godine, jer je naša porodica bila sveštenička i tu se sabirali učitelji i đaci, svedoči Vasilije Popović.

Godovička reka u svojim nedrima gaji pastrmku već dve decenije. Ona se jede širom požeškog kraja, ali i u domaćinstvu Milorada Smiljanića, Zlatiborca koji se zbog pitome prirode i lepote crkvenog kompleksa u njemu nastanio, pa sad u svoje domaćinstvo prima i turiste kao najrođenije goste. Najveći je luksuz ova priroda. Oni koji dođu mogu da se šetaju i nikada ne vrate istim putem, ali svi putevi vode ka crkvi – priča Smiljanić.Kako se sve savija ka godovičkim hramovima, oko dve stotine sadašnjih meštana, nada se da će dve crkve, pitoma priroda i blizina grada narod vratiti lepoti kraja, a deca zagrajati otvarajući vrata škole koja deceniju ne radi.

 U procenama efekata liberalizacije na poljoprivredu Srbije, ako želilo da se mladi vrate na sela, moraju se analizirati svi faktori koji mogu uticati na evoluciju poljoprivrede, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu. Prvi su tzv. spoljni faktori, jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su npr. rast/smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu;

Drugi su unutrašnji faktori tj.oni koji su vezani za različite politike. Još uvek je nepoznato da li će Srbija kreirati svoju nacionalnu politiku u oblasti poljoprivrede (koja nije strateška delatnost) ili će po ulasku u EU prihvatiti i primenjivati CAP. Da li će Srbija ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlja koja je ušla u STO posle ulaska u EU? Zatim, da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti poljoprivrede, kao i drugim oblastima, koje direktno ili indirektno utiču na poljoprivredu (obnoviljivi izvori energije, zaštita životne sredine, politika konkurentnosti, …). Sve ovo je veoma bitno za projekte koje mi rdimo na duže staze! Poljoprivredni sektor nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom.

Razlozi takvog stanja

Različit nivo privrednog razvoja u trenutku prihvatanja istih ciljeva. Dok su ciljevi EU i savremena načela CAP, rezultat privredne evolucije (dugogodišnja ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spoljnotrgovinske zaštite i domaće podrške sektoru, razvijena tržišna infrastruktura, proizvodni i tržišni standardi…), u Srbiji su rezultat željenih političkih ciljeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u poljoprivredi;

Različite karakteristike poljoprivrednika u Srbiji i EU kao posledica istorijskih okolnosti. Poljoprivrednici ne predstavljaju jednaku društvenu grupu u razvijenim zapadnoevropskim zemljama i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemljama poljoprivredno stanovništvo čini 2-3 odsto ukupnog stanovništva, a sektor više od 50 godina funcioniše na industrijskim i tržišnim principima, dok u Srbiji je i danas poljoprivrednicima nejasno šta se od njih i pod kojim uslovima očekuje. Poljoprivrednici u Srbiji su dezorijentisani dugogodišnjim socijalističkim pristupom kojim se forsirala društvena proizvodnja, koja nije nužno bazirana na ekonomskim načelima, a zanemarivao se seljak – proizvođač, i ako se proizvodnja obavljala na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima;

Nasuprot tome, danas se od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava očekuje da budu osnova organizovanja poljoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovoljno jasno i čvrsto postavljene finansijske obaveze i prava poljoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Poljoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i voljom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative.

Različite potrebe nastoje se ostvariti jednakim ili sličnim merama i instrumentima. Na tržištu EU koje je zasićeno poljoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale razdvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje rezultate ukoliko se želi povećati proizvodnja i konkurentnost, što su još uvek ciljevi koji se očekuju od domaće poljoprivrede. Usvajanje načela liberalne trgovine takođe je logično u zemljama čija su tržišta zasićena, a proizvođači posluju na ekonomski opravdanim načelima; u Srbiji se istovremeno očekuje porast proizvodnje i samodovoljnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine.

Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor konkurentnosti i to onaj o cenovnim faktorima konkurentnosti, a posebno uticaju kursa na uvoz i izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost i efikasnost privrede je, kako izvoznici ispaštaju zbog kursa dinara (“jak” dinar“). Godišnaj vrednost agrarne proizvodnbje po hekaru u Srbiji je oko 1.200 eva. U Evropi ona vewć dostiže I I 37.000 evra. Osnovni argument ove teorije je da bi slabiji dinar činio izvoznu robu jeftinijom stranom kupcu, a uvoznu robu skuplju domaćem kupcu. Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza, depresijacija bi trebalo da poboljša spoljnotrgovinski bilans, poveća proizvodnju i zaposlenost. Problemi konkurentnosti su daleko složeniji i kompleksniji. Kod svakog proizvoda, koji se plasira, moraju se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi. Neki od njih su: nivo tehnologije i produktivnost rada, kvalitet, rokovi isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, sertifikacija, označavanje proizvoda, robne marke… Za to su presudne tehnologije proizvodnje, multidisciplinarna znanja koja su na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima, zakonski propisi, sistemi tehničkih propisa, čija implementacija omogućava da proizvod ispuni tehničke i bezbedonosne zahteve tržišta na koje se plasira.

Da bi se obezbedila konkurentnost poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno je razviti svest kod proizvođača. Potrebno poštovati međunarodne propise (pravila igre), dramatično unaprediti programe obrazovanja stručnjaka i obučavanja poljoprivrednika, upoznati i poštovati pravila  nadzora tržišta. Međutim, i pored toga što među poljoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji, jer se svakodnevno dokazuju među drugim poljoprivrednicima, mora se graditi svest o tome da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom.

Iskustvo EU pokazuje da se s velikom verovatnoćom može predvideti da će se:

• Učešće poljoprivrede u BDP (sad je između osam i devet odsto) i zapošljavanju u Srbiji dalje smanjivati. Ovaj uticaj će biti različit u različitim regionima Srbije. Konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, kao i struktura poljoprivredne proizvodnje se veoma razlikuje u različitim delovima Srbije. Zapošljavanje u sektoru poljoprivrede će se smanjivati, jer mali posedi neće biti u stanju da konkurišu velikim u Srbiji, a naročito u okviru EU. Ovo će rezultirati daljim migracijama u okviru Srbije ali i u susedne zemlje EU;
• Doći će do intenzifikacije poljoprivrede u konkurentnim regionima (Vojvodina), a do dalje ekstenizifikacije u drugima regionima Srbije. To će dovesti do veće diversifikacije privređivanja u ruralnim područjima. Veliki deo ruralnih područja će postati zavistan od politika koje nisu vezane za poljoprivredu;
• Struktura poljoprivredne proizvodnje će se izmeniti. Cena zemljišta neće porasti prema  očekivanjima koja su trenutno u Srbiji. Može se očekivati da će cena zemljišta padati pod uticajem liberalizacije koja će eliminisati nekonkurentne proizvođače i povećati efikasnost intenzivne proizvodnje čime bi se sa manjih površina dobijao isti reultat. Međutim, kako je veliki uticaj CAP, ali i trenutne politike plaćanja po hektrau u Srbiji, može se pretpostaviti da će cene zemljišta blago rasti. Ukoliko bi Srbija ušla u EU, tada bi opet pod uticajem ostalih mera CAP cena zemljišta blago porasla;

Spomenik selјaku i selјanki!

Stanovnici Glavinaca kod Jagodine, sela podno planine Juhora, podigli su u centru sela spomenik srpskom selјaku i selјanki, jedinstven u Srbiji. Ovih dana, s obzirom na to da još preti zaraza virusom korona, stavili su im na lice medicinske hirurške  maske. Spomenik je delo akademskog varaja Ivana Markovića, prikazuje selјaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemlјanom posudom za vodu) u levoj ruci.  Iza njega, na oko metar. Ide žena, zabrađena maramom, s korpom hrane, u desnoj i malom motikm u levoj ruci. Odbornik u Gradskoj skupštini u Jagodini Zoran Gligorijević izjavio je da su spomenik 2017. godine podigli meštani u znak zahvalnosti selu i tradiciji. Spomenik se nalazi na regionalnom putu Jagodina – Rekovac, na raskrsnici puteva koji vode ka Jagodini, Kragujevcu, Rekovcu i planini Juhor.

 Rešavanje pitanja demografskih promena ključno za EU

Evropska komisija donela je  izveštaj o uticaju demografskih promena. U njemu su predstavljeni uzroci tih dugoročnih promena i njihove posledice diljem Evrope, a ističe se i povezanost demografskih struktura sa štetnim učinkom i potencijalom za oporavak od krize. Potpredsednica zadužena za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica izjavila je:  Kriza je razotkrila brojne slabe tačke, od kojih su neke povezane i s korenitim demografskim promenama koje već utiču na naša društva i zajednice diljem Evrope. Taj dvojaki izazov mora doprineti našem promišljanju zdravstvene zaštite, javnih budžeta i javnog života u narednim decenijama. Mora nam pomoći u rešavanju pitanja kao što su pristup uslugama, snabdevanje u zajednici, pa čak i usamljenost. Na kraju krajeva, radi se o suživotu. Rešavanje pitanja demografskih promena ključno je za izgradnju pravednijeg i otpornijeg društva, a samim tim i sela!

                                                                                         (Autor je analitičar i publicista)